ПЕТ ВЕКОВА КРАЈИШКИХ СЕОБА ИЗ ГОРЊЕ У ДОЊУ КРАЈИНУ

 

503. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 06.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ПЕТ ВЕКОВА  КРАЈИШКИХ СЕОБА ИЗ ГОРЊЕ У ДОЊУ КРАЈИНУ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 503.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У минули четвртак - 01. фебруара Нови Сад је обележио Дан града. Тај датум пред-ставља обновљено сећање на 01. фебруар далеке 1694. године, када је ондашња Српска Атина, добила ново име које и данас носи. То је повод да наше двоструке завичајце Крај-ишнике Војвођане подсетимо на пет векова крајишких сеоба из Горње у Доњу Крајину. Та тема ме заокупља пуних шест деценија. Као новинар истраживач, са дипломом Факултета политичких наука, примењивао сам у скупљању веродостојних података и научне методе које сам изучавао на студијама. Све то ме уверило да су око две трећине људи, у актуелној структури становништва Војводине, крајишког порекла.  

            Споменутог дана, пре 275 година када су Новосађани, као грађани откупили своју слободу за 80 хиљада форинти, понели су титулу слободног краљевског града. Тај чин је означио да Аустријска царевина у потпуности преузима државно уређење и на простору Доње Крајине. У то доба Српска Крајина на простору Далмације, Кордуна, Лике, Баније и Славоније, функционисала је у пуном капацитету као Војна Крајина, чврсто повезана са Бечом. Променом статуса је почело велико досељавање и снажан економски развој Новог Сада. За наш крајишки свет занимљиво је да зна, да  је тада и из исконског завичаја наших предака, кренуло велико досељавање на простор Доње Крајине и овде у Нови Сад. Војна  граница отада се протезала од Далмације до Бање Херкулане у Румунији. Чували су је наши делеки преци, као граничари. Међу новим насељеницима била је и велика породична задруга Дунђерских. Они су се развили у велике предузимаче и снажну династију Дунђерских. Њени чланови су постали водећи у развоју пољопривреде и индустрије како у Новом Саду, тако и у више градова широм Војводине. Тако је Српска Крајина око три века функционисала, као јединствен државно правни субјект у границама Аустроугарске, на потесу од Далмације, преко Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Војводине, тамо до Темишвара и Бање Херкулане у Румунији.

            Безмало целу деценију, овде у Новом Саду сваке године Удружење Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина, у спомен на последње досељавање прогнаног српског крајишког народа баштини културу сећања. Организује се респект-абилна културна манифестација Дани Српске Крајине у Српској Атини која је масовно посећена. По нашем уверењу ово је једна од малобројних, можда и једина велика група Срба Крајишника која кобну крајишку прошлост није препустила варварском забораву, већ настоји да остави неки траг памћења о нама и нашим прецима - многострадалном српском крајишком народу.

 

            Милан Ливада