ЗАШТО СЕ СПРЕЧАВА ПОКРЕТАЊЕ КРАЈИШКИХ ТЕМА?!

 

508. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 12.03.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ЗАШТО  СЕ СПРЕЧАВА ПОКРЕТАЊЕ КРАЈИШКИХ ТЕМА?!    

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 508.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минуле недеље од 04. до 10. марта 2024. године из праћења ангажмана двоструких завичајаца Крајишника Војвођама, у формату удружења грађана, наметнуло нам се питање: Зашто се спречава покретање крајишких тема?! Прво нас је на то подстакло делење скупштинских мандата у републичком парламенту, као финализација минулих реп-убличких парламентарних избора. Сетили смо се тога, јер је у почетку припрема за те изборе, председник удружења Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду Драгомир Лалић, са својим тимом сарадника, обавио истраживаање, да ли је могуће основати крајишку партију. Све је указивало да је то могуће и потребно, пошто би изабрани народни посланици из редова Крајишника, у Скупштини Србије засту-пали аутентичне крајишке интересе и борили се за њихово остварење. То су грубо спречи-ли арогантни крајишки аутошовинисти, који се дуго налазе на лагодним посланичким и чиновничким државним функцијама. Њима је од надлежних наметнуто да само они представљају бившу Републику Српску Крајину и то онако како одговара актуелном државном руководству. Ниједно друго мишљене није дозвољено и њихов је задатак да га на самом почетку  немилосрдно сузбију. Нису у овом случају нимало уважавали принципе културе сећања, која је мотив и смисао постојања и ангажмана овог удружења.

                        Та немоћ удружења грађана да, због државних ограничења кроз разне прописе и репресивне мере, учине озбиљније подухвате у најживотнијем питању, као што је рецимо тзв. стамбено збрињавање избеглог крајишког народа, управо се сада дешава и овде код нас. Познато је да је Европска унија за ову намену дала респектабилан износ новца, уз обавезу државе Србије да и она дода свој део и тако ублажи трагедију безкућника и можда у целости реши ту крваву и непреоболну крајишку ратну рану. Челници Отаџбинског покрета, међу којима је и један познати академик који уз министра учествује у смештају бескућника на село, дали су се ових дана у акцију да помогну једном више-струко заслужном колеги из удружења да реши такав проблем. Кренули су са уверењем да ће успети, јер има више облика за решавање овог стамбеног проблема. Први разговори са надлежнима били су разочаравајући. Рецимо за кућу на селу даје се само 10 хиљада евра и 5 хиљада за њено уређење. Таквих кућа за тако мало пара готово да нема. Распише се кон-курс за две куће, а конкурише 200 кандидата. Сваки од њих мора да донесе по десетак државних потврда и свака се плаћа. Тако кандидати држави плате укупно више него што коштају ге две куће. Поразан је облик колективне градње када општина даде сметилиште као грађевинско земљиште. И тако редом сваки облик стамбеног збрињавања избеглог српског крајишког народа има неку аномалију. Стиди ли се бар неко због тога.

 

            Милан Ливада      

КАКО СЕ ОДРЕДИТИ ПРЕМА НЕИЗВЕСНОЈ БУДУЋНОСТИ

 

507. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 05.03.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КАКО СЕ ОДРЕДИТИ ПРЕМА НЕИЗВЕСНОЈ БУДУЋНОСТИ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 507.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минуле недеље од 26. фебруара до 03. марта 2024. године у јавном говору на теле-визији, рече званичник из привредне сфере да нам је због ратова, спољних притисака, инфлације и унутрашњих конфликата будућност неизвесна. Из крајишког угла гледано нај-болније нас погађају свакодневне патње и страдања Срба на Косову. Срби Крајишници су, нажалост, тако нешто осетили на својој кожи, па знају како је то кад муке притисну са свих страна, а помоћи ниоткуд. Питамо се да ли ће избећи злу судбину, која је задесила српски крајишки народ, на крају распада бивше заједничке државе Југославије у грађанском рату и агресије Хрватске, уз помоћ НАТО алијансе на Републику Српску Крајину.

            Уз ту свеколику кризу на Косову, српска економија је спутана високом инфлацијом кажу привредници, мада државни званичници говоре да је она обуздана - готово је нема! Та тврдња је ових дана изречена уочи и током трајања Бизнис форума на Копаонику. Још је речено да актуелна српска економија, уз неке значајне знаке стабилности, још није достигла ниво из 1990. године. Тада је почео рат, следио је распад заједничке државе Југославије, погубна пљачкашка приватизација у Србији и шта све још, и најзад привредно срозавање међу најсиромашније земље Европе и света. Такво наслеђе и садашња глобална криза изазвана украјинско-руским ратом, поред унутрашњих политичких конфликата, намеће предузетницима дилему како се одредити према неизвесној будућности.

            Трећа околност је изборна криза, која већ пет месеци оптерећује српску политичку сцену. Мало кога оставља равнодушним. Републички парламентарни избори су у завршној фази, али на локалу, у Београду изборни процес биће поновљен. Формирање новоизабране Народне скупштине и нове Владе Србије баш је ових дана убрзано. Непомирљива подељеност владајућих режимских гарнитура и опозиционих снага траје од настанка више-страначја. Борба за власт је острашћена до крајности, до међусобног непријатељства актера који хоће да је освоје. Као да нису на истом задатку: - да првенствено обезбеде еко-номски просперитет, демократске односе у друштву, да стално унапређују животни стан-дард становништва и да чине још много тога за добробит свих. Пошто власт не поштује ове опште принципе владавине, него се понаша славодобитно и самовољно, због чега доводи да разних турбуленција, па стално имамо конфликтно друштво.

            Све те и многе друге противречности отежаће, а можда и онемогућити, налажење решења за бројне опасности које су се надвиле над судбином српског друштва. Америка и Европа су поставиле такве захтеве, да би њихово испуњавање представљало крај суверени-тета Србије. Како ће српска власт поступити у овом турбулентном времену видећемо?! Нека нам је Бог у помоћи. Или, да се уздамо у ону стару српску политичку фразу - Нема нам спаса, нећемо пропасти!

 

            Милан Ливада   

 

 

САМРТНО ФЕБРУАРСКО ПРОЛЕЋЕ 2024.

 

506. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 27.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

САМРТНО ФЕБРУАРСКО ПРОЛЕЋЕ 2024.

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 506.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минулу недељу од 19. до 25. фебруара 2024. године, у наслову наше хронике, озна-чили смо као Самртно фебруарско пролеће. Можда ће неки слушаоци помислити:  - Зашто таква сензационалистичка квалификација?! Компетентни метеоролошки стручњаци кажу да је ово најтоплији фебруар откако се  мери температура! Додају одмах да је то последица климатских промена. Лекари са своје стране објашњавају да је то погубно за људе. Наши организми су кроз историју навикли да је у ово доба јака зима. Људско тело се не може брзо трансформисати на тако нагле промене и долази у стање шока. Томе треба додати и авионска прскања жестоким отровима. Они који знају указују да је после НАТО агресије на СР Југославију бивши шеф дипломатије Драшковић самовољно потписао да авијација Алијансе може без икаквих ограничења да лети нашим небом. Тако су натовци три и по деценије овде присутни и на све начине утичу на животе српског становништва.

            Истекла је друга и почела трећа година НАТО агресије на Русију.Тај рат у име Алијансе директно води Украјина, бивша република Совјетског Савеза. У нашем башти-њењу културе сећања на изгубљени исконски завичај Српску Крајину, ми ову ситуацију посматрамо као НАТО агресије од Крајине до Русије. Чули смо од председника Путина да је гледајући бомбардовање СР Југославије знао шта чека Русију. Погубност и последице напада натоваца на својој кожи су најстравичније осетили Срби Крајишници. Два пута су једино они бомбардовани. Први пут у августу 1995. године,  када су у бруталном прогону по њиховим главама у избегличким колонама, поред хрватским падале и бомбе натоваца. Други пут су бомбардовани као избеглице 1999. године, када су натовци напали трећу Југославију. Тада су многи били на Косову и Метохији. Данас се у перфидном терору над тамошњим српским становништвом ствара неподношљива атмосфера за његов опстанак. Прети опасност да доживи крајишку судбину.

            Непреболне последице од НАТО агресије, пре свега губитак старог завичаја и про-блеме који трају у новом завичају, Срби Крајишници настоје да ублаже деловањем својих удружења. У том ангажману најдоследније је Удружење Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду. Минулог четвртка, у недељи коју посматра-мо, на састанку Одбора младих председник Удружења Драгомир Лалић је истакао да је добро оцењена културна манифестација Дан Српске Крајине у Српској Атини. Девета је по реду у знак сећања на Светог Николу 1991. када је проглашена Република Српска Крајина. Посебно је инсистирао да велика група младих уз помоћ садашњих старих чланова појача своју активност и преузме руковођење. Јер, показало се да за прогнане Крајишнике ово Удружење много значи и да треба да унапређује садржај рада и културау сећања.

 

            Милан Ливада     

У ЗНАКУ УЗВИШЕНЕ СЛАВЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

 

505. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 20.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 У ЗНАКУ УЗВИШЕНЕ СЛАВЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 505.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минула недеља, посебно 15. и 16. фебруар узвишено су били у знаку обележавања  Дана државности Србије. Са дужним пијететом данашње генерације свих Срба, ма где они били, са поносом су се сећале историјских подвига својих предака. То раздобље модерне српске историје почело је на Сретење Господње 15. фебруара 1804. године, када је донета одлука да се подигне Први српски устанак под вођством Карађорђа. Да одмах подсетимо да је из редова Срба Крајишника код Карађорђа дошао Доситеј Обрадовић, који је својим ангажманом у ставарању академског образовања и других облика духовног преображаја на неки начин био претеча модерне српске културе. Стари Доситеј, како га је назвао Кара-ђорђе, био је најученији Србин оног доба, афирмисани књижевник и наш први Европејац.   

            Заједно је слављен и велики државнички догађај који се десио три деценије касније. То је било  доношење Сретењског Устава 1835. године, у доба владавине кнеза Милоша. Србија је тада била четврта држава у Европи која је донела Устав. Тај највиши правни акт, још увек вазалне Србије, написао је Димитрије Давидовић. Узео је најлибералније одредбе из устава Француске и Белгије. Поред тога сам је формулисао више правних одредница  за прилике у тадашњем српском друштву, које се тек делимично ослободило робовласничког и кметског угњетавања. Испало је да је то најлибералније европско уставно дело засметало највећим европским државама Турској, Русији која није имала устав и другим силама. Напросто су диктирале да се српски Устав укине. Зато је потрајао само 55 дана, али је његова правна вредност непорецива и за нашу историју државе и права величанствен почетак. Цех је платио његов творац Димитрије Давидовић, којег је кнез Милош протерао у Смедерево где је и умро. У овом државничком слављу делегација Удружења новинара Србије из Београда је дошла и на његов гроб у Смедереву положила венце и цвеће. У при-годним беседама новинари су подсетили јавност да је Давидовић био први српски новинар који је у Бечу штампао прве "Новине Сербске". Ми додајемо да је био Србин Крајишник,  али нисам приметио да је то уопште спомњано. Такав је однос према нама - негаторски.

            Добра је страна примене овог формата подсећања на велике датуме и личности из времена почетака модерне српске историје. Уместо да се у форми академије, са најуче-нијим  и најузвишенијим беседама истичу националне и државничке вредности, кроз све-народно славље цела Србија је два дана гледала и слушала велике часове своје историје.

На другој страни, више је него тужно што се у исто време и пред нашим очима, у онда- шњој Старој Србији, а данашњем Косову и Метохији, дешава терор, поробљавање и прогон Срба, од оних истих сила, против којих су наши преци изборили слободу и државу.

 

            Милан Ливада   

ОКО 200 КРАЈИШКИХ УДРУЖЕЊА НА САЈМУ ЗАВИЧАЈА

 

504. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 13.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ОКО 200 КРАЈИШКИХ УДРУЖЕЊА НА САЈМУ ЗАВИЧАЈА        

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 504.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељу 11.02.2024., дакле два дана пре термина емитовања Емисије Завичај, у Мастер центру Новосадског сајма одржан је пети и најмасовнији Сајам завичаја. Треба одмах рећи да ово окупљање има магнетну привлачност за прогнани крајишки народ, при чему првенствено мислимо на злехуду судбину Републике Српске Крајине (РСК). Томе је у баштињењу културе сећања посвећена и ова емисија. Међу око 200 удружења, која су овај пут учествовала на презентацији својих остварења, запажен је био број штандова Срба Крајишника, који у највећем броју данас живе у Војводини, чиме су постали двоструки завичајци Крајишници Војвођани. Аутор овог осврта приметио је покоји штанд исписан хрватским називом удруга, па ми се чини да су то Срби који су остали да живе на вековним огњиштима, али нисам питао да ли је то тако.

            По мом утиску код наших људи се може уочити двоструко осећање. Задовољни су, са једне стране, што се у оваквим приликама могу видети са рођацима, бившим комшијама и ратним друговима из исконског завичаја. Међутим, види им се мучнина и потиштеност у души, јер су понижени и увређени, пре свега зато што су у бруталном прогону од стране хрватских власти, остављени без заштите. Доласком у матицу већина бораца је остала обесправљена, јер им није признато учешће у рату, а њиховим комадантима јесте! Друго, на многим телевизијама су бестидно клеветани. И, треће, у војвођанским паланкама и селима уопште нису братски примљени, па им се тако у такозваном стамбеном збрињава- њу додељују сметилишта за нова станишта.

            У церемонији отварања манифестације појавила су се и три министра у Републичкој Влади - у техничком мандату. Оценили су да је Сајам завичаја изванредан облик за башти- њење културе сећања и националног идентитета Срба на целом простору бивше заједничке државе Југославије. Зато ће убудуће у суфинансирању ове манифестације, рекоше, учество - вати и Републичка Влада, што је велико признање и прилика да се Сајам ... унапреди. Видео сам после сва три министра у посети штанду Хероја са Кошара. То је побудило велику пажњу бројне публике, као и фоторепортера и сниматеља.

            И на крају можемо да закључимо да је овогодишњи Сајам завичаја у Новом Саду означио битан подстицај баштињењу и завичајне културе, која је готово  у потпуности била запостављена. Вреди подсетити и на хришћанску поуку да је завичај простор на којем је Бог човеку подарио живот. А велики српски писац Милош Црњански, који је завичајно са војвођанског простора, записао је да је завичај простор који човек одабере за живот. Тако је већина прогнаних Крајишника одабрала његов завичај за своје друго станиште.

 

            Милан Ливада

ПЕТ ВЕКОВА КРАЈИШКИХ СЕОБА ИЗ ГОРЊЕ У ДОЊУ КРАЈИНУ

 

503. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 06.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ПЕТ ВЕКОВА  КРАЈИШКИХ СЕОБА ИЗ ГОРЊЕ У ДОЊУ КРАЈИНУ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 503.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У минули четвртак - 01. фебруара Нови Сад је обележио Дан града. Тај датум пред-ставља обновљено сећање на 01. фебруар далеке 1694. године, када је ондашња Српска Атина, добила ново име које и данас носи. То је повод да наше двоструке завичајце Крај-ишнике Војвођане подсетимо на пет векова крајишких сеоба из Горње у Доњу Крајину. Та тема ме заокупља пуних шест деценија. Као новинар истраживач, са дипломом Факултета политичких наука, примењивао сам у скупљању веродостојних података и научне методе које сам изучавао на студијама. Све то ме уверило да су око две трећине људи, у актуелној структури становништва Војводине, крајишког порекла.  

            Споменутог дана, пре 275 година када су Новосађани, као грађани откупили своју слободу за 80 хиљада форинти, понели су титулу слободног краљевског града. Тај чин је означио да Аустријска царевина у потпуности преузима државно уређење и на простору Доње Крајине. У то доба Српска Крајина на простору Далмације, Кордуна, Лике, Баније и Славоније, функционисала је у пуном капацитету као Војна Крајина, чврсто повезана са Бечом. Променом статуса је почело велико досељавање и снажан економски развој Новог Сада. За наш крајишки свет занимљиво је да зна, да  је тада и из исконског завичаја наших предака, кренуло велико досељавање на простор Доње Крајине и овде у Нови Сад. Војна  граница отада се протезала од Далмације до Бање Херкулане у Румунији. Чували су је наши делеки преци, као граничари. Међу новим насељеницима била је и велика породична задруга Дунђерских. Они су се развили у велике предузимаче и снажну династију Дунђерских. Њени чланови су постали водећи у развоју пољопривреде и индустрије како у Новом Саду, тако и у више градова широм Војводине. Тако је Српска Крајина око три века функционисала, као јединствен државно правни субјект у границама Аустроугарске, на потесу од Далмације, преко Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Војводине, тамо до Темишвара и Бање Херкулане у Румунији.

            Безмало целу деценију, овде у Новом Саду сваке године Удружење Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина, у спомен на последње досељавање прогнаног српског крајишког народа баштини културу сећања. Организује се респект-абилна културна манифестација Дани Српске Крајине у Српској Атини која је масовно посећена. По нашем уверењу ово је једна од малобројних, можда и једина велика група Срба Крајишника која кобну крајишку прошлост није препустила варварском забораву, већ настоји да остави неки траг памћења о нама и нашим прецима - многострадалном српском крајишком народу.

 

            Милан Ливада  

               

КРАЈИШНИЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ШКОЛСКУ СЛАВУ СВЕТОГ САВУ У МАНАСТИРУ БЕОЧИН

 

502. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 30.01.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КРАЈИШНИЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ШКОЛСКУ СЛАВУ

СВЕТОГ САВУ У МАНАСТИРУ БЕОЧИН

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 502.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Део нашег прогнаног крајишког народа, везаног за Удружење Отаџбински покрет -  док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду, укључио се можемо рећи у пуном капацитету у прославу Школске славе Светог Саве, минуле суботе. Председник овог удружења Драгомир Лалић, у улози кума предводио је своју крајишку групу на свечаној литургији у фрушкогорском манастиру Беочину. Интересантно је да одавање почасти најзначајнијој личности српске историје Светом Сави на овој локацији траје 27 година. У Манастиру Беочин нису пре тога посебно обележавали школску славу на Савин-дан. Кад је група Крајишника, у разговору са игуманијом Екатарином и Владиком бачким, понудила да они преузму организацију обележавања тога празника - то је са одушевљењем прихваћено. И тако од 1997. године до данас Крајишници на Светог Саву међусобно прихватају и предају кумство на манастирској литургијској свечаности. Тога дана кумови дарују манастир, поклањају пакетиће деци која рецитују песмице посвећене Светом Сави. Након светосавске беседе Владике сремског кумови приређују послужење.

            Тако се, захваљујући предузимљивости Лалића, наставља баштињење културе сећања на велике датуме из српске прошлости. Пре овог догађаја, под његовим воћством, уочи Никољдана у Новом Саду је одржана традиционална културна манифестација  Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2023. На тај начин Крајишници чувају памћење на Светог Николу 19.12.1991. године, када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Колико знамо Лалић је у Новом Саду био први и једини који је са нашом црквом приредио долазак Божића бате. Та свечаност је ове године изостала јер је био болестан. Штета је што у принципу у деловању удружења грађана готово цео посао падне на председника. Остали водећи чланови ускачу у организовање на његов позив. Други проблем је што беспарица гуши ова удружења. Рецимо, у Бусијама, насељу у предграђу Београда које је у већини настањено са прогнаним крајишким народом,  успешно се развио КУД "Ћирило и Методије", који је побрао бројна признања за уметничка достигнућа и остварења. Сада беспарица прети да заустави даље напредовање тога КУД-а. Надлежни државни органи минимално, а чешће нимало не учествују у суфинансирању културно - уметничких програма крајишких удружења. Све у свему препреке за садржајнији ангажман су све веће, а показало се да је овај облик грађанског самоорганизовања насушна потреба избеглог крајишког народа.

 

            Милан Ливада

МАЊАК САОСЕЋАЈНОСТИ СА СТРАДАЛИМ СУНАРОДНИЦИМА

 

501. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 23.01.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

МАЊАК САОСЕЋАЈНОСТИ СА СТРАДАЛИМ СУНАРОДНИЦИМА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 501.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            За наше прогнане Крајишнике, као и за целу Србију, свеколика новогодишња, божићна и друга славља трајала су више од месец дана: од Светог Николе 2023. до Српске Нове године 2024. Почели су 16. децембра минуле године најуспелијом, деветом по реду, културном манифестацијом: Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2023. Тиме Удружење Отаџбински покрет- док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду баштини културу сећања на Светог Николу 19.12.1991. године када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. У осећању двоструких завичајаца Крајишника - Војвођана по регионалној одредници, који су сада држављани Србије, присутна је била тешка мучнина и разочарење, због мањка саосећајности грађана и државних органа у решавању њихових најтежих проблема.

            Рецимо, три деценије није решен статус већине бораца у Војсци Републике Српске Крајине. Многи су, можда и већина од њих, поумирали у беди и сиромаштву од ратних рана, инвалидитета и бола због страдања њихових породица. Изостала је емпатија народа из матице, а посебно запослених у државним институцијама који одлучују, а требало је са-мо мало људскости да њихови сународници брутално прогнани из Српске Крајине имају бар минимално достојанство живљења. Посебно су криве надлежне институције задужене за збрињавање избеглица из дијаспоричног српског народа. Држе се "као пијан плота"  тобожњих правних прописа и праве велике грешке у трошењу страних и домаћих донација. Да споменемо само да локалне самоуправе, које дају земљишта за изградњу кућа, одреде за плацеве ђубришта, што прогута новац за уређење, па "срећним добитницима" увале полузавршене зграде, а они не могу да их заврше.  

        Просто је невероватно колико се трагедија у овом нашем времену обрушило на Србе, ма где били, а на Србију посебно. Који дан после споменуте културне манифестације, чији су ораганизатори били људи из исконског завичаја - Вуковара, стигла је отуда поразна вест. Група хулигана, која иначе терорише преостале Србе, претукла је групу дечака до непрепознатљивости, само зато што су чули да неко од њих говори екавицом. На Косову готово свакодневно убијају децу, хапсе и осуђују невине људе, отимају земљу сељацима и српске манастире, купују оружје од Американаца да наоружају своју војску, са намером да протерају целокупно српско становништво. Притисци на државу Србију се повећавају из дана у дан што уноси немир и неспокој у српски народ. Лакше би се све то подносило уз више саосећања свију према свима, уместо нетрпељивости једних према другима.

            Милан Ливада

!!! 500. БРОЈ НЕДЕЉНЕ ХРОНИКЕ ЗА ЕМИСИЈУ ЗАВИЧАЈ СЛОБОДНА КРАЈИНА !!!

ЕМИСИЈА ЗАВИЧАЈ - СЛОБОДНА КРАЈИНА

Ч Е С Т И Т А   ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ!!!

ХВАЛА ЗА ОГРОМАН ТРУД, ПРЕДАНОСТ И ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ, ДРАГИ МИЛАНЕ!

ДА НАМ ПОЖИВИШ ЈОШ ДУГО У ЗДРАВЉУ И КРЕПОСТИ! 

500. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 26.12.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

500. БРОЈ НЕДЕЉНЕ ХРОНИКЕ

ЗА ЕМИСИЈУ ЗАВИЧАЈ СЛОБОДНА  КРАЈИНА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је 500. број Недељне хронике од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Није мала ствар написати пет стотина Недељних хроника за Емисију Завичај Слободна Крајина која се ближи свом хиљадитом броју. То је резултат беспрекорне сарадње двојице Примишљанаца: потписника ове хронике са творцем споменуте Емисије Савом Смољановићем. Сећам се да сам у првој хроници записао: - да смо се нас два Примишљанца упутили у чудну авантуру. Испало је да безмало две деценије трајемо у још чуднијем амбијенту трагично подељеног српског друштва, како пре разбијања заједничке државе Југославије, тако и после конституисања самосталне и суверене државе Србије.

            Да ова наша мисија, у баштињењу културе сећања на трагичан нестанак родног нам крајишког завичаја, није била узалудна констатовали смо заједно на једној свечаности у Новом Саду. Било је то 16. децембра у знак сећања на Светог Николу 19.12.1991. године када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Девета је година како у контину-итету тај за нас историјски датум обележава Удружење Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина под називом Дани Српске Крајине у Српској Атини. Никад толико прогнаних Крајишника, са целог простора Србије од Суботице до Косовске Митровице, није дошло на ову славу. Било их је до 350 на простору  за 150 људи. Тиме су потврђени стихови народног песника: - Ој Крајино иако су пуста, твој те народ не пушта из уста. Промовисан је и први број новог часописа Глас Српске Крајине у Војводини, на чијим страницама ће бити тематика којом је заокпљено ово удружење двоструких завичај-аца Крајишника Војвођана.

            И на крају реч две о тренутној трагичној подељености у политичкој сфери нашег друштва. Те деобе су индуковали комунисти током њихове владавине када су стално потенцирали да нема помирења са четницима. Необјашњиво је да у актауелним изборима није могла да буде остварена сарадња и јединство, како владајуће са опозиционим група-цијама, тако и међу бројним опозиционим странкама - а опстанак државе је у питању!? Кад нема сагласности око животних државних и друштвених питања - очигледно је да међу носиоцима власти и претендентима на њено освајање нема одговорности за будућност, него преовлађују себични интереси за сопствени успех. Докле тако?!

 

            Милан Ливада

НИКАД ТОЛИКО КРАЈИШНИКА НА ДАНУ И СЛАВИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

499. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 19.12.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

НИКАД ТОЛИКО КРАЈИШНИКА

 НА ДАНУ И СЛАВИ  СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 499. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле суботе, 16.12.2023, прогнани Крајишници, мотивисани баштињењем кул-туре сећања, обележили су Дан и славу Српске Крајине IX традиционалном културном манифестацијом - Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2023. - у организацији Удру-жења Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина - из Новог Сада. Први утисак код свих на овом догађају у познатом новосадском СПЕНСУ био је велики број окупљених Крајишника. У амфитеатру и пратећем простору, који најбоље функцио-нише кад је 150 људи у њему, било је око 350 наших Крајишника - никад толико на Никољданској слави. Манифестација представља сећање на Светог Николу 19.12.1991.  године када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Са посебним одобравањем примљен је промотивни број часописа Глас Српске Крајине у Војводини, на чијим страна-ма је и биће тематика којом је заокупљено ово удружрње двоструких завичајаца Крајишни-ка Војвођана. Током извођења програма и непосредно после кад смо колеге и ја са  органи-заторима анализирали : - откуд толики одзив, од Суботице до Косовске Митровице, наших Крајишника, од деце до старих, озарених радошћу, спонтанопшћу и искреношћу што су могли да дођу? - једнодушно смо се сложили у закључку да је то зато што овакав облик културе сећања на крајишко питање баштини само ово удружење.

            Текућа година на измаку натоварила је на леђа предводнику Отаџбинског покрета... Драгомиру Лалићу тешко бреме горчине, мучнине и разочарења у људе на местима где се одлучује о судбинама Крајишника Војвођана - онима који су у грађанском рату у Хрват-ској од 1991 - 1995. године били борци у Војсци Републике Српске Крајине. Има их без-мало тридесет хиљада, а није им за то признат ратни стаж или било какве принадлежности. А све су то безгранично добили високи официри, углавном крајишког порекла који су пос-лати из Београда да командују са ВСК. Близу две деценије Лалић је један од главних пред- водника да се реши то "ратно питање". Чак је водио иницијативу, пред минуле изборе, да формира крајишку партију која би, уколико би њени посланици ушли у парламент, водила политичку борбу за остварење борачких права. Добио је зато благо речено жестоке крити-ке, у којима су предњачили наши крајишки аутошовинисти. Са клеветама са којима су нас-тупали могу се дисквалификовати оном старом политичком фразом да нас нико неће тако жестоко оштетити као мангупи из сопствених редова. Тај порок у редовима српских виших слојева није од јуче. Апострофирао га је Вук Стефановић Караџић у студији Срби сви и свуда, написаној 1836. у Бечу, парафразирам: - Виши слојеви Срба мрзе свој народ, а понизни су према бечким господарима... Нажалост, такву ситуацију гледамо и у актуелној  трагичној српској стварности!?

 

            Милан Ливада

ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ ПРОТИВ СРБА КРАЈИШНИКА

 

498. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 17.10.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ ПРОТИВ СРБА КРАЈИШНИКА  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 498. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле недеље од 09. до 15. октобра 2023. године забележили смо како неки свет-ски лидери упозоравају да свет гори у ратном насиљу. Аутору ове хронике одмах се пред очима појавила асоцијација о тридесетогодишњем рату против Срба из Српске Крајине. Анлитичари који прихватају тезу да је ово Трећи светски рат враћају нас на средину седа-мдесетих година 20. века када је амерички председник  Буш старији посетио Папу у  Вати-кану. Зашто баш Папу? По мишљену аутора истинске историје, зато што Ватикан води хиљадугодишњи рат против православља! После обарања комунизма у СССР-у у америчку агенду је унето уништење православља. Како им се чинило да то иде споро брзо су се Папа и Буш усагласили да треба убрзати рат против Срба и Руса. Одлучили су да се иде на разби -јање Југославије и подчињавање Срба у новој констелацији међународних односа.

            Хрвати који су стално радили, нарочито они у емиграцији, на разбијању Југославије  једва су дочекали да Србима нанесу нови геноцид, раван ономе у Другом светском рату од 1941-1945. године. Хрватске ратне припреме под инструкцијама НАТО експерата темељ-ито су обављене. Наоружавање паравојних хрватских и српских формација у почетку се  обављало на истоветан начин из залиха још увек легитимне Југословенске народне армије - причао је аутору ове хронике пријатељ са студија у Загребу. Срби су одмах у свеколикој иконографији и ратној пропаганди препознали симболе НДХазије из 1941. године. Зато су на Светог Николу 1991. године у Книну прогласили Републику Српску Крајину. Током не-пуних пет година ратовања српски крајишки народ је тешко страдао у грозним масакрима у Медачком џепу, на Велебиту, Пакрачкој пољани и бројним другим стратиштима. Завршни геноцид у југозападном делу Српске Крајине десио се у августу 1995. године када је насилно прогнано више од 200 хиљада њених становника са вековних одњишта. Тако су Срби Крајишници постали прве жртве у НАТО агресији за уништење православља. Рат против њих наставња се и после три деценије у оспоравању елементарних права, за која би морала да се заложи матична држава, уместо да их бестидно на разне начине клевеће.

            Минуле суботе и недеље гледао сам на Супер стар телевизији две епизоде из серије Олуја. Не могу а да не замерим ствараоцима што су за наслов и филма и серије узели неп-ријатељски назив њихове оружане акције кобне за Србе Крајишнике. То је иначе раширен манир у српском јавном дискурсу да користе хрватску терминологију. Јако су ме потресле те филмске слике из избегличке колоне. Непријатељ старце, рањенике, жене и децу без душно убија на тракторским приколицама и коњским запрегама са несхватљивом мржњом.

У целини ово филмско остварење заслужује све комплименте јер представља специфично сведочанство о хрватској србофобији. Рат у Украјини је показао несхватљиву русофобију  тзв. међународне заједнице, која је смислила формулу о златној милијарди која треба да опстане, а сви остали - милијарде људи - да буду поморени!? Откуд толико мржње?

            Милан Ливада    

 

 

 

КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ДАЛЕКЕ 1836. И АКТУЕЛНЕ 2023. ГОДИНЕ У СТАЊУ СРПСКЕ НАЦИЈЕ?!

 

497. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.10.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ДАЛЕКЕ 1836. И АКТУЕЛНЕ 2023. ГОДИНЕ

У СТАЊУ СРПСКЕ НАЦИЈЕ?!

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 497. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле недеље од 02. до 08. октобра 2023. године забележили смо мучне утиске са једног предавања, после којег се аутор овог прилога запитао: - Каква је разлика између далеке 1836. и актуелне 2023. године у стању српске нације?! Ради се о предавању проф. др Милорада Пуповца, некако чудно формулисаном: - Постајање мањином: Једно хисторијско и биографско искуство - одржаном 04. октобра у Огранку Српске Академије Наука и Уметности у Новом Саду. Предавање је било на академској висини, јер Пуповац важи за врхунског професионалца у свеучилишном свету. Међутим, уместо објективне научне критике два геноцида Хрвата над Србима: у Другом светском рату од 1941-1945. и у грађанском рату од 1991-1995. године, у било којој форми, није било ни речи, пошто се предавач видљиво трудио да не каже баш ништа, што би била замерка Хрватској. То је  поготово Србима Крајишницима, који су породично, као и аутор овог текста тешко пост-радали у оба геноцида, несхватљиво!? Зато по завршетку предавања, и поред солидне посете људи са академским звањима, није било ниједног питања или реаговања, него је уследило напуштање свечане сале у тишини и колективној недоумици.

            Аутор ове хронике одмах се сетио квалификације оваквих понашања, коју је записао Вук Стефановић Караџић 1836. године: - Српски виши слојеви стиде се свога народа, а понизни су према бечким господарима... Оцена је из чувене Вукове студије Срби сви и свуда написане 1836. у Бечу. Нажалост, та књига је била потиснута у дубоки заборав. То је доба када су Срби на Западу увелико били потчињени Аустријском царству, највећој државној творевини у ондашњој Европи. На другој страни, у нашој матици се десио Први српски устанак 1804. предвођен Карађорђем. На основу Вукових прича познати немачки историчар Леополд Ранке написао је књигу Српска сељачка револуција у којој је одао при-знање устаницима за ослобођење из вишевековног ропства под Турцима. Србија је оства-рила запажен напредак у економском и друштвеном развоју, а Вук је извршио реформу српске ћирилице - писма и језика на бази народног говора.

            Нешто много личи актуелна политичка и међународна ситуација, данас и овде, на ону понизност српских националних предводника, интелигенције и виших слојева, коју је Вук записао пре 184 године. Безмало три деценије траје понижавање и незапамћено страда -ње српског народа од НАТО агресије и  изасланика европских институција. Дотле његове владајуће гарнитуре, надлежне државне и друге институције и организације не показују емпатију и одлучност да се напаћени народ колико толико заштити. Али је понизност према страном фактору потпуна и манифестује се у сталним уступцима. Докле тако!?

 

            Милан Ливада           

 

 

 

 

 

 

 

КОРДУНАШИ У КЉАЈИЋЕВУ У МИСИЈИ ЈАЧАЊА ИДЕНТИТЕТА

 

496. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 03.10.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КОРДУНАШИ У КЉАЈИЋЕВУ У  МИСИЈИ ЈАЧАЊА ИДЕНТИТЕТА 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 496. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минуле недеље од 25. септембра до 01. октобра 2023. године забележили смо како су Кордунаши, у великом бачком селу Кљајићеву, у сарадњи са нашим Србо-Америка-нцима, припремили високовредан културни догађај у мисији јачања сопственог идентитета у свесрпском амбијенту. У месном Дому културе приређена је масовна свечаност поводом отварања изложбе о лику и делу Саве Мркаља, првог модерног реформатора српске ћири-лице. Аутор изложбе је Светозар Данчуо, рођен у истом кордунашком селу Сјеничаку, где и велики Мркаљ, а сада живи и ради у Чикагу. Поклопила су се ове године два кључна датума из Мркаљева живота: 240 година од рођења и 190 година од упокојења. Данчуо је то обележио, може се рећи без иоле претеривања стручном изложбом и тиме допринео да се из заборава на овај начини валоризује вредност Мркаљевог књижевног дела, а поготово реформе српске ћирилице.

            Утисци свих учесника овог великог скупа из сфере културе сећања били су да је спомен на великог, а потиснутог у дубине заборава, Саву Мркаља у потпуности успео. Већина присутних је први пут са експоната изложбе и стручних беседа сазнала колико је велико књижњвно и реформистичко дело њихов земљак до 27 године живота створио. На универзитету у Пешти стекао је докторску титулу из филозофије и математике, говорио је шест језика и написао збирку антологијских песама и списа. Његово култно дело Сало дебелога јера либо азбукопротрес појавило се 1810. године у Будиму. То је та прва реформа ћириличног писма којим и данас пишемо. Уместо признања и похвала Срби су се на Мркаља обрушили негаторским критикама. Тако је наш кордунашки геније, уместо подршке и даљег напредовања у стваралаштву, другу, краћу половину свога живота од 23 године проживео у сталном оспоравању и понижењу. Тиме су се Срби тешко огрешили према Мркаљу. У Кљајићеву је речено да се, нарочито у последње две деценије, појавило доста књига високо компетентних аутора, које представљају његову потпуну валоризацију и рехабилитацију. Ваљало би да се после свега и Мркаљ нађе у Кући Вука и Доситеја у Београду. У Кљјићеву ће на основу иницијативе за споменутог скупа постојати Дом култ-уре "Сава Мркаљ", као трајно сећање на великог ствараоца српског рода.

            Ово је био други скуп из сфере културе сећања одржан у септембру у Кљајићеву. Први је био коју недељу раније, а односио се на Спомен на српска страдања у славу Свет-их Српских Новомученика Јасеновачких. Под тим називом је уписан у календар Српске православне цркве. Накана је да се у Кљајићеву подигне споменик Србима са Кордуна који су страдали у два геноцида који су починили Хрвати у Другом светском рату од 1941. до 1945. и у грађанском рату од 1991. до 1995. године. То је племенити заокрет у култури сећања да се поштују њихове жртве као највиша светиња, уз парастосе .

 

            Милан Ливада