КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ДАЛЕКЕ 1836. И АКТУЕЛНЕ 2023. ГОДИНЕ У СТАЊУ СРПСКЕ НАЦИЈЕ?!

 

497. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.10.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ДАЛЕКЕ 1836. И АКТУЕЛНЕ 2023. ГОДИНЕ

У СТАЊУ СРПСКЕ НАЦИЈЕ?!

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 497. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле недеље од 02. до 08. октобра 2023. године забележили смо мучне утиске са једног предавања, после којег се аутор овог прилога запитао: - Каква је разлика између далеке 1836. и актуелне 2023. године у стању српске нације?! Ради се о предавању проф. др Милорада Пуповца, некако чудно формулисаном: - Постајање мањином: Једно хисторијско и биографско искуство - одржаном 04. октобра у Огранку Српске Академије Наука и Уметности у Новом Саду. Предавање је било на академској висини, јер Пуповац важи за врхунског професионалца у свеучилишном свету. Међутим, уместо објективне научне критике два геноцида Хрвата над Србима: у Другом светском рату од 1941-1945. и у грађанском рату од 1991-1995. године, у било којој форми, није било ни речи, пошто се предавач видљиво трудио да не каже баш ништа, што би била замерка Хрватској. То је  поготово Србима Крајишницима, који су породично, као и аутор овог текста тешко пост-радали у оба геноцида, несхватљиво!? Зато по завршетку предавања, и поред солидне посете људи са академским звањима, није било ниједног питања или реаговања, него је уследило напуштање свечане сале у тишини и колективној недоумици.

            Аутор ове хронике одмах се сетио квалификације оваквих понашања, коју је записао Вук Стефановић Караџић 1836. године: - Српски виши слојеви стиде се свога народа, а понизни су према бечким господарима... Оцена је из чувене Вукове студије Срби сви и свуда написане 1836. у Бечу. Нажалост, та књига је била потиснута у дубоки заборав. То је доба када су Срби на Западу увелико били потчињени Аустријском царству, највећој државној творевини у ондашњој Европи. На другој страни, у нашој матици се десио Први српски устанак 1804. предвођен Карађорђем. На основу Вукових прича познати немачки историчар Леополд Ранке написао је књигу Српска сељачка револуција у којој је одао при-знање устаницима за ослобођење из вишевековног ропства под Турцима. Србија је оства-рила запажен напредак у економском и друштвеном развоју, а Вук је извршио реформу српске ћирилице - писма и језика на бази народног говора.

            Нешто много личи актуелна политичка и међународна ситуација, данас и овде, на ону понизност српских националних предводника, интелигенције и виших слојева, коју је Вук записао пре 184 године. Безмало три деценије траје понижавање и незапамћено страда -ње српског народа од НАТО агресије и  изасланика европских институција. Дотле његове владајуће гарнитуре, надлежне државне и друге институције и организације не показују емпатију и одлучност да се напаћени народ колико толико заштити. Али је понизност према страном фактору потпуна и манифестује се у сталним уступцима. Докле тако!?

 

            Милан Ливада