459. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за
27.09.2022. од
Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина
МАЛИ МОЗАИК
АКТУЕЛНИХ ТЕМА
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 459. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.
У недељи од 19.до 25. септембра
2022, забележили смо мали мозаик актуелних тема од којих се неке дотичу и наших
крајишких судбина. Мислимо да ваља коју прозборити о времену, које жестоко
тресе целу планету, а његове последице болно осећамо подуже и ми овде. У ноћи
између четвртка, 22. и петка 23. септембра десила се смена лета и јесени.
Шокирала нас је општеприхваћена оцена да је минуло лето у Европи било
најтоплије у последњих 500 година. А онда је у његовим последњим данима
температура нагло пала са понегде и 35 Целзијуса готово на нулу. Такви
временски обрти људима здравствено уопште не пријају. Метеоролози нас подсећају
да су већ шест-седам година узастопно лета врела и сушна, и упозоравају да ће
се такав тренд врућина наставити. Значи, имаћемо као ове године спржену земљу и
усеве на ораницама. Најтежа последица тога је глад, што су сатанисти и
глобалисти и хтели, како би поморили милијарде људи.
Невоље са несташицама и поскупљењима
хране присутне су и те како у српском друштву. Посебно је становништво
забринуто због неизвесности да ли ће бити енергената током јесени, која је
почела, а нарочито у зиму са поларно ниским температурама, како се најављује. Недавно
је пласирана веома позитивна информација да је у Србији прилив од дознака већи
за трећину, што доста великој друштвеној групацији олакшава живот у вре-мену
кризе. То су она примања становништва која им достављају чланови домаћинства и
рођаци на раду у иностранству. Међу њима су и бројни Срби Крајишници који су
после егзодуса нашли посао у европским државама. Према подацима Народне банке
Србије, ток-ом првих шест месеци 2022. прилив по основу дознака износио је
2,166 милиона евра, што је за 31,8 одсто
више у односу на прилив од 1,643 милиона евра, колико је забележено у првој
половини 2021.године.
Забележили смо и државну
комеморацију више делегација министарстава Владе Србије на гробљима у Солуну,
Крфу, Плавој гробници, Кајмакчалану и другим местима, поводом обележавања 104.
годишњице пробоја Солунског фронта. Посебно је био дирљив сусрет са
дугогодишњим чуваром Војног гробља Зејтинлик Ђорђем Михаиловићем који је у 104.
години живота. Битка за Кајмакчалан је била најтежа у офанзиви Српске војске,
уз садејство савезника, у завршним ратним операцијама за ослобођење Србије у
Првом свет-ском рату. У одреду легендарног војводе Вука, који је извео ову
тешку акцију, најбројнији борци су били ратни добровољци из Српске Крајине. Они
су пре тога штитили одступницу Српској војсци у повлачењу преко Албаније.
Историчар и писац Милан Мицић, који је нај-потпуније истражио и описао
добровољачки покрет, назвао је овакав однос према српским крајишким
добровољцима "...да су их трошили на најтежим ратним задацима". У тој
кул-тури сећања немерљив допринос добровољаца уопште се не спомиње.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар