УБИЈАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА И НА БОЖИЋ ОД КРАЈИНЕ ДО РУСИЈЕ

 

469. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.01.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

УБИЈАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА И НА БОЖИЋ ОД КРАЈИНЕ ДО РУСИЈЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 469. . Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У тронедељном раздобљу од 19. децембра 2022. до 08. јануара 2023. године на свет-ској политичкој, друштвеној, а нарочито на медијској сцени доминантна тема је била уби-јање православља и на Божић од Крајине до Русије, гледајући из нашег српског крајишког угла. Крајишког зато што смо ми први доживели НАТО агресију и осетили бес и мржњу сатаниста и глобалиста баш према свему што је православно. Република Српска баш ових дана, 08. и 09. јануара, обележава своју Славу Светог Стефана и Дан државности, а била је прва бомбардована од НАТО алијансе. Срби Крајишници, из Републике Српске Крајине су  два пута бомбардовани. Први пут, када су НАТО инструктори, у грађанском рату помагали Хрватској у борбама против Војске РСК, а нарочито у завршници 1995. године, када је њихова авијација директно бомбардовала војну инфраструктуру и српске цивиле, чиме је  учествовао у етничком чишћењу библијских размера. Други пут су избегли Срби Крајиш-ници бомбардовани 1999. године у НАТО  агресији на СР Југославију.

            Мислили су тада надмени натовци, из униполарног света који предводи Америка, да ће им бити довољна недеља дана да покоре Србе. Без одобрења Савета безбедности УН и без објаве рата почела је НАТО агресија на СР Југославију 25. марта 1990. године. Трајала је 78 дана. Под називом немилосрдни анђео, што је било сатанско алудирање на наше православље, варварски немилосрдно су разарали Србију, убијали цивиле: децу, жене, старце и сво становништво редом под циничним глобалистичким изговором да је то колатерална штета. Српска војска је пружила достојанствен отпор, што су агресори казнили затирањем војске и топљењем њеног солидног наоружања. Испоставило се да је, поред демонстрације силе, та агресија била вежба за Русију.

            Када је руски патријарх Кирил замолио да се за Божић, 07. јануара 2023, прогласи примирје, а Путин одмах потом наредио да прекид рата траје 36 сати, Зеленски је узвратио одбијањем и коментаром да је за Украјину Божић био 24. и 25. децембра 2022. године. Тиме је негирао право Русима, који су држављани његове земље, да славе Божић. Шта-више, Зеленски је отео Кијевску лавру, која је у саставу Руске православне цркве и у њој је службу имала Украјинска расколничка црква. На фронту је наредио нападе на све пункт-ове и тиме двотруко убијао православље: војнике и цивиле и духовност.

            Код нас на Косову, које нам је НАТО ампутирао и баш сад, због Русије, врши жест-ок притисак да Србија призна ту лажну државу. За Бадњи дан тамошњи безбедњаци су из ватреног оружја упуцали дечака, готово на смрт, а нешто старијег момка тешко ранили зато што су носили бадњак. Истог дана на повратку са литиргије из цркве група албанских претукла српског дечака и нанела му тешке повреде.  Наши званичници који се оглашавају тим поводом не говоре да је то убијање православља, као да не знају да је то у агенди НАТО алијансе.

 

            Милан Ливада

 

У КРАЈИНИ ЈЕ РАШКОВИЋ БИО КЉУЧНА ПОЛИТИЧКА ЛИЧНОСТ ДЕЛУЈУЋИ КАО НАРОДНИ ТРИБУН, УЧИТЕЉ И ДУХОВНИ ВОЂА

 

468. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 20.12.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

У КРАЈИНИ ЈЕ РАШКОВИЋ БИО КЉУЧНА ПОЛИТИЧКА ЛИЧНОСТ

ДЕЛУЈУЋИ КАО НАРОДНИ ТРИБУН, УЧИТЕЉ И ДУХОВНИ ВОЂА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 468 . Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељи од 12. до 18. децембра 2022, за велику групу избеглих Крајишника 1995. године, не само у Новом Саду, него и у Београду, Суботици, Бањалуци и неким другим градовима, главна пажња је била усмерена на културну манифестацију Дани Српске Крајине у Српској Атини 2022. Овај пут печат успешности ангажману Удружења Отаџбински покрет, које већ осму годину организује овај облик културе сећања, дала је беседа председника Матице српске проф. Драгана Станића, на промоцији дугометражног документарног филма - О др Јовану Рашковићу и Србима у Српској Крајини и Хрватској - МЕЂ НАРОДОМ И МЕЂ СНОМ. Он је у панегирику крајишком великану уздигао његову улогу да је све присутне одушевио. Ево кратког фрагмента из те похвалне беседе: - Др Јован Рашковић је био традиционално утемељени мудрац, а ништа мање и угледни лекар и психијатар. Рашковић је у једном тренутку био кључна политичка личност међу Србима у Хрватској делујући као народни трибун, учитељ и духовни вођа - указао је проф. др Станић и додао - да су мисли Јована Рашковића биле специфичне, меке и нежне, али тврдога типа. Та мисао разуме  и прихвата ближњега, али је чврсто утемељена у колектив-ном, културном, етничком и етичком бићу српскога народа.

            У другом делу манифестације "Дани Српске Крајине..." отворена је изложба о жив-оту и делу Милутина Миланковића, једног од највећих српских научника, а под називом ОСМИ СВЕСРПСКИ КРАЈИШКИ САБОР наступили су, чини се, најрепрезентативнији протагонисти и ансамбли који у сфери културе сећања на родну Крајину делују безмало пуне три деценије. Поред учесника из Новог Сада, у респектабилном броју су дошли прогнани Крајишници из Београда, Бањалуке, Суботице и других места Србије. Тематски је овај скуп био посвећен младима под називом САБОР МЛАДИХ СРПСКЕ КРАЈИНЕ, РЕГИОНА И ДИЈАСПОРЕ, под слоганом НА МЛАДИМА СВЕТ ОСТАЈЕ. Троје младих: проф. Јелена Марићевић Балаћ из омладинског одбора Матице српске, др Александар Новаков из Косовскометохијског одбора МС и Александар Смолић из уније младих Отаџбинског покрета су, у сажетим излагањима предочили да расправљају и размишљају у којим облицима треба да се укључе и наставе да негују културу сећања. У маси присутних било је највише младих. Праве овације одушевљења и аплауза изазвала је фолклорна група деце из Батајнице њиховим симпатичним песмама и играма. Публику је изненадио и одушевио наступ оперске певачице из Рима Драгане Молес, која је пореклом из Ниша. Отпевала је Доситејеву Востани Сербие, а потом наступила у дуету са Мишом Близанцем.

            Овај Сабор је показао да је српска крајишка младост спремна да сачува памћење на отети завичај њихових родитеља.

 

            Милан Ливада    

ПОЧЕЛИ ДАНИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У СРПСКОЈ АТИНИ 2022.

 

467. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 13.12.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ПОЧЕЛИ ДАНИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У СРПСКОЈ АТИНИ 2022.

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 467. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У тронедељном раздобљу од 21. новембра до 11. децембра 2022. године изостале су две недељне хронике због болести аутора. У овој актуелној десио се куриозитет, да су у исто вече, 13. децембра, када се у Руми на таласима Радија Фрушка гора емитује Емисија Завичај Слободна Крајина,  у Новом Саду у Матици српској почели Дани Српске Крајине у Српској Атини 2022. Увек се овом називу додаје слоган и крајишки ЗАВЕТ - Док живе Крајишници, живеће и Крајина. То је специфична по садржају и порукама, осма по реду манифестација прогнаних Крајишника из сфере културе сећања, која ће ове јесени трајати од 13 - 17. децембра. Организатор је Удружење Отаџбински покрет из Новог Сада, који је пре осам година одлучио да обележава Дан и славу Српске Крајине, у знак сећања на Никољдан, када је 19. децембра 1991. године у Книну проглашена Република Српска Крајина. Предузимљиви председник Отаџбинског покрета Драгомир Лалић у оствари-вању програма манифестације обезбедио је подршку и сарадњу Матице Српске, Српске православне цркве, Покрајинског фонда за избегла и расељена лица, Секретаријата за културу АП Војводине, Градског већа за културу Нововг Сада и других институција.

            Овогодишњи почетак културне манифестације Дани Српске Крајине у Српској Атини десио се у уторак, 13. децембра 2022, у 19 часова у свечаној сали Матице српске приказивањем дугометражног документарног филма - О др Јовану Рашковићу и Србима у Српској Крајини и Хрватској -  МЕЂ НАРОДОМ И МЕЂ СНОМ. Ово уметничко дело једно је од најзначајнијих сведочанстава о Крајишкој голготи, у грађанском рату у Хрват-ској од 1991 - 1995. године и  специфичној појави и улози у том замешатељству крајишког великана др Рашковића. Иначе, неспорно највећа заслуга и захвалност за овај подухват припада другом крајишком великану проф. др и академику Драгану Шкорићу. Њих двојица су дуго времена пре трагичних крајишких догађаја били велики пријатељи и сарадници. После рата академик Драган Шкорић основао је у Новом Саду Друштво "Др Јован Рашковић" и у садржају ангажмана те групе, главни је био - да се сними филм о Рашковићу, како су колоквијално говорили. Није било лако, трајало је више година и намера је остварена.

            Већина садржаја из "Дана Српске Крајине..." под називом ОСМИ СВЕСРПСКИ КРАЈИШКИ САБОР, тематски посвећен младима, биће одржан у суботу, 17. децембра 2022, у 17 часова у Амфитеатру Спортско пословног центра СПЕНС, Сутјескта 2 у Новом Саду.

 

            Милан Ливада         

 

МОЗАИК ТЕШКИХ ТЕМА

                         466. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 22.11.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина

 

МОЗАИК ТЕШКИХ ТЕМА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 466. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељном  раздобљу од 14. до 20. новембра 2022. забележили смо мали мозаик тешких политичких, привредних и спортских тема. Почећемо са тенисом, мада је 2022.  показала, да сатанисти и глобалисти на планетарном нивоу примењују најгрубљу политику, кад хоће да дисквалификују успешног Србина у спорту. Погађате одмах да се ради о Новаку Ђоковићу, најбољем тенисеру света, који је најдуже био  на АТП листи, са готово свим рекордима који постоје у овом такмичењу. Дискриминаторска политика Аустралије у јануару ове године одузела је Новаку позицију првог тенисера света. Нису га ни други пустили на најпознатије турнире, па је тек сада у новембру у Италији био побед-ник турнира. Тако је завршио 2022. на шестом месту АТП листе. Аустралија је укинула трогодишњу забрану, па ће у јануару 2023. Новак наступиту у Мелбурну, где је побеђивао.

            Други велики спортски догађај је Светско фудбалско првенство у Катару. Дуго фудбалске репрезентације Србије није било на овом такмичењу. Селектор Стојковић је створио респектабилан тим од кога се очекују резултати. Капитен полетне српске репрезе-нтације је Душан Тадић из Новог Сада, па чекамо добре вести из Катара.

            Најтеже је у сфери међународне политике. НАТО агресије које су још пре три деце-није брутално разориле Југославију, као да хоће баш сада да Србији нанесу цинични завршни ударац. Траже агресори да Србија испуни њихов захтев и одрекне се Резолуције 12 44 Уједињених нација којом је ампутирано Косово у њеном саставу! Тиме би НАТО агресори били аболирани  за недопустиво кршење међународног права у случају Југослав-ије. Треба им то против Русије, која управо тврди да је применила исту формулу  међу-народног права у припајању украјинског простора, као у случају Косова у Југославији. Баш је то невиђена ароганција и цинизам у поигравању са судбинама малих народа од стране колонијалних сила које су умислиле да су посебне и да могу у свако доба свакој држави наређивати да им се подреди. У том контексту је индикативно да те и такве коло-нијалне европске државе подстичу Косово да прави проблем Србији  и да на то има право, а нема обавезу да примени Бриселски споразум. Докле могу такви притисци да трају и како ће се чвор расплести видећемо.

            У том ратном и политичком насиљу које гледамо свакодневно незапажено је прошла, са готово никаквим публицитетом, успешно окончана сетва пшенице. Ретко задо-вољни ратари рекоше да дуго година нису имали тако добру цену као што је случај са овогодишњим родом. Зато су засејали знатно веће површине него лане. И у украјинско-руском рату дозвољен је извоз пшенице да глад не би угрозила посебно сиромашне земље. У случају Србије могу се остварити и тржишни вишкови, што је добра вест.

 

            Милан Ливада    

СТОГОДИШЊИ ЦИКЛУС СРПСКОГ СТРАДАЊА

                         465. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 15.11.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина

 

СТОГОДИШЊИ ЦИКЛУС СРПСКОГ СТРАДАЊА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 465. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У протеклом двонедељном  раздобљу од 31. октобра до 13. новембра забележили смо стогодишњи циклус српског страдања. Повод за то су два ратна догађаја која су тешко погодила српски род. Први је догађај актуелна НАТО агресија на Русију, која у ствари траје као рат против православља дуже од три деценије, а Срби Крајишници су у том рату 2 пута страдали од нато бомби у последњој деценији 20. века. Други догађај је обележавање 11. нобембра 1918. године,  када је потписано примирје у Првом светском рату. То је тај стогодишњи циклус српског страдања, једнако суров пре сто година, као и сада под притисцима да се одрекнемо ампутираног Косова и уведемо санкције Русији.

            У прве две деценије 20. века Србија је смогла снаге и херојства, да се добро припреми  и у Првом балканском рату 1912. године, најзад оствари национално и државно ослобођење од турске окупације. Први пут је у новијој историји Србија постала слободна и суверена држава. Колико је то узнемирило и забринуло агресоре са запада сведочи податак да је одмах после тога чина у Бечу основан Биро за десрбизацију Балкана, који кажу и данас ради. Радост је кратко трајала. Већ наредне 1913. године Бугарска је без објаве рата напала Србију. То је био Други балкански рат који је Србија добила. Међутим, та два балканска рата и победе у њима плаћене су великим људским жртвама и материјалним разарањима. Тако је Србија фигурирала као слободна и самостална држава непуне две године. Већ 1914. године избио је Први светски рат када су Аустроугарска и Немачка напале Србију. У том рату српска војска је приказала невиђену борбеност и херојство и била главна победничка снага. Та победа је плаћена са милион и три стотине хиљада жртава. Нажалост, Србија је добила рат, али је изгубила самосталнот у бившој заједничкој држави Југославији. Тако је настала она изрека да су Срби победници у рату, а губитници у миру.

            Пуне три и по деценије трају тешке последице по српско друштво распада те заједничке државе створене пре више од сто година. Константа свега је стравично српско страдање. Највећи цех смо платили ми Срби Крајишници, јер нам је отет завичај, а од НАТО бомбардовања смо два пута страдали: 1995. и 1999. године. Тренутно су јаки притисци из Европе и Америке, који су нам у Нато агресији 1999. ампутирали и признали Косово као лажну државу, а сад хоће да се одрекнемо сами себе и признамо Косово. Какав ће коначни расплет да буде видеће се. Једино је јадно што се српско страдање наставља.

 

            Милан Ливада

                                   

 

 

ПОТРЕСНО СВЕДОЧЕЊЕ О НЕСТАЈАЊУ РОДНОГ ПРИМИШЉА

464. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 01.11.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ПОТРЕСНО СВЕДОЧЕЊЕ О НЕСТАЈАЊУ РОДНОГ ПРИМИШЉА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 464. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

                У последњој октобарској недељи од 24. до 30. октобра 2022, забележили смо потресно сведочење мајке Десанке Дуновић и њеног сина Жељка о тоталном нестајању њиховог родног села Примишља, у стар-ом завичају на Кордуну, у Српској Крајини, коју нам је у грађанском рату од 1991 - 1995. године и распаду велике заједничке државе Југославије отела самопроглашена Република Хрватска. У припреми првог броја двомесечника Гласа Српске Крајине у Војводини и рубрике у њему Записи из старог завичаја, као и књиге о нашем Примишљу, посетио сам Десанку и Жељка у њиховом стану у новом завичају у Новом Саду, са наме-ром да забележим њихову причу о трагедији породице Дуновић и нашег старог завичаја. Њихово је сведоче-ње аутентично пошто су обновили кућу у Примишљу, па тамо бораве сваке године преко лета, обично кад је чувени збор на Светог Илију.   

                Издвојили смо неке фрагменте из те потресне хронике успеха и страдања породице Дуновић. Сред-ином осамдесетих година 20. века домаћинство Илије Дуновића било је једно од водећих у Примишљу, које је тада имало око 500 кућа. Илија је успео да сопственим ангажманом, у један објекат свога домаћинства "доведе" погон текстилне индустрије "Врбенка" са Крка, у којем је он био директор и запослио 20 мештана. Био је предводник и других активности, као што је рецимо уређење купалишта на реци Мрежници и других подухвата значајних за стабилност и напредак села. А онда је дошла 1991. година и почетак грађанског рата и распада бивше заједничке државе Југославије. Самопроглашена Република Хрватска већ је била починила тешке злочине над Србима. У страху да им се не понови 1941. и страшни геноцид над српским крајишким народом Срби су, ради одбране и заштите, основали Републику Српску Крајину (РСК).

                У стварању Војске РСК Илија је учествовао од самог почетка, у Команди 13. пешадијске бригаде за Општину Слуњ, као командир за ПВО. Син Жељко се тада вратио са редовног одлужења војног рока после-дње генерације ЈНА и одмах се укључио у ПВО састав. Било је током ратних година бројних окршаја између крајишких и хрватских јединица, све до најцрњег дана у историји Српске Крајине. У пет сати ујутро, 04. августа 1995. године у Примишљу су јаке експлозије и детонације нарушиле јутарњи мир. Илија у Команди није затекао никога, а чврсто је веровао у могућност одбране. Официри послати из Београда, да командују одбраном Крајине, без објашњења су напустили Крајишнике. Илија је преузео организацију повлачења војске и народа. Колона избеглица, дуга око 200 километара, кретала се од Слуња до Двора од 04. до 07. августа у 10 сати увече. Супруга Десанка и син Жељко изгубили су везу са оцем Илијом у тој колони на пункту Шљивика. Десанка је успела да тек 2018. године преузме земне остатке супруга Илије. Сахрана је обављена на Новом гробљу  у Новом Саду, поред Илијине мајке.

                Једнако је било потресно слушати утиске Десанке и Илије из овогодишњег боравка у Примишљу.  Поименице су набрајили Примишљанце, а било их је кажу можда и 150, који су тражили и остварили обнову запаљених кућа у агресији на Крајину. Готово сви су поумирали, а у неке од празних кућа повремено наврати неко од потомака или рођака. Набројали су само десет породица или појединаца које стално живе тамо: Пјевац Боја и Дана, Девић Драган и Дане, Поповић Милка, Кукић Наца, Грубор Душко и Душанка, Глумац Мишо, Шимуновић Ђорђе, Алинчић Бранко, Аџибаба Бранко и у Доњем Примишљу Девић Ранко и Деса.

                У једном тренутку Жељко је са негодовањем рекао. - Па и оно мало Срба тамо, то више нису Срби. Не можеш са њима ни разговарати као некад. Допунила га је мајка Десанка: - Има више мешаних бракова супружника пореклом из Примишља и сви су се венчали у католичкој цркви. Обоје њих замерају свима који су будзашто продали своја имања Хрватима. Тако је више од половине укупне површине примишљанског атара  у власништву странаца. А симбол окупљања - збор на Светог Илију у Примишљу - из године у годину све је слабије посећен. Ове године је било само педесет-шездесет гостију. Хрвати су певали српске песме, а послугу у храни, пићу и друге понуде обављали су непознати странци. Примишље нема ниједну трговину, кафану или било какву друштвену установу. Трагови нестајања видљиви су на сваком кораку.    

 

                Милан Ливада

 

               

 

 

ДАРОВИ МИХОЉСКОГ ЛЕТА УЗ ПРИЧУ О СЛОБОДИ

 

463. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 25.10.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за ЕмисијуЗавичај - Слободна Крајина

 

ДАРОВИ МИХОЉСКОГ ЛЕТА УЗ ПРИЧУ О СЛОБОДИ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 463. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 17. до 23. октобра 2022, забележили смо обилне дарове Михољског лета уз причу о слободи, што се наставља и у текућем времену када се емитује наша емисија. Летње температуре у октобру двоструки су дар Божији у актуелним околностима. Одложен је почетак грејне сезоне, што грађанима доноси извесну уштеду због   неизвесно-сти у снабдевању и скупоће, како гаса тако и свих других огревних материјала. Друга благодат је идеално октобарско време за сетву пшенице у оптималном року. То је у сада-шњим ратним околностима у нашем окружењу од изузетног значаја за обезбеђење дово-љних количина хлебног жита за прехрану становништва.

             Повод за приче о слободи је сећање на историјске датуме ослобођења наше престо-нице у Првом и Другом светском рату, што је повезано у јединствен програм обележавања под називом Дани слободе у Београду, 20. октобар - 01.новембар. У јутарњем програму РТС 1, у четвртак 20. октобра историчар Предраг Марковић рече да смо се у Првом свет- ском рату ослободили сами, а у Другом уз помоћ совјетске Црвене армије. Додаде још да смо били једина земља у Европи која је са јаким сопственим покретом учествовала у слому фашизма. Нама Србима Крајишницима који се бавимо истраживањима минулих ратова, у којима смо увек били у првим редовима отпора и највише страдали, никако није јасно зашто се то наше учешће никад не спомиње. Рецимо, у оба светска рата крајишке бригаде су учествовале у ослобођењу Београда. Наступале су под југословенским именима, али су готово стопостотно биле састављене од Срба Крајишника.

            Ваљало би да се уз ова два повезано разматра и трећи светски рат у 20. веку против Срба. То је НАТО агресија 1999. на трећу Југославију (Србију и Црну Гору). Тада су Срби Крајишници по други пут бомбардовани, после прогона 1995, када им је под здруженим хрватским и НАТО бомбама отет исконски крајишки завичај. Истовремено је ампутирано Косово, које се по Резолуцији 12 44 УН третира као део Србије. Мучнину изазива околност  да су у сва три рата увек Немци били главни српски непријатељи. Чули смо ових дана са највишег државног места да се не би изненадили ако Србији стигне ултиматум за Косово. У вези с тим понавља нам се историја када смо уочи Првог светског рата добили ултима-тум из Беча који ондашња Србија није могла да прихвати. Недавно је актуелни канцелар Шолц боравио у Приштини и тамо саопштио да Србија не може у Европску унију ако не призна Косово. Поновио је то одмах после и у Београду. Најављују се доласци високих званичника из ЕУ, где су опет Немци, али и других да врше притисак на Србију да уведе санкције Русији и призна Косово. Бог зна шта нас још чека у блиској будућности!?  

 

            Милан Ливада

               

 

ОДБОЈКАШИЦЕ СРБИЈЕ ДВОСТРУКЕ ШАМПИОНКЕ СВЕТА

462. Недељна хроника за Радио Фрушка гора,19.10.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за ЕмисијуЗавичај - Слободна Крајина

 

ОДБОЈКАШИЦЕ СРБИЈЕ ДВОСТРУКЕ ШАМПИОНКЕ СВЕТА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 462. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 10. до 16. октобра 2022, посебно на њеном крају, сви смо оправдано пуни лепих прича, о томе како су одбојкашице Србије двоструке шампионке света. Зашто је тај грандиозни успех српског спорта интересантан за нас двоструке завичајце Крајиш-нике Војвођане? Па зато што је више девојака у националној селекцији крајишко војвођан-ског порекла, а нарочито због Тијане Бошковић, најбоље одбојкашице света. Сви ми са патриотским набојем, са поносом смо пратили низ од 12 узастопних победа женске одбојкашке репрезентације Србије на минулом Светском првенству. А онда су, у минулу суботу 15. октобра у финалу са јаком репрезентацијом Бразила Српкиње, надахнутом и сигурном игром, и победом од 3:0, тај осећај довеле до праве егзалтације. Још само реч две о завршном чину доделе златних медаља, подизању заставе Србије уз химну Боже правде, коју певају наше девојке, а десетине хиљада гледалаца у Холандији стоји у ставу мирно у част победница. Има ли јаче националне и државне пропаганде од оваквог успеха?!

            У недељу 16. октобра патријарх српски Порфирије служио је литургију и освештао обновљени (пошто је био срушен у грађанском рату 1991. године) Саборни храм у Вуков-ару. То је после више деценија прва посета српског патријарха српским православним светињама у Хрватској. То свакако пуно значи за остатке остатака тамошњег верујућег српског народа.

            Поводом захтева из ЕУ, да Србија спречи улазак избеглица из исламских земаља, са највишег званичног места је објашњено да у нашој земљи борави највише изгнаних. Из бивших југословенских република интегрисано је 350 хиљада прогнаних, који су тражили и узели држављанство Републике Србије. Са Косова је дошло 192 хиљаде интерно расеље-них. Највише понижене избеглице из Републике Српске Крајине, чији ратници ни до данас нису остварили своја војничка права, уопште се не спомињу, што потврђује да игноранција избеглог српског крајишког народа и даље траје, што у пракси свакодневно гледамо. Додаје се да у Србији борави 5.200 миграната из Сирије, Авганистана и других исламских земаља, уз објашњење да њима наша земља није одредиште. Из Украјине има 3.500 избег-лих, а њихов центар је у Врању. У овом извештају се закључује да Србија има маханизам за управљање избегличком кризом.

            Био је у недељи коју посматрамо и Светски дан хране. Указано је да 811 милиона људи на планети Земљи гладује. У српском животном амбијенту масе становништва су на ивици сиромаштва, што се у званичним статистикама ретко спомиње. Ситуација налаже већу производњу хране. Србија, посебно у Војводини, има огромне потенцијале за повећа-ње производње хране, који ни приближно нису искоришћени.

 

            Милан Ливада

               

ИСТОРИЈСКУ ГРЕШКУ ВЛАДАРА КРАЈИШНИЦИ ПЛАТИЛИ ГЕНОЦИДОМ

461. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 11.10.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ИСТОРИЈСКУ ГРЕШКУ ВЛАДАРА КРАЈИШНИЦИ ПЛАТИЛИ ГЕНОЦИДОМ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 461. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 03. до 09. октобра 2022, забележили смо катастрофалну историјску грешку српског владала, коју су најскупље платили Срби Крајишници - геноцидом!? У минулу недељу 09. октобра цео дан је, у готово свим информативним емисијама РТС 1 понављана вест, да је пре 88 година 09. октобра 1934, у Марсељу извршен атентат на краља прве Југославије Александра Карађорђевића, приликом званичне посете Францус-кој. Кад год се спомене име  тога српског владара, Срби Крајишници који потпуније  познају историју тога времена, помисле на његову тешку историјску грешку, коју су они најскупље платили - монструозним усташким геноцидом са симболом Јасеновца.

            У великој групи Крајишника који тако мисле налази се и аутор овог осврта. Његова шира породица спада у најстрадалније делове српског крајишког народа у Другом свет-ском рату, током страховладе НДХазије. О чему се ради? Укратко казано краљ Александар је имао прилику, да због заслуга Србије у победи сила Антанте над Централним силама у Првом светском рату, успостави самосталну државу српског народа. Међутим, он се опре- делио да прави Југославију са Хрватима. За нас са крајишке голготе његов поступак је тежак промашај, јер да није било Југославије не би било ни усташког геноцида над нама.

            Краљ Александар се, међутим, огрешио о Србе Крајишнике већ прве године Првог светског рата. У чувеној Церској битки, у којој је српска војска извојевала прву савезничку победу, учествовали су и српски ратни добровољци са крајишких простора, што се и онда, и цело време до данас тек понегде споменуло. Већ друге ратне 1915. године Србију су заједно напали аустроугарски и немачки агресори. У одбрани Београда изгинула је чувена јединица, коју су у већини чинили крајишки добровољци. Србија је поражена. Повлачила се преко Албаније, а одступницу су бранили махом Крајишници у легендарном одреду вој-воде Вука. Обнова српске војске у избеглиштву у Грчкој обављена је готово у потпуности од ратних добровољаца са крајишких простора. Међутим, војна јединица која је предводи-ла офанзиву у пробоју Солунског фронта 15. септембра 1918. године није названа крајиш-ком, него југословенском. У победоносном походу ка Србији најтеже је било на Кајмак-чалану, где су се опет истакли Крајишници. И на самом крају, у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, краљ није уважио упозорење војводе Мишића да не иде са Хрватима.

            Све у свему владари Србије у тешким ратовима према страдалим војницима и нар-оду нису имали емпатије. Вероватно зато парламент Србије није ни до данас донео резолуцију о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у Јасеновцу, иако је било више иницијатива преживелих логораша и крајишких Срба.

       

 

            Милан Ливада

 

ПРВИ ПУТ СТАРИЈИ ОД 65 БРОЈНИЈИ ОД МЛАЂИХ ОД 18 ГОДИНА

 

460. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 04.10.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ПРВИ ПУТ СТАРИЈИ ОД 65 БРОЈНИЈИ ОД МЛАЂИХ ОД 18 ГОДИНА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 460. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 26. септембра до 04. октобра 2022, забележили смо алармантну чиње-ницу, везану за актуелни попис становништва, да су први пут у историји Србије старији од 65 бројнији од млађих од 18 година. Оваква крајње забрињавајућа стварност у огледалу демографске статистике нимало није изненађујућа за оне који, на било који начин, прате збивања у нашој земљи. Три и по деценије у српском друштву, изнутра и споља, делују разарајуће турбуленције. Нажалост, још увек трају и не назире им се крај. Политички пот-реси, који су водили у грађански рат и крвави распад бивше заједничке државе Југослави-је, кренули су крајем осамдесетих година минулог века. Уништењу свеколиких потенција-ла тада привредно средњоразвијене Србије у Европи, пресудно је допринела НАТО агреси-ја. У томе нечувеном страдању људи, пре свих младих - на којима свет остаје, најгоре су прошли Срби Крајишници којима је отет завучај. Без људи, посебно високо стручних и радно способних, нема напредне државе. То је најпоразнија последица, да је више старих него младих, са којом смо почели овај сегмент наше приче.

            Првог дана октобра обележен је Међународни дан старих. На разним местима пла-сирано је обиље података и оцена, које су у корелацији са горњим делом приче. Та сведо-чења указују на бедну старост оних који су, својим радним ангажманом у прошлости,   покољењима оставили средње развијену европску државу, а руководеће гарнитуре у после-дње три деценије срозале је међу најсиромашније. Актуелни попис становништва показаће нам колико старих особа живи у Србији и са каквим месечним примањима. Садашње при-лике су веома неповољне. Од 1.650.102 пензионера, око милион њих прима просечну пен-зију која износи 30.965 динара, што је испод месечне потрошачке корпе. Поражавајући је податак да према проценама између 150.000 и 300.000 особа старијих од 65 година нема ни пензију, нити било каква социјална примања.

            И трећа октобарска прича, у нашем мозаику, је прилично невесела. То је оптимални рок за јесењу сетву, а много је непознаница да ли ће најважнија производња хлебног жита за прехрану становништва бити успешно обављена. Много киша досад су расквасиле зем-љу, а слаби су изгледи да ће михољско лето просушити оранице. Поред тих атмосферских неизвесности, ратари су у недавним протестима истицали транспаренте да јесење сетве неће бити, јер су незадовољни са односом државе према овогодишњој жетви. У војвођан-ској чаршији се говори да су протестанти крупни велепоседници који су уништили ситне сељачке поседе и задруге, без којих нема високо значајне производње у селима. Све то негативно спутава већу производњу хране на војвођанским ораницама, које су у самом врху најплодније земље у свету. То је погубно дешавање кад се на сва уста широм света говори и упозорава да глад прети већем делу света.

 

            Милан Ливада

 

МАЛИ МОЗАИК АКТУЕЛНИХ ТЕМА

 

459. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 27.09.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина

 

МАЛИ МОЗАИК АКТУЕЛНИХ ТЕМА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 459. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 19.до 25. септембра 2022, забележили смо мали мозаик актуелних тема од којих се неке дотичу и наших крајишких судбина. Мислимо да ваља коју прозборити о времену, које жестоко тресе целу планету, а његове последице болно осећамо подуже и ми овде. У ноћи између четвртка, 22. и петка 23. септембра десила се смена лета и јесени. Шокирала нас је општеприхваћена оцена да је минуло лето у Европи било најтоплије у последњих 500 година. А онда је у његовим последњим данима температура нагло пала са понегде и 35 Целзијуса готово на нулу. Такви временски обрти људима здравствено уопште не пријају. Метеоролози нас подсећају да су већ шест-седам година узастопно лета врела и сушна, и упозоравају да ће се такав тренд врућина наставити. Значи, имаћемо као ове године спржену земљу и усеве на ораницама. Најтежа последица тога је глад, што су сатанисти и глобалисти и хтели, како би поморили милијарде људи.

            Невоље са несташицама и поскупљењима хране присутне су и те како у српском друштву. Посебно је становништво забринуто због неизвесности да ли ће бити енергената током јесени, која је почела, а нарочито у зиму са поларно ниским температурама, како се најављује. Недавно је пласирана веома позитивна информација да је у Србији прилив од дознака већи за трећину, што доста великој друштвеној групацији олакшава живот у вре-мену кризе. То су она примања становништва која им достављају чланови домаћинства и рођаци на раду у иностранству. Међу њима су и бројни Срби Крајишници који су после егзодуса нашли посао у европским државама. Према подацима Народне банке Србије, ток-ом првих шест месеци 2022. прилив по основу дознака износио је 2,166 милиона евра, што  је за 31,8 одсто више у односу на прилив од 1,643 милиона евра, колико је забележено у првој половини 2021.године.

            Забележили смо и државну комеморацију више делегација министарстава Владе Србије на гробљима у Солуну, Крфу, Плавој гробници, Кајмакчалану и другим местима, поводом обележавања 104. годишњице пробоја Солунског фронта. Посебно је био дирљив сусрет са дугогодишњим чуваром Војног гробља Зејтинлик Ђорђем Михаиловићем који је у 104. години живота. Битка за Кајмакчалан је била најтежа у офанзиви Српске војске, уз садејство савезника, у завршним ратним операцијама за ослобођење Србије у Првом свет-ском рату. У одреду легендарног војводе Вука, који је извео ову тешку акцију, најбројнији борци су били ратни добровољци из Српске Крајине. Они су пре тога штитили одступницу Српској војсци у повлачењу преко Албаније. Историчар и писац Милан Мицић, који је нај-потпуније истражио и описао добровољачки покрет, назвао је овакав однос према српским крајишким добровољцима "...да су их трошили на најтежим ратним задацима". У тој кул-тури сећања немерљив допринос добровољаца уопште се не спомиње.

 

            Милан Ливада

СВЕСРПСКА ПОЧАСТ СОЛУНЦИМА

 

458. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 20.09.2022. од

Хронике двовековних и веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

СВЕСРПСКА ПОЧАСТ СОЛУНЦИМА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 458. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У минулој недељи од 12. до 18. септембра 2022, централни догађај за културу сећа-ња свих Срба било је обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе. Тај дан, са тим значењем је 15. септембар, а установљен је 2020, у знак сећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска, у садејству са савезничким снагама пробила Солунски фронт и означила почетак краја Првог светског рата. Свесрпску почаст Солун-цима одале су овогодишњег 15. септембра Србија и Република Српска на свечаној мани-фестацији у Бијељини. У програму су учествовала оба државна руководства, патријарх српски и маса света из обе државне заједнице.

            Дан српског јединства, слободе и националне заставе обележен је 15. септембра широм Србије и Републике Српске. Његовим стављањем у агенду националних и држав-них празника отклоњена је, бар делимично, стогодишња неправда према ратним успесима ондашње Србије и херојским победама њене војске. Знамо да је заборав варварство, а оно је у дугом раздобљу српске историје примењено према Солунцима. Зато је овај догађај свесрпска почаст Солунцима. Моја три блиска рођака учествовала су у пробоју Солунског фронта. У својству новинара пола века се бавим овом тематиком. На основу свега тога сте-  као сам уверење, да је то свесрпско јединство први пут у историји остварено, на  специ-фичан начин на Крфу у Грчкој.

            Тамо се налазила српска војска, боље рећи њен остатак, после пораза 1915. године у агресији Аустроугарске и Немачке на Србију. Посебно су тешки губици били на албанској голготи у повлачењу преко Албаније. Већ су се тада у српској војсци као ратни добро-вољци налазили у респектабилном броју Срби Крајишници. Дошли су као држављани Аустроугарске, непријатељске земље која је напала Србију, због чега су њихове породице и рођаци хапшени и убијани. Многи од њих су били у јединици чувеног војводе Вука, која је чувала одступницу српској војсци у повлачењу  преко албанских планина по јакој зими. Војска на опоравку у Грчкој није могла да буде попуњавана новим борцима из окупиране Србије. Државни и војни врх, који је био са својом војском у изгнанству, позвао је Србе из целог света да дођу и помогну у борби за ослобођење. Одазвало се више десетина хиљада крајишких младића, који никад нису били у Србији, али их је српско национално осећање вукло на ратиште. Посебно је импресиван био одзив крајишких момака који су остварили амерички сан, оставили Америку и дошли да се боре за Србију. Неустрашивост и велико херојство показали су Крајишници у пробоју Солунског фронта, потом у освајању Кајмак-чалана, у завршним борбама за коначно ослобођење Србије и на самом крају у стварању прве Југославије. Такав немерљив допринос српских ратних добровољаца крајишког порекла, свим победама Србије у Првом светском рату, залога је нама, њиховим потомцима да се овде осећамо као своји на своме.   

 

            Милан Ливада

   

 

У МИНУЛОМ ВИКЕНДУ ВЕЛИКА АКТИВНОСТ ЦРКВЕ

 

457. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 13.09.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

У МИНУЛОМ ВИКЕНДУ ВЕЛИКА АКТИВНОСТ ЦРКВЕ  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 457. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            Током викенда, у минулој недељи од 05. до 11. септембра 2022, забележили смо велику активност Српске православне цркве поводом важних датума из њеног црквеног календара. Свакако је за културу сећања српског рода најзначајнији датум 13. септембар - Полагање појаса Пресвете Богородице; Свети мученици Јасеновачки. Тим поводом 10. септембра Патријарх српски Порфирије је служио свету архијерејску литургију у обнов-љеном манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, уз саслужење више митрополита и епископа. "Нека Бог да, да молитвама Светих новомученика јасеновачких  мир божји, љубав и радост дођу међу све нас...", рекао је Порфирије. Након литургије обратио се мит-рополит црногорско-приморски Јоаникије, који је рекао да Јасеновац као највећа голгота, као највеће жртвено место српског народа у Другом светском рату сабира у себи сва оста-ла жртвена места, од Јадовна до Чакора и Краљева и Крагујевца... Додао је: - А незаборав шта значи? То не значи да скупљамо гнев и мржњу за освету, не дао Бог, јер тако бисмо одбили милост божју од себе и милост Светих мученика, него негујемо литургијско прослављање и памћење и помињање. То је прави незаборав!

            А сутрадан, 11. септембра Патријарх српски Порфирије је служио Свету архи-јерејску литургију у манастиру Усјековање главе Светог Јована Крститеља у селу Медак код Госпића у Лици, а затим и помен невиним цивилним жртвама и ратним заробљени-цима страдалим у нападу хрватске војске на Медачки џеп септембра 1993. године. Тај коб-ни догађај десио се, између 09. и 17. септембра пре 27 година, изненадним нападом на српска села,  која су била под заштитом УН. После окрутног злостављања убијено је 88 цивила, а њихове куће су опљачкане и спаљене.

            Истог дана, у недељу 11. септембра увече, на велики светац Усековање главе Светог Јована Крститеља; Сабор Српских Светитеља патријарх Порфирије је у Храму Светог Саве у Београду служио Свенародни молебан за светињу брака и породице, за слогу и мир у нашем народу. Претходно су се грађани који се противе Европрајду окупили испред Патријаршије, одакле су у протестној поворци коју су назвали "Литија за спас Србије", дошли на овај скуп. Обраћајући се окупљенима после молебана, патријарх Порфирије је поручио да  не желимо да нам било ко намеће своје вредности и свој поглед на свет и свој начин живота. Отуд је за нас православне хришћане неприхватљива ЛГБТ идеологија. Али смо истовремено против сваке врсте насиља, презира, мржње, прогона и жигосања оних који деле те идеје. Патријарх је нагласио да нећемо да нам било ко каже шта ми треба да будемо, јер нама је мера и критеријум Христова реч, говори нам шта је добро а шта није, шта је Богом установљено као природно, а шта је неприродно...

            Сутрадан, у понедељак је у Београду отворен Европрајд. Да ли ће из садржаја мани-фестације арогантни организатори изоставити шетњу и понешто друго видећемо.

 

            Милан Ливада