КРАЈИШНИЦИ СУ ЗА УЗВИШЕНИЈУ КУЛТУРУ СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

 

493. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 12.09.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 КРАЈИШНИЦИ СУ ЗА УЗВИШЕНИЈУ  

КУЛТУРУ СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 493.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле недеље од 04. до 10. септембра учествовали смо и забележили једно пле-менито и покајничко настојање респектабилне  групе наших Крајишника да у Кљајићеву уздигну на узвишенији и садржајнији ниво културу сећања на жртве геноцида како у стар-ом тако и овде у новом завичају. У нашој Хроници  емитованој прошлог уторка 05. септем-бра, њен творац и уредник Сава Смољановић објавио је најаву догађаја о којем пишемо. Млада госпођа Јована Миљевић, високо позиционирана на политичко друштвеној функци-ји заменице градоначелника Сомбора, која предводи споменуту групу, објаснила је који су мотиви њиховог ангажмана. Аутор овог текста, прихватио је Савину сугестију да као један од беседника на Скупу поводом Спомена на српска страдања у славу Светих Српских Новомученика Јасеновачких одржаном минуле суботе, 09. септембра у Кљајићеву напра-ви пригодан извештај за радио емисију, што и чиним.  

            Трећа је година заредом како се ови скупови сазивају. За свако је поштовање и при-знање што је за полазиште овог ангажмана одабран 13. септембар који је у календару Срп-ске православне цркве (СПЦ) уписан као Свети мученици Јасеновачки. Тим гестом су наши Кордунаши, над којима је током Другог светског рата Независна Држава Хрватска починила најбруталнији геноцид у историји, а потом колонизовани у Кљајићево, објавили да је нужно поштовати СПЦ, православље и да све жртве геноцида треба да имају исти третман. Јер, борци Кљајићева дуго баштине културу сећања, али у споменичком пункту у центру села доминирају симболи са звездом петокраком. Носиоци иницијативе о којој говоримо настоје да се на супротном делу сеоског центра изгради спомен чесма и поставе  плоче на којима ће бити имена страдалих у усташком геноциду којих нема међу борцима. Било би пригодно, да се рецимо на том месту једном годишње приреде парастоси, на којима би се поименице читала имена страдалих из књиге Петра Зинаића Геноцид на Кордуну и околици 1941 - 1945. Била би тиме исправљен грех из прошлости према жртвама

            Једини српски нобеловац Иво Андрић је записао: - да је људска жртва светиња. Заборав жртава је варварство. У том најосетљивијем делу људског сензибилитета Срби као најстрадалнији народ, поред Јевреја, нису имали достојанствен однос према жртвама ратних страдања. Нису показали истинску емпатију према масовним цивилним жртвама и саосећање са патњама њихових рођака. Благопочивши патријарх српски Иринеј указивао је да се у томе угледамо на Јевреје. Најтежи је грех српских владара што парламент Србије ни до дан данас није донео Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941 - 1945. године. Последњи покушај је био пре који месец. Иницијативу је покренула народ-на посланица из владајуће странке Смиља Тишма, која је као дете била у логору Јасеновац. Подржана је од више десетина посланика. Добила је буру аплауза али предлог није прошао

            У конфликтном српском друштву, чије поделе генеришу владајуће гарнитуре, ни у актуелној ситуацији за страдање народа што је тренутно најизраженије на Косову, нема емпатије. Власти се понашају као да заштита народа није њихова брига.  Милан Ливада