О ЈЕДИНСТВУ, СЛОБОДИ И ЗАСТАВИ СА УКУСОМ ГОРЧИНЕ

 

494. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 19.09.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

О ЈЕДИНСТВУ, СЛОБОДИ И ЗАСТАВИ СА УКУСОМ ГОРЧИНЕ 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 494.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле недеље од 11. до 17. 09. главни догађај од свесрпског значаја десио се минулог петка, 15. септембра 2023. године. У Нишу је, на највишем државном нивоу, обе-лежен Дан српског јединства, слободе и националне заставе, у знак сећања  на 15. септем-бар 1918., последње године Првог светског рата, када је Српска војска извршила пробој Солунског фронта. Тек је четврта година како су Владе Србије и Републике Српске на заједничкој седници одлучиле да овај историјски датум за српство са пијететом заједно обележавају. Да је у Срба било иоле културе сећања, одавно би се одавала пошта храбрим Солунцима, али је све препуштено забораву - а заборав је варварство. Да одмах кажемо да је највећа вредност те ратне победе била, што су сви Срби на Балкану и делу средње Евро-пе живели у једној држави, првој Југославији, али са два народа који ту заједницу нису хтели! Значи, од самог почетка велике противречности су пратиле ту велику државу.

            Беседници на великој свечаности у Нишу, мотивисани културом сећања на заслуге солунских победника, са дужним пијететом су истицали да је српски народ најзаслужнији за све српске победе. Не нагласише притом да су ти јунаци у борби за слободу свога народа масовно изгинули на европским бојиштима. Са више емпатије се требало поклон-ити и одати пошту српским жртвама. То је тај српски заборав, раван варварству. Наш нобеловац Иво Андрић је записао, парафразирано речено, да је српска жртва светиња. Да нема саосећања са српским жртвама и њиховим најближима, уверљиво сведочи чињеница да ни до дан данас није донета, а вероватно никад ни неће Резолуција о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу и другим логорима у Југославији током Другог светског рата.

            Нажалост, актуелно геноцидно насиље над Србима траје безмало три и по деценије. Уз садејство НАТО-а на почетку последње деценије 20. века почео је рат против српског крајишког народа, који је 1995. године прогнан са вишевековних огњишта. Други пут је исти тај народ бомбардован у НАТО агресији на Југославију  1999. године. Зар то није геноцид? НАТО је и сад присутан у Србији, посебно у лажној држави Косову. Траје вели-ки притисак да се Србија одрекне себе и Косова.

            На споменутој свечаности указано је на неке парадоксе у српској историји. Речено је да је прошло 145 година од ослобођења Ниша од  Турака. Косово готово граничи са Нишом и на њему је војни одред Турске, који тобоже штити српски народ, над којим тамошњи режим спроводи невиђени терор са намером да Србе протера са Косова, иденти-чно ономе што је учинио са Србима Крајишницима. То је рат против православља, који у Европи траје хиљаду година, код нас 35 година, одакле се пренео на Русију. Јер сатанисти и глобалисти мисле да могу да раде шта хоће, да униште милијарде људи, а остане само њихова златна милијарда, у 50 њихових држава. 

 

            Милан Ливада