ИМА ЛИ КРАЈА МУЧЕНИЧКОМ СТРАДАЊУ СРБА!?

 

486. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 06.06.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ИМА ЛИ КРАЈА МУЧЕНИЧКОМ СТРАДАЊУ СРБА!?     

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 486.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У минулој недељи од 29. маја до 04. јуна 2023. године, актуелне тв слике борбе на живот и смрт голоруког народа на северу Косова са окрутним окупаторима, као и сећање на духовске Задушнице наших Крајишника у прогонству на сличну прошлост, наметнуло нам је болно питање из наслова овог осврта: Има ли краја мученичком страдању Срба!? То

библијско страдање српског народа, које преко тв слика леди крв у жилама, сада је еска-лирало у 4 општине, где немилице полицијске и војне снаге вође Шиптара Куртија, убијају и тероришу децу, жене и људе, који голим животима бране опстанак на дедовини.

            Прошло је четврт века од НАТО агресије на трећу Југославију и ампутације Косова и Метохије од Србије, мада је по Резолуцији 1244 Савета безбедности УН тај простор и даље у саставу матичне државе. Агресори на челу са Америком признали су Косово као независну државу и отада траје невиђени терор те лажне државе над тамошњим српским становништвом. Таквој ситуацији катастрофално су допринеле све владе Србије, које се нису чврсто држале споменуте Резолуције, већ су правиле безброј уступака страном фактору на штету косовских Срба, а истовремено охрабриле Шиптаре на необуздану агресивност. Од некад 10 српских општина, у којима су локалну власт имали Срби, остале су само 4 на северу Покрајине. Уз то Кфор и друге међународне институције, уместо да објективно контролишу примену међународног права, увек су на страни агресивних Шиптара. Управо је криза ескалирала, у недељи коју посматрамо, када је вођа Шиптара Курти довео у Северну Митровицу и друге српске општину своје полицијске и војне снаге, опасао бодљикавом жицом општинске зграде и уз индиферентност Кфора терорише и убија народ и децу који мирно протествују. Сам Бог зна шта ћемо још тамо доживети!?

            На другој страни, прошле су три и по деценије, од почетка разбијања друге велике Југославије, уз логистичку подршку НАТО алијансе Хрватској и Словенији, које су про-гласиле независност и започеле грађански рат. У том погибељном рату од 1991. до 1995. године Срби су прогласили независност од Хрватске и основали Републику Српску Крајину, а у БиХ Републику Српску, која је на крају постала једини српски ратни добитак.

Најгоре је прошла Рапублика Српска Крајина. Недо Бог да тако буде Косову и Метохији, јер су по много чему те две ситуације сличне. Српска Крајина је улагала напоре да не про-ђе као у Другом светском рату, када је НДХазија у Јасеновцу и широм те монструм државе починила по суровости незапамћен геноцид над српским крајишким народом. Ни до дан данас Србија, и поред бројних иницијатива и могућности, није донела и на надлежна места у целом свету упутила Резолуцију о геноциду над Србима у Јасновцу и другим стратишти-ма НДХ. Зато су Срби Крајишници доживели и други геноцид 1995. године, када су после тешких ратних страдања доживели етничко чишћење библијских размера. Каже се да је историја учитељица живота. Срби нису поштовали учитељицу зато тако и пролазе.

 

            Милан Ливада