СЕЋАЊЕ НА ДАТУМ СА КАТАСТРОФАЛНИМ ПОСЛЕДИЦАМА

 

 

488. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 20.06.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

СЕЋАЊЕ НА ДАТУМ СА КАТАСТРОФАЛНИМ ПОСЛЕДИЦАМА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 488.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У минулој недељи од 12. до 18. јуна 2023. године, обележена је на највишем држав-ном нивоу 24. годишњица завршетка битке на Кошарама. На тој локацији, на југословен-ско-албанској граници у НАТО агресији, 14. јуна 1999. године окончана је двомесечна над-човечанска борба Војске СР Југославије да спречи копнену офанзиву бројних јединица ОВК, уз садејство натоваца и Војске Албаније. У складу са Резолуцијом 1244 Савета без-бедности Уједињених нација и Кумановским споразумом, о престанку НАТО агресије 10. јуна 1999., Војска СР Југославије се повукла са Косова и Метохије, а безбедност је преузео Кфор. Та ампутација српске јужне покрајине донела је тамошњим преосталим Србима невиђени терор и страдање, што је ескалирало баш у минулој недељи коју посматрамо. Вођа Шиптара Курти, дакако уз подршку окупатора, дивља у насиљу убијајући децу и све Србе редом, хоће под сваку цену да изазове рат и протера све Србе, као што су учинили у Републици Српској Крајини пре 28 година.

            Пошто косовска трагедија има сличности са оном у Српској Крајини пренећемо неке оцене из књиге Крајина кроз вијекове, аутора Миле Дакића. Он је био крајишки поли-тичар, учествовао је у ратним владама па сведочи из прве руке. Дакић је вишеструко ком-петентан као историчар и писац, са респектабилним опусом из историје и литературе.

            Из Дакићеве анализе крајишких и српских ратних прилика издвајамо следећи фрагмент: - У Крајини су стварана трпна стања и нерасположења, што је дестимулативно утјецало на стварање борбеног расположења, а у вези с тим и све неадекватније кадровске политике. Ову непризнату, али де факто државу водило се у стање безизлаза и пропадања. Крајишки политичари нису схватили вријеме и токове свјетске политике. Они су одбијали сваку расправу о историјском реализму (под утицајем и налозима из Београда). У томе све-општем кошмару без трезвеног кормилара, крајишки брод се насукао: на некооператив-ност са свијетом, на шверц, пљачку и корупцију, на тајне преговоре Србије и Хрватске, на босанско хрватске и косовске погодбе, као и на појединачне уске визије, или сумњиве кон-цепције о подјели интересних сфера. Срби су требали више размишљати о политици, као умијећу могућег и о потреби одустајања од универзалне правде у временима када се "правда" дијели батином. У таквим условима није продуктивно, у име правде и правично-сти епски жртвовати свој народ. То непобитно потврђују свесрпске несреће у 20. вијеку, које су узроковале да је убијено два пута више Срба, него што их данас има међу живима.

            Ми овај мали есеј "преведен" на колоквијални говор тумачимо као тврдњу да срп-ски  народ у 20. страдалном веку није имао предводнике дорасле том турбулентном добу. У Југославији су владали Хрвати и Словенци, који су били у служби ватиканске политике, која води хиљадугодишњи рат против православља, што Срби ни дан данас нису схватили.

 

            Милан Ливада