КРАЈИШНИЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ШКОЛСКУ СЛАВУ СВЕТОГ САВУ У МАНАСТИРУ БЕОЧИН

 

502. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 30.01.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КРАЈИШНИЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ШКОЛСКУ СЛАВУ

СВЕТОГ САВУ У МАНАСТИРУ БЕОЧИН

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 502.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Део нашег прогнаног крајишког народа, везаног за Удружење Отаџбински покрет -  док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду, укључио се можемо рећи у пуном капацитету у прославу Школске славе Светог Саве, минуле суботе. Председник овог удружења Драгомир Лалић, у улози кума предводио је своју крајишку групу на свечаној литургији у фрушкогорском манастиру Беочину. Интересантно је да одавање почасти најзначајнијој личности српске историје Светом Сави на овој локацији траје 27 година. У Манастиру Беочин нису пре тога посебно обележавали школску славу на Савин-дан. Кад је група Крајишника, у разговору са игуманијом Екатарином и Владиком бачким, понудила да они преузму организацију обележавања тога празника - то је са одушевљењем прихваћено. И тако од 1997. године до данас Крајишници на Светог Саву међусобно прихватају и предају кумство на манастирској литургијској свечаности. Тога дана кумови дарују манастир, поклањају пакетиће деци која рецитују песмице посвећене Светом Сави. Након светосавске беседе Владике сремског кумови приређују послужење.

            Тако се, захваљујући предузимљивости Лалића, наставља баштињење културе сећања на велике датуме из српске прошлости. Пре овог догађаја, под његовим воћством, уочи Никољдана у Новом Саду је одржана традиционална културна манифестација  Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2023. На тај начин Крајишници чувају памћење на Светог Николу 19.12.1991. године, када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Колико знамо Лалић је у Новом Саду био први и једини који је са нашом црквом приредио долазак Божића бате. Та свечаност је ове године изостала јер је био болестан. Штета је што у принципу у деловању удружења грађана готово цео посао падне на председника. Остали водећи чланови ускачу у организовање на његов позив. Други проблем је што беспарица гуши ова удружења. Рецимо, у Бусијама, насељу у предграђу Београда које је у већини настањено са прогнаним крајишким народом,  успешно се развио КУД "Ћирило и Методије", који је побрао бројна признања за уметничка достигнућа и остварења. Сада беспарица прети да заустави даље напредовање тога КУД-а. Надлежни државни органи минимално, а чешће нимало не учествују у суфинансирању културно - уметничких програма крајишких удружења. Све у свему препреке за садржајнији ангажман су све веће, а показало се да је овај облик грађанског самоорганизовања насушна потреба избеглог крајишког народа.

 

            Милан Ливада