НИКАД ТОЛИКО КРАЈИШНИКА НА ДАНУ И СЛАВИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

499. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 19.12.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

НИКАД ТОЛИКО КРАЈИШНИКА

 НА ДАНУ И СЛАВИ  СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 499. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле суботе, 16.12.2023, прогнани Крајишници, мотивисани баштињењем кул-туре сећања, обележили су Дан и славу Српске Крајине IX традиционалном културном манифестацијом - Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2023. - у организацији Удру-жења Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина - из Новог Сада. Први утисак код свих на овом догађају у познатом новосадском СПЕНСУ био је велики број окупљених Крајишника. У амфитеатру и пратећем простору, који најбоље функцио-нише кад је 150 људи у њему, било је око 350 наших Крајишника - никад толико на Никољданској слави. Манифестација представља сећање на Светог Николу 19.12.1991.  године када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Са посебним одобравањем примљен је промотивни број часописа Глас Српске Крајине у Војводини, на чијим страна-ма је и биће тематика којом је заокупљено ово удружрње двоструких завичајаца Крајишни-ка Војвођана. Током извођења програма и непосредно после кад смо колеге и ја са  органи-заторима анализирали : - откуд толики одзив, од Суботице до Косовске Митровице, наших Крајишника, од деце до старих, озарених радошћу, спонтанопшћу и искреношћу што су могли да дођу? - једнодушно смо се сложили у закључку да је то зато што овакав облик културе сећања на крајишко питање баштини само ово удружење.

            Текућа година на измаку натоварила је на леђа предводнику Отаџбинског покрета... Драгомиру Лалићу тешко бреме горчине, мучнине и разочарења у људе на местима где се одлучује о судбинама Крајишника Војвођана - онима који су у грађанском рату у Хрват-ској од 1991 - 1995. године били борци у Војсци Републике Српске Крајине. Има их без-мало тридесет хиљада, а није им за то признат ратни стаж или било какве принадлежности. А све су то безгранично добили високи официри, углавном крајишког порекла који су пос-лати из Београда да командују са ВСК. Близу две деценије Лалић је један од главних пред- водника да се реши то "ратно питање". Чак је водио иницијативу, пред минуле изборе, да формира крајишку партију која би, уколико би њени посланици ушли у парламент, водила политичку борбу за остварење борачких права. Добио је зато благо речено жестоке крити-ке, у којима су предњачили наши крајишки аутошовинисти. Са клеветама са којима су нас-тупали могу се дисквалификовати оном старом политичком фразом да нас нико неће тако жестоко оштетити као мангупи из сопствених редова. Тај порок у редовима српских виших слојева није од јуче. Апострофирао га је Вук Стефановић Караџић у студији Срби сви и свуда, написаној 1836. у Бечу, парафразирам: - Виши слојеви Срба мрзе свој народ, а понизни су према бечким господарима... Нажалост, такву ситуацију гледамо и у актуелној  трагичној српској стварности!?

 

            Милан Ливада