ПРОДУБЉУЈУ СЕ РАНЕ НА КОЛЕКТИВНОЈ ТРАУМИ МАСОВНИХ УБИСТАВА

 

484. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 16.05.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ПРОДУБЉУЈУ СЕ РАНЕ НА КОЛЕКТИВНОЈ ТРАУМИ МАСОВНИХ УБИСТАВА      

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 484.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У најтрагичнијој недељи српске колективне трауме, од 08. до 14. маја 2023. године, после два масовна убиства, десило се више инцидената са нанетаим повредама, па и смртним исходом, а све то продубљују већ нанете ране на души и телу српског друштва. Најчуднији је у први мах аутору овог текста изгледао догађај, из криминалног арсенала ове врсте, у малом и мирном банатском селу Радојеву, општина Нова Црња, на српско-румун-ској граници. Тамо познајем људе и прилике дуже од пола века, све је функционисало хармонично! А онда, тринаестогодишњак у ноћи између минуле суботе и недеље, са секи-ром и ножем у рукама, провали у кућу и нанесе тешке телесне повреде опасне по живот домаћици и њеном седамнаестогодишњем сину...!?

            Испоставило се, после ислеђивања случаја, да је нападач из велике групе ромске популације, која се у Радојеву настанила после прихватања Србије да овде насели Роме из европских земаља. Није спорно то што је реч о Ромима, чији припадници овде живе од раније и с којима није било никаквих проблема, пошто живе у слози са Србима. Уз ове да тако кажемо "европске Роме" неспокој, немир и бригу у Радојево су донели и емигранти из  исламских земаља, смештени у две велике зграде у центру насеља. У ствари Радојево није усамљено у суочавању са овом врстом насиља. То је случај са готово свим пограничним селима и градовима уз границу, а овде у Војводини највише је проблема у Суботици и Шиду. Села су изгубила мир, стално се жале полицији и другим надлежним државним институцијама, дођу отуда изврше увиђај и направе записник, али то остане мртво слово на папиру!?    

            Описани случај је идентичан ономе из школе у Београду само по елементу непуно-летства извршилаца злочина. Чуло се у бројним дебатама, да је масакр у београдској школи први случај у свету, да је малолетник убио толико деце одједном. Још стравичније звучи податак о вршњачком насиљу који се односи на све школе у Србији. Тврди се да половина од свих ученика врши насиље над другом половином својих школских другова. Много је за сада празних прича о посрнућу најважније друштвене области - образовања и васпитања. Може ли српско друштво, које је бременито са бројним егзистенцијалним про-блемима, да се озбиљно и трезвено суочи са свима и почне да их разрешава? То је питање за милион долара,  како обично кажу за нешто тешко оствариво. Јер, на нашем примеру се показало да је истинита она тврдња добрих познавалаца образовне и друштвене сфере, да се друштво најбрже уруши и унизи, ако му се образовање сроза на ниске гране, а васпитање младих запостави. А у свеколикој и дуготрајној кризи српског друштва његове традиционалне и фундаменталне вредности су занемарене, због чега смо у лавиринту безизлаза. Докле тако?!

 

            Милан Ливада