СТОГОДИШЊИ ЦИКЛУС СРПСКОГ СТРАДАЊА

                         465. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 15.11.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина

 

СТОГОДИШЊИ ЦИКЛУС СРПСКОГ СТРАДАЊА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 465. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У протеклом двонедељном  раздобљу од 31. октобра до 13. новембра забележили смо стогодишњи циклус српског страдања. Повод за то су два ратна догађаја која су тешко погодила српски род. Први је догађај актуелна НАТО агресија на Русију, која у ствари траје као рат против православља дуже од три деценије, а Срби Крајишници су у том рату 2 пута страдали од нато бомби у последњој деценији 20. века. Други догађај је обележавање 11. нобембра 1918. године,  када је потписано примирје у Првом светском рату. То је тај стогодишњи циклус српског страдања, једнако суров пре сто година, као и сада под притисцима да се одрекнемо ампутираног Косова и уведемо санкције Русији.

            У прве две деценије 20. века Србија је смогла снаге и херојства, да се добро припреми  и у Првом балканском рату 1912. године, најзад оствари национално и државно ослобођење од турске окупације. Први пут је у новијој историји Србија постала слободна и суверена држава. Колико је то узнемирило и забринуло агресоре са запада сведочи податак да је одмах после тога чина у Бечу основан Биро за десрбизацију Балкана, који кажу и данас ради. Радост је кратко трајала. Већ наредне 1913. године Бугарска је без објаве рата напала Србију. То је био Други балкански рат који је Србија добила. Међутим, та два балканска рата и победе у њима плаћене су великим људским жртвама и материјалним разарањима. Тако је Србија фигурирала као слободна и самостална држава непуне две године. Већ 1914. године избио је Први светски рат када су Аустроугарска и Немачка напале Србију. У том рату српска војска је приказала невиђену борбеност и херојство и била главна победничка снага. Та победа је плаћена са милион и три стотине хиљада жртава. Нажалост, Србија је добила рат, али је изгубила самосталнот у бившој заједничкој држави Југославији. Тако је настала она изрека да су Срби победници у рату, а губитници у миру.

            Пуне три и по деценије трају тешке последице по српско друштво распада те заједничке државе створене пре више од сто година. Константа свега је стравично српско страдање. Највећи цех смо платили ми Срби Крајишници, јер нам је отет завичај, а од НАТО бомбардовања смо два пута страдали: 1995. и 1999. године. Тренутно су јаки притисци из Европе и Америке, који су нам у Нато агресији 1999. ампутирали и признали Косово као лажну државу, а сад хоће да се одрекнемо сами себе и признамо Косово. Какав ће коначни расплет да буде видеће се. Једино је јадно што се српско страдање наставља.

 

            Милан Ливада