МАЊАК САОСЕЋАЈНОСТИ СА СТРАДАЛИМ СУНАРОДНИЦИМА

 

501. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 23.01.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

МАЊАК САОСЕЋАЈНОСТИ СА СТРАДАЛИМ СУНАРОДНИЦИМА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 501.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            За наше прогнане Крајишнике, као и за целу Србију, свеколика новогодишња, божићна и друга славља трајала су више од месец дана: од Светог Николе 2023. до Српске Нове године 2024. Почели су 16. децембра минуле године најуспелијом, деветом по реду, културном манифестацијом: Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2023. Тиме Удружење Отаџбински покрет- док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду баштини културу сећања на Светог Николу 19.12.1991. године када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. У осећању двоструких завичајаца Крајишника - Војвођана по регионалној одредници, који су сада држављани Србије, присутна је била тешка мучнина и разочарење, због мањка саосећајности грађана и државних органа у решавању њихових најтежих проблема.

            Рецимо, три деценије није решен статус већине бораца у Војсци Републике Српске Крајине. Многи су, можда и већина од њих, поумирали у беди и сиромаштву од ратних рана, инвалидитета и бола због страдања њихових породица. Изостала је емпатија народа из матице, а посебно запослених у државним институцијама који одлучују, а требало је са-мо мало људскости да њихови сународници брутално прогнани из Српске Крајине имају бар минимално достојанство живљења. Посебно су криве надлежне институције задужене за збрињавање избеглица из дијаспоричног српског народа. Држе се "као пијан плота"  тобожњих правних прописа и праве велике грешке у трошењу страних и домаћих донација. Да споменемо само да локалне самоуправе, које дају земљишта за изградњу кућа, одреде за плацеве ђубришта, што прогута новац за уређење, па "срећним добитницима" увале полузавршене зграде, а они не могу да их заврше.  

        Просто је невероватно колико се трагедија у овом нашем времену обрушило на Србе, ма где били, а на Србију посебно. Који дан после споменуте културне манифестације, чији су ораганизатори били људи из исконског завичаја - Вуковара, стигла је отуда поразна вест. Група хулигана, која иначе терорише преостале Србе, претукла је групу дечака до непрепознатљивости, само зато што су чули да неко од њих говори екавицом. На Косову готово свакодневно убијају децу, хапсе и осуђују невине људе, отимају земљу сељацима и српске манастире, купују оружје од Американаца да наоружају своју војску, са намером да протерају целокупно српско становништво. Притисци на државу Србију се повећавају из дана у дан што уноси немир и неспокој у српски народ. Лакше би се све то подносило уз више саосећања свију према свима, уместо нетрпељивости једних према другима.

            Милан Ливада