496. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за
03.10.2023. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију
Завичај Слободна Крајина
КОРДУНАШИ У
КЉАЈИЋЕВУ У МИСИЈИ ЈАЧАЊА
ИДЕНТИТЕТА
Желимо добро
вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 496. Недељна хроника од Хронике двовековних
веза Крајине и Војводине за Емисију
Завичај Слободна Крајина.
Минуле недеље од 25. септембра до
01. октобра 2023. године забележили смо како су Кордунаши, у великом бачком
селу Кљајићеву, у сарадњи са нашим Србо-Америка-нцима, припремили високовредан
културни догађај у мисији јачања сопственог идентитета у свесрпском амбијенту. У
месном Дому културе приређена је масовна свечаност поводом отварања изложбе о
лику и делу Саве Мркаља, првог модерног реформатора српске ћири-лице. Аутор
изложбе је Светозар Данчуо, рођен у истом кордунашком селу Сјеничаку, где и
велики Мркаљ, а сада живи и ради у Чикагу. Поклопила су се ове године два
кључна датума из Мркаљева живота: 240 година од рођења и 190 година од
упокојења. Данчуо је то обележио, може се рећи без иоле претеривања стручном
изложбом и тиме допринео да се из заборава на овај начини валоризује вредност
Мркаљевог књижевног дела, а поготово реформе српске ћирилице.
Утисци свих учесника овог великог
скупа из сфере културе сећања били су да је спомен на великог, а потиснутог у
дубине заборава, Саву Мркаља у потпуности успео. Већина присутних је први пут
са експоната изложбе и стручних беседа сазнала колико је велико књижњвно и
реформистичко дело њихов земљак до 27 године живота створио. На универзитету у
Пешти стекао је докторску титулу из филозофије и математике, говорио је шест
језика и написао збирку антологијских песама и списа. Његово култно дело Сало дебелога јера либо азбукопротрес појавило
се 1810. године у Будиму. То је та прва реформа ћириличног писма којим и данас
пишемо. Уместо признања и похвала Срби су се на Мркаља обрушили негаторским
критикама. Тако је наш кордунашки геније, уместо подршке и даљег напредовања у
стваралаштву, другу, краћу половину свога живота од 23 године проживео у
сталном оспоравању и понижењу. Тиме су се Срби тешко огрешили према Мркаљу. У
Кљајићеву је речено да се, нарочито у последње две деценије, појавило доста
књига високо компетентних аутора, које представљају његову потпуну валоризацију
и рехабилитацију. Ваљало би да се после свега и Мркаљ нађе у Кући Вука и
Доситеја у Београду. У Кљјићеву ће на основу иницијативе за споменутог скупа
постојати Дом култ-уре "Сава Мркаљ", као трајно сећање на великог
ствараоца српског рода.
Ово је био други скуп из сфере
културе сећања одржан у септембру у Кљајићеву. Први је био коју недељу раније,
а односио се на Спомен на српска страдања
у славу Свет-их Српских Новомученика
Јасеновачких. Под тим називом је уписан у календар Српске православне
цркве. Накана је да се у Кљајићеву подигне споменик Србима са Кордуна који су
страдали у два геноцида који су починили Хрвати у Другом светском рату од 1941.
до 1945. и у грађанском рату од 1991. до 1995. године. То је племенити заокрет
у култури сећања да се поштују њихове жртве као највиша светиња, уз парастосе .
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар