ДАРОВИ МИХОЉСКОГ ЛЕТА УЗ ПРИЧУ О СЛОБОДИ

 

463. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 25.10.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за ЕмисијуЗавичај - Слободна Крајина

 

ДАРОВИ МИХОЉСКОГ ЛЕТА УЗ ПРИЧУ О СЛОБОДИ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 463. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 17. до 23. октобра 2022, забележили смо обилне дарове Михољског лета уз причу о слободи, што се наставља и у текућем времену када се емитује наша емисија. Летње температуре у октобру двоструки су дар Божији у актуелним околностима. Одложен је почетак грејне сезоне, што грађанима доноси извесну уштеду због   неизвесно-сти у снабдевању и скупоће, како гаса тако и свих других огревних материјала. Друга благодат је идеално октобарско време за сетву пшенице у оптималном року. То је у сада-шњим ратним околностима у нашем окружењу од изузетног значаја за обезбеђење дово-љних количина хлебног жита за прехрану становништва.

             Повод за приче о слободи је сећање на историјске датуме ослобођења наше престо-нице у Првом и Другом светском рату, што је повезано у јединствен програм обележавања под називом Дани слободе у Београду, 20. октобар - 01.новембар. У јутарњем програму РТС 1, у четвртак 20. октобра историчар Предраг Марковић рече да смо се у Првом свет- ском рату ослободили сами, а у Другом уз помоћ совјетске Црвене армије. Додаде још да смо били једина земља у Европи која је са јаким сопственим покретом учествовала у слому фашизма. Нама Србима Крајишницима који се бавимо истраживањима минулих ратова, у којима смо увек били у првим редовима отпора и највише страдали, никако није јасно зашто се то наше учешће никад не спомиње. Рецимо, у оба светска рата крајишке бригаде су учествовале у ослобођењу Београда. Наступале су под југословенским именима, али су готово стопостотно биле састављене од Срба Крајишника.

            Ваљало би да се уз ова два повезано разматра и трећи светски рат у 20. веку против Срба. То је НАТО агресија 1999. на трећу Југославију (Србију и Црну Гору). Тада су Срби Крајишници по други пут бомбардовани, после прогона 1995, када им је под здруженим хрватским и НАТО бомбама отет исконски крајишки завичај. Истовремено је ампутирано Косово, које се по Резолуцији 12 44 УН третира као део Србије. Мучнину изазива околност  да су у сва три рата увек Немци били главни српски непријатељи. Чули смо ових дана са највишег државног места да се не би изненадили ако Србији стигне ултиматум за Косово. У вези с тим понавља нам се историја када смо уочи Првог светског рата добили ултима-тум из Беча који ондашња Србија није могла да прихвати. Недавно је актуелни канцелар Шолц боравио у Приштини и тамо саопштио да Србија не може у Европску унију ако не призна Косово. Поновио је то одмах после и у Београду. Најављују се доласци високих званичника из ЕУ, где су опет Немци, али и других да врше притисак на Србију да уведе санкције Русији и призна Косово. Бог зна шта нас још чека у блиској будућности!?  

 

            Милан Ливада