ИСТОРИЈСКУ ГРЕШКУ ВЛАДАРА КРАЈИШНИЦИ ПЛАТИЛИ ГЕНОЦИДОМ

461. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 11.10.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ИСТОРИЈСКУ ГРЕШКУ ВЛАДАРА КРАЈИШНИЦИ ПЛАТИЛИ ГЕНОЦИДОМ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 461. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 03. до 09. октобра 2022, забележили смо катастрофалну историјску грешку српског владала, коју су најскупље платили Срби Крајишници - геноцидом!? У минулу недељу 09. октобра цео дан је, у готово свим информативним емисијама РТС 1 понављана вест, да је пре 88 година 09. октобра 1934, у Марсељу извршен атентат на краља прве Југославије Александра Карађорђевића, приликом званичне посете Францус-кој. Кад год се спомене име  тога српског владара, Срби Крајишници који потпуније  познају историју тога времена, помисле на његову тешку историјску грешку, коју су они најскупље платили - монструозним усташким геноцидом са симболом Јасеновца.

            У великој групи Крајишника који тако мисле налази се и аутор овог осврта. Његова шира породица спада у најстрадалније делове српског крајишког народа у Другом свет-ском рату, током страховладе НДХазије. О чему се ради? Укратко казано краљ Александар је имао прилику, да због заслуга Србије у победи сила Антанте над Централним силама у Првом светском рату, успостави самосталну државу српског народа. Међутим, он се опре- делио да прави Југославију са Хрватима. За нас са крајишке голготе његов поступак је тежак промашај, јер да није било Југославије не би било ни усташког геноцида над нама.

            Краљ Александар се, међутим, огрешио о Србе Крајишнике већ прве године Првог светског рата. У чувеној Церској битки, у којој је српска војска извојевала прву савезничку победу, учествовали су и српски ратни добровољци са крајишких простора, што се и онда, и цело време до данас тек понегде споменуло. Већ друге ратне 1915. године Србију су заједно напали аустроугарски и немачки агресори. У одбрани Београда изгинула је чувена јединица, коју су у већини чинили крајишки добровољци. Србија је поражена. Повлачила се преко Албаније, а одступницу су бранили махом Крајишници у легендарном одреду вој-воде Вука. Обнова српске војске у избеглиштву у Грчкој обављена је готово у потпуности од ратних добровољаца са крајишких простора. Међутим, војна јединица која је предводи-ла офанзиву у пробоју Солунског фронта 15. септембра 1918. године није названа крајиш-ком, него југословенском. У победоносном походу ка Србији најтеже је било на Кајмак-чалану, где су се опет истакли Крајишници. И на самом крају, у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, краљ није уважио упозорење војводе Мишића да не иде са Хрватима.

            Све у свему владари Србије у тешким ратовима према страдалим војницима и нар-оду нису имали емпатије. Вероватно зато парламент Србије није ни до данас донео резолуцију о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у Јасеновцу, иако је било више иницијатива преживелих логораша и крајишких Срба.

       

 

            Милан Ливада