458. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 20.09.2022. од
Хронике двовековних и веза Крајине и Војводине за емисију Завичај
- Слободна Крајина
СВЕСРПСКА ПОЧАСТ СОЛУНЦИМА
Желимо добро вече
поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 458. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију Завичај - Слободна Крајина.
У минулој недељи од 12. до 18.
септембра 2022, централни догађај за културу сећа-ња свих Срба било је
обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе. Тај дан, са
тим значењем је 15. септембар, а установљен је 2020, у знак сећања на 15.
септембар 1918. године, када је српска војска, у садејству са савезничким
снагама пробила Солунски фронт и означила почетак краја Првог светског рата. Свесрпску
почаст Солун-цима одале су овогодишњег 15. септембра Србија и Република Српска
на свечаној мани-фестацији у Бијељини. У програму су учествовала оба државна
руководства, патријарх српски и маса света из обе државне заједнице.
Дан српског јединства, слободе и
националне заставе обележен је 15. септембра широм Србије и Републике Српске.
Његовим стављањем у агенду националних и држав-них празника отклоњена је, бар
делимично, стогодишња неправда према ратним успесима ондашње Србије и херојским
победама њене војске. Знамо да је заборав варварство, а оно је у дугом раздобљу
српске историје примењено према Солунцима. Зато је овај догађај свесрпска
почаст Солунцима. Моја три блиска рођака учествовала су у пробоју Солунског
фронта. У својству новинара пола века се бавим овом тематиком. На основу свега
тога сте- као сам уверење, да је то
свесрпско јединство први пут у историји остварено, на специ-фичан начин на Крфу у Грчкој.
Тамо се налазила српска војска, боље
рећи њен остатак, после пораза 1915. године у агресији Аустроугарске и Немачке
на Србију. Посебно су тешки губици били на албанској
голготи у повлачењу преко Албаније.
Већ су се тада у српској војсци као ратни добро-вољци налазили у респектабилном
броју Срби Крајишници. Дошли су као држављани Аустроугарске, непријатељске
земље која је напала Србију, због чега су њихове породице и рођаци хапшени и
убијани. Многи од њих су били у јединици чувеног војводе Вука, која је чувала
одступницу српској војсци у повлачењу
преко албанских планина по јакој зими. Војска на опоравку у Грчкој није
могла да буде попуњавана новим борцима из окупиране Србије. Државни и војни
врх, који је био са својом војском у изгнанству, позвао је Србе из целог света
да дођу и помогну у борби за ослобођење. Одазвало се више десетина хиљада
крајишких младића, који никад нису били у Србији, али их је српско национално
осећање вукло на ратиште. Посебно је импресиван био одзив крајишких момака који
су остварили амерички сан, оставили
Америку и дошли да се боре за Србију. Неустрашивост и велико херојство показали
су Крајишници у пробоју Солунског фронта, потом у освајању Кајмак-чалана, у
завршним борбама за коначно ослобођење Србије и на самом крају у стварању прве
Југославије. Такав немерљив допринос српских ратних добровољаца крајишког
порекла, свим победама Србије у Првом светском рату, залога је нама, њиховим
потомцима да се овде осећамо као своји на своме.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар