ЗАШТО НИЈЕДНО ЗЛО НЕ МОЖЕ ДА ПОШТЕДИ КРАЈИШНИКЕ?!

 

377. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 15.12.2020. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ЗАШТО НИЈЕДНО ЗЛО НЕ МОЖЕ ДА ПОШТЕДИ КРАЈИШНИКЕ?!

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 377. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 07. до 13. децембра 2020., у контексту хронике о последицама пан-демије короне вируса, питамо се зашто ниједно зло не може да поштеди Крајишнике?! У грађанском рату 90-тих година минулог века Срби Крајишници су брутално прогнани са вековних огњишта од стране нове хрватске државе. Четврт века касније, у новом завичају већином овде у Војводини, у биолошком рату сатире их пандемија корона вируса, па не могу ни културу сећања на изгубљени завичај да баштине. Отуда оно питање из наслова - Зашто ниједно зло не може да поштеди Крајишнике?!

            Због веома тешке епидемиолошке ситуације у АП Војводини, граду Новом Саду и целој Србији, Председништво Удружења "Отаџбински покрет" је одложило Шесту традиционалну културну манифестацију Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2020. Одложен је и Свесрпски крајишки сабор под слоганом - Док живе Крајишници живеће и Крајина. Припремане су још две културно уметничке приредбе у Мастер центру Новосад-ског сајма и Матици српској. Сви ти садржаји из баштињења завичајне културе сећања требали су да се прикажу публици током тродневног трајања, минулог викенда: 11, 12. и 13. децембра, уочи највеће српске крсне славе Светог Николе. На Никољдан - 19. децембра 1991. године - у Книну је проглашена Република Српска Крајина. Иако је настала у ратним условима била је то прва држава Срба Крајишника у полукругу од Книна до Вуковара. Трајала је и ратовала безмало четири године против нове хрватске државе која је одузела право на једнакост Срба са Хрватима. Република Српска Крајина није имала искрену подршку ни Србије, ни Републике Српске и зато није ни чудо што је пала пред налетом НАТО авијације и друге ратне логистичке подршке хрватским војним формацијама. Сећање на вишевековно живљење Срба на крајишким просторима и на Републику Српску Крајину предмет је памћења прогнаних Срба, исказану у манифестацији Дани Српске Крајине у Српској Атини. Ове године је то памћење по шести пут требало да буде најбога-тије и најосмишљеније, али је пандемија то стопирала.

            Епидемија короне на војвођанском простору је на врхунцу ескалације - ваљда неће да буде много горе од овога садашњег тешког стања. Српско здравство и поред максима-лног прегалаштва лекарских тимова и медицинских радника, као и распричано политичко вођство земље, не могу да обуздају дивљање ове тешке заразе. Кривицу пребацују на становништво јер, по њима, грађани не поштују њихове заштитне мере: не носе маске и не држе дистанцу. Најтеже је осећање што се крај никако не назире, штавише ситуација се компликује, па ће овај биолошки рат да траје - Бог зна докле!

 

            Милан Ливада

СТРЕПЊЕ И НЕИЗВЕСНОСТИ ЈОШ ДУГО ЋЕ ЛЕБДЕТИ НАД СРБИЈОМ

 

376. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 08.12.2020. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

            СТРЕПЊЕ И НЕИЗВЕСНОСТИ

         ЈОШ ДУГО ЋЕ ЛЕБДЕТИ НАД СРБИЈОМ  

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 376. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 30. новембра до 06. децембра 2020., после прекида због сећања на 01. децембар и настанак прве Југославије, враћамо се на хронику о току пандемије корона вируса. Наш је утисак да ће стрепње и неизвесности, због последица које наноси и оставља овај невидљиви непријатељ, још дуго лебдети над Србијом. Званичници из лекарских и политичких структура говоре да је ово девети месец борбе са короном, а да се ове недеље дешава тзв. пик у јачини заразе и великом броју заражених. Народ је увелико слуђен од контрадикторних прича о опаком вирусу и уплашен због масовних умирања. Смирујућих прича са компетентних места нема, а већина становништва трпи велике последице, које се из дана у дан увећавају, па се никако не назире светло на крају тунела...   

            Уз корону и пустош коју оставља на српском простору упоредо, као другу стрепњу и неизвесност, бележимо и збивања на америчком континенту, због утицаја на српску политику, посебно после Вашингтонског споразума. Зачудо и моћна Америка не може да спречи разорно деловање пандемије на њено друштво. Према извештајима које пласирају наши медији Америка је по броју оболелих и умрлих од короне прва у свету. Та пандемија је била и најтежа "оптужница" против председника Трампа у новембарским изборима и пресудно је утицала да његов противник Бајден добије више гласова. Још се око тога води спор, у којем Трамп настоји да докаже да су у гласању поштом откривене бројне зло-употребе, због којих је добио мање гласова. Колико ће Трампове тужбе исправити америчку криву Дрину остаје да се види. У српском јавном мњењу превладава уверење да је Трамп према Србима објективнији и неутралнији, док је Бајден, као потпредседник САД за време НАТО агресије на Србију, ружио Србе на сва уста.

            И још нешто о борби против зле пандемије која је задесила цео свет. На примеру Србије готово свакодневно се понавља мантра да је све у рукама Кризног штаба, састављеног од струке, дакле лекара и од политичког дела. Грађани се у обраћању струке, а нарочито политике позивају да доследно примењују мере, у првом реду ношење маске, и да ће онда бити све у реду. Пошто изостају резултати у спречавању ширења пандемије, напротив вирус је у сталној експанзији, из Кризног штаба редовно оптужују грађане да не поштују мере. Иако понекад са највишег места признају да чак 95 одсто становништва поштује мере заштите, надлежни увек за дивљање короне окриве народ. Увек неко мора да буде крив, а у овој ситуацији најлакше је да власт кривицу свали на поданике.   

 

            Милан Ливада

 

           

СЕЋАЊЕ НА О1. ДЕЦЕМБАР 1918. - НА НАСТАНАК ПРВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

 

375. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 01.12.2020. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

            СЕЋАЊЕ НА О1. ДЕЦЕМБАР 1918. -

           НА НАСТАНАК ПРВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 375. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 23. до 29. новембра 2020. прекидамо хронику о току пандемије короне вируса да би се на данашњи дан - 01. децембра 2020., када се премијерно емитује наша емисија, подсетили историјског датума од пре 102 године - 01. децембра 1918. - када је настала прва Југославија. Српски званичници се, наравно, не сећају тога датума - они по обичају све забораве, па им се ваљда зато тешке грешке кроз историју стално понављају. Знао је то и злогласни портпарол НАТО пакта Џими Шеј, који је у агресији на трећу Југо-славију 1999., у пропаганди против Срба поручивао: - Само их бомбардујте све ће заборавити!? Три су Југославије постојале, а све су за нас Србе Крајишнике остале по злу чувене. О томе ћемо нешто рећи у овом осврту.

            Доминантна личност у стварању прве Југославије, после Првог светског рата, је био краљ Александар Карађорђевић. Чини се да је могао прихватањем Лондонског споразума створити чисту српску државу, што би Србе Крајишнике спасло од геноцида. Међутим, он је хтео да прави заједничку државу са Хрватима, јер се заносио заблудом да ће имати веће краљевство од Душановог царства. Ту фаталну грешку је наговестио још пред пробој Солунског фронта, када је пристигле српске ратне добровољце, међу којима су најбројнији били Срби Крајишници, сврстао у једну војну формацију и назвао је Прва југословенска добро-вољачка дивизија. Ти добровољци су у пробоју Солунског фронта и на освајању Кајмак-чалана били у првим борбеним редовима. Први су били у борбама за ослобођење окупира-не Србије и престонице Београда. Њихове победе краљ Александар је приписао Хрватима. Многи Солунци су после рата просили да би преживели, а оне који су колонизовани пре-тежно у Војводину и широм Југославије добили су најлошију земљу. Иако је Хрватима краљ Александар правио сталне уступке, они се никако нису мирили да Југославија постоји, и најзад су 1934. у Француској убили краља ујединитеља.

            Немачку окупацију 1941. Хрвати су дочекали са великом добродошлицом у Загребу. Направили су монструм злочиначку НДХазију, која је над српским народом извршила, по суровости незапамћен геноцид у свету. У Другом светском рату наметнуо се Хрват Тито и 29. новембра 1943. у Јајцу формирао другу Југославију. Неприкосновено је владао безмало 40 година. Срби у Хрватској о геноциду над њима нису смели ни причати, јер је Тито цинично прокламовао братство-јединство, а Срби су сатисфакцију налазили у осећању да су победници над пораженим усташама.

            И, најзад, трећа Југославија, којом је доминирао Слободан Милошевић, Србе Крајишнике је дефинитивно збрисала са вековних огњишта. Крајишници се, дакле, само по злу могу сећати све три Југославије. И поред тога, баштињење историјског памћења је нужно ради истине о поступцима српских владара према делу свога народа.

 

            Милан Ливада

ДРУГА ГОДИНА НЕВИДЉИВОГ РАТА

 

374. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 24.11.2020. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДРУГА ГОДИНА НЕВИДЉИВОГ РАТА 

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 374. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 16. до 22. новембра 2020, настављамо да бележимо кулминацију у расту двеју великих стрепњи и неизвесности у српском друштву. Прва стрепња изазвана пандемијом корона вируса ушла је у другу годину трајања грозног невидљивог рата. Та пошаст као да се циљано обрушила на Српску православну цркву која је од ковида 19 изгубила два своја темељна стуба: патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија. Друга неизвесност је како ће се разрешити балканизација недавно одржаних америчких пред- седничких избора.

            Као у књижевним делима криминалног жанра, тако овде и данас и у чемерној стварности болесног српског друштва, необуздана пандемија коронавируса достиже врхунац заплета несагледивих размера. Збуњеност народа, од свакодневног "бомбардовања" од стране медија растом броја заражених и умрлих, нараста до потпуне дезоријентације и изгубљености српског човека у времену и простору. Такво душевно стање људи је тим веће што је њихово главно прибежиште Српска православна црква претрпела највеће губитке. Отишла су у вечност два стуба наше цркве: патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије. И не само они, упокојило се или оболело од короне више актуелних и бивших епископа и других црквених великодостојника. Таква дешавања у страховима верника и обичних људи доживљавају се као опака моћ стратега овог невидљивог рата, који су намерили да скроје свет по њиховој мери...

            Иако формално правно избори за председника САД  још нису окончани, овде се двојако доживљава та балканизација овогодишњих америчких председничких избора: званичници већином и поклоници американизма сматрају да је победа Џо Бајдена готова ствар, док они који држе до националног и државног достојанства и поноса старахују од тога. Кажу да једино Енциклопедија британика садржи одредницу балканизам и да је она дефинисана као непотребно компликовање ситуација. Ми нажалост живимо и свакодневно осећамо тај балканизам и све његове погубности. Америка је била узор правне државе, а зашто је сада прибегла примени балканизма сазнаћемо убрзо. Америка је предводила НАТО алијансу у агресији на Срабију 1999. године, а њен тадашњи подпредседник Бајден ружио је Србе најцрњим дисквалификацијама, док је џелата Тачија назвао Вашингтоном Албанаца. Неће ли он кад заседне у председничку столицу помоћи Тачију и другим злочинцима, којима је почело суђење у Хагу, да поново избегну казну?! - питају се забринути Срби.           

            Било како било стрепње и неизвесности лебдеће над Србијом још задуго!

 

 

            Милан Ливада

ДВЕ ВЕЛИКЕ СТРЕПЊЕ И НЕИЗВЕСНОСТИ У СРПСКОМ ДРУШТВУ

 

373. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.11.2020. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДВЕ ВЕЛИКЕ СТРЕПЊЕ И НЕИЗВЕСНОСТИ У СРПСКОМ ДРУШТВУ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 373. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 09. до 15. новембра 2020, настављамо да бележимо две велике стрепње и неизвесности у српском друштву. Прва стрепња траје целе ове године и односи се на ескалацију пандемије корона вируса. Баш данас кад се премијерно емитује ова наша емисија у Србији су ступиле на снагу строже мере заштите становништва од ове опасне заразне болести. Друга стрепња је настала после исхода америчких председничких избора и победе Џо Бајдена, мада та рашомонијада још није дефинитивно распетљана. 

            Приче у народу су разоткриле да су вирус короне код нас донели српски фудбалери, који играју и кинеским клубовима, још прошле јесени. Тада та зараза нигде у свету није била позната па се спекулисало да је то нека чудна грипа. Тек је у рано пролеће ове године код нас проглашено да имамо прве заражњне од ковида 19. Надлежни српски званичници су увели ригорозне мере изолације и забране окупљања што је, по њиховим тврдњама у поређењу са државама у окружењу, спречило велики број оболелих. Као пример се наводи забрана прославе Васкрса у чему су имали подршку врха Српске православне цркве. Тако је прегуран први талас, а онда је уследио други и ево нас тренутно можда на врхунцу трећег таласа пандемије. Стање је озбиљно, а уплашеност народа повећава свакодневно "бомбардовање" гледалаца са тв екрана бројем оболелих и умрлих. Многи мисле да ћемо морати да се навикнемо да живимо са овим злим вирусом. Други опет распредају приче да ће паника трајати док глобалисти не остваре своје зле намере о помору светске популације. Било како било ситуација се погоршава што појачава неизвесност и стрепњу.

            Кад се спомиње стрепња од исхода америчких избора многи ће рећи какве то везе има са нама?! Ми Крајишници бар о томе имамо аутентично сведочанство какав је однос према Србима имала Клинтонова демократска администрација. Најпре је 1995. године НАТО авијација разорила виталне војне објекте Републике Српске Крајине и тиме прес-удно утицала на њен пад. А онда је амерички амбасадор у Хрватској Галбрајт, ваљда славодобитно, ускочио на једну у колони коњских запрега пуних избегличког крајишког народа и сликао се за телевизију. Дотле Трампова републиканска администрација није водила ниједан рат и имала је према Србима неутралан став. Повратак демократа, на челу са Бајденом који је о Србима говорио све најгоре, само би доне нови притисак и невоље.

            Не дао Бог да се Србија убрзо нађе у злослутном садејству пандемије вируса корона и америчког притиска. Ионако има довољно невоља не треба јој нових.

 

            Милан Ливада

ИСКРА ХРИШЋАНСКОГ ЧОВЕКОЉУБЉА У ПОПЛАВИ НЕЧОВЕШТВА

 

372. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 10.11.2020. од

  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ИСКРА ХРИШЋАНСКОГ ЧОВЕКОЉУБЉА У ПОПЛАВИ НЕЧОВЕШТВА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 372. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 02. до 08. новембра 2020, бележимо две велике стрепње и неизвесно-сти у српском друштву, у чијој тами чудесно светли мала искра хришћанског човекољуб-ља. Тренутно се прва стрепња односи на ескалацију пандемије корона вируса, која ствара пометњу током целе ове године. Њен трећи талас, који нас управо тресе, због званичне пропаганде ствара утисак код слуђеног народа да је дошао крај свему. Друга стрепња се појавила по завршетку америчких председничких избора и појаве Џо Бајдена на кормилу Америке. Сваком иоле обавештеном Србину, који држи до нацио-налног достојанства и поноса, Бајденово ружење српске нације и претње држави Србији за време НАТО агресије изазивају мучнину. Настала је бојазан да ће доћи до новог притиска америчке администрације на Србију.

            Тако се преко неповољне светске ситуације страдање и патње српског народа умножавају. Његове невоље трају без престанка пуне три деценије, било да се радило о ратним тензијама или о криминалном разарању домаће привреде од стране  недораслих владајућих гарнитура. Све у свему садејством страног фактора и њихових трабаната из српских редова продубљава се дехуманизација српског друштва. Док се у окружењу све нације и државе хомогенизују код Срба се продубљују конфликти. Такав тренд је намет-нула домаћа српска политика чији се носиоци међусобно понашају као непријатељи, а не као партнери на истом послу - на просперитету српске нације и државе. Последице су велико сиромаштво и неспокој у свим сегментима друштвеног битисања.

             У тој непрегледној поплави нечовештва, у сферама високе политике и нагона свет-ских моћника за уморством већег дела човечанства путем ковида 19, бележимо на мини простору малу искру хришћанског човекољубља. Мало је, али људски лепо - Црква глад-нима даје један оброк дневно. Од јуче, од 09. новембра, прорадила је Народна кухиња Епархије бачке у Новом Саду. Подељени су први оброци једном дневно, у почетку за 50 људи. Отац Лазар Мајсторовић објашњава да су свештеници свакодневно на терену и да имају непосредан увид у животе појединаца. Дешава се да људи остају без посла и да у породици нико не ради, па немају ни примања, а децу треба хранити...Дакле, и у српској престоници у производњи хране има гладних, којима је Српска православна црква притекла у помоћ - да им ублажи бол и понижење...

            Наведени пример показује да надлежни у Србији имају преча посла од бриге да најугроженији слојеви становништва имају свакодневно бар два оброка дневно. Аутору овог осврта продавац воћа и поврћа испричао је потресно сведочанство : - Дошао ми је јутрос пријатељ у продавницу и плачући каже: "Остали смо без посла и ја и жена, немам данас деци да дам ништа за јело"!? А код нас владајућа партија има слоган "За нашу децу"!?

 

            Милан Ливада 

ВРЕМЕ НАШЕГ ЖАЛОСНОГ ЖИВЉЕЊА

 

371. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 03.11.2020. од

  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ВРЕМЕ НАШЕГ ЖАЛОСНОГ ЖИВЉЕЊА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 371. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 26. октобра до 01.  новембра 2020, бележимо тренутак из актуелног времена нашег жалосног живљења. Цела Васељена дрхти и трпи, као у Нојево доба Великог потопа, због пандемије корона вируса. Посебно је драматично у Европи и нашем окружењу. Та заразна болест је однела и митрополита Амфилохија, најученијег монаха у Српској православној цркви и цењеног у свеколиком православљу. Достојно му се одужио на испраћају у вечност верујући народ у Црној Гори. Рекоше врли беседници на последњем опроштају од великог духовника да су са таквим поштовањем и бројношћу у новијој српској историји испраћене само три личности: краљ Александар, патријарх Павле и митрополит Амфилохије. Та грандиозна личност знањем и хришћанском љубави имала је разумевање и поуке за све људе у добру и злу, па и за наше Србе Крајишнике, страдале на крајишкој голготи.

            На световној позорници, у току јесењег налета короне, готово истоветно се у Србији и Црној Гори, донедавно заједничкој држави, дешава финиш у формирању и отпочињању деловања новоизабраних орочених влада. Можда је једино заједничко у оба случаја приметан утицај страног фактора на персонални састав нових влада, како се то у међународним односима и дипломатији каже. Орочавање трајања нових влада на годину и нешто више дана, а могуће је да трају и краће, је различито. У Црној Гори чак хоће да мандат нове експертске владе буде само 200 дана, са главним циљем да се припреме нови парламентарни избори, који би били заистаа демократски и фер, са равноправним учешћем свих политичких партија - и владајуће опције и опозиције. Намере су заиста честите, али у црногорској политичкој атмосфери тешко ће се запатити истинска демократија, после тридесетогодишње сурове аутократије.

            Мотиви за орочену владу у Србији уопште не садрже потребу за истинском демократијом, већ се славодобитно ужива што су у изборима остварили безмало дво-трећинску доминацију владајућег СПС-а. То је аутократском режиму омогућило да лагодно, без ометања од стране опозиције, подели ресоре само својима и понеком из других редова као милостињу. Шта ће бити преокупација орочене владе видећемо.

            Све у свему ушли смо у суморну јесен и зиму, пуну неизвесности и брига. Медији нас, посебно електронски, свакодневно бомбардују саопштењима о великим бројевима заражених и умрлих од короне. Вести су тако интониране и циљане да они којима су упућене мисле да се ни у мишју рупу не могу сакрити. Завладало је време, како рече Матија Бећковић у опроштајној беседи од пријатеља Амфилохија, када људи говоре кроз неке крпе преко уста. Ми поданици којима се надлежни кроз крпе обраћају, а понекад и прете, добро разумемо ово време нашег жалосног живљења.

 

            Милан Ливада     

КАД СЕ РЕСОРИ ДЕЛЕ САМО СВОЈИМА

 

370. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 27.10.2020. од

  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

КАД СЕ РЕСОРИ ДЕЛЕ САМО СВОЈИМА

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 370. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 19. до 25. октобра 2020, бележимо како владајућа партија у српском друштву, четири месеца после парламентарних избора, славодобитно дели ресоре својима, без присуства опозиције. За српске прилике то није ништа необично, пошто таква нео-бичност, непојмљива за демократска друштва, овде траје више од три деценије. Нису се остварила очекивања да ће после развлашћивања комуниста и у Србији, најзад, у политичком животу завладати демократска атмосфера. Разлог је, свакако, што су се бивши комунисти преименовали у социјалисте и задржали све манире једнопартијског система и апсолутистичке владавине. Да би створили привид вишепартијског система социјалисти су подстицали стварање већег броја политичких странака и партија, које су обично биле малобројне и политички неискусне, па је самим тим њихов утицај на политичка збивања био миноран. Главна препрека настанку равноправне опозиције владајућим гарнитурама у политичким процесима у српском друштву била је наопака пракса да Влада критикује опозицију, а не обрнуто да опозиција критикује владу, што је основни смисао демократије.

            Необичности на политичкој сцени Србије посебно су биле присутне током ове године. Главна преокупација свих надлежних државних званичника и институција била је борба са пандемијом короне вируса. Примењују се још увек строге превентивне мере. У таквом амбијенту спроведени су парламентарни избори у којима је владајућа СНС освоји-ла безмало две трећине гласова. Некад владајуће опозиционе странке бојкотовале су ово-годишње изборе, највише због сталне сурове критике  власти на њихов рачун у стилу "Шта хоће та опозиција?!" и потпуног игнорисања свих иницијатива опозиционара. Пожуриле су да то искористе бројне политичке групације, које нису успеле да пређу ни смањени цензус од 3 одсто. Тако је на српској политичкој сцени само једна партија остала да ствара Владу по свом укусу. Одлучила се опет на необичан потез - да то буде једногодишња влада, а онда ће поново организовати парламентарне изборе. У политичкој и медијској пропаганди, разуме се, доминира самохвала за постигнуте резултате у свим сферама. Тако се за најважнију сферу нашег живљења каже да смо имали највећи раст у привреди, када све остале државе имају велики пад производње. На телевизији су неки то уочили па саопштавају да српска привреда има најмањи пад у условима пандемије.

            И на крају, значајно је за нас који смо крајишког порекла, да се у избору Владе Србије спомињу и два крајишка имена. Друго је питање што до њих вероватно не допире крајишко питање. То су Александар Шапић, челник његове партије "Спас" и Ратко Дмитровић који је кандидован за министарско место...

 

            Милан Ливада   

ДЕШАВА СЕ ЧУДО НЕВИЂЕНО

 

369. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 20.10.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДЕШАВА СЕ ЧУДО НЕВИЂЕНО       

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 369. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У две минуле недеље од 05. до 18. октобра 2020, бележимо дешавање чуда невиђен-ог (том темом смо се први пут бавили у 366. Хроници 22. септембра), у поплави мрачних збивања у земљи Србији и њеног окружењу. Понавља се она историјска изрека о Балкану као бурету барута. У том колоплету негативних политичких и друштвених конфликтних процеса, пандемија корона вируса се поима као чудо невиђено. У окриљу целе те пометње, у најмањој балканској држви - Црној Гори, дешава се један позитиван процес као чудо невиђено, више од три деценије незамислива, мирна, у пуном смислу демократска промена власти!? Истина, добијене су досад само три рунде тога дугог процеса...

            У завршној години друге деценије 21. века баук короне вируса кружи светом. Пани-ка коју производи и свеколике последице те пандемије доживљавају се заиста као чудо невиђено. Код нас овде у српском друштву, више од пола године корона је наметнута као главна преокупација свих, на сваком месту! Кризни штаб који се представља као главни арбитар у тој борби са невидљивим непријатељем и који је добио превелика овлаштења, уместо смиривања, поново диже тензије и прети репресалијама уколико се не буду пошто-вале његове мере и препоруке... Временски негде у средини те пандемије одржани су и избори за посланике Народне скупштине Србије. Конституисан је и парламент, а баш данас кад се премијерно емитује ова хроника нова стара премијерка је најавила да ће саопштити јавности и предлог састава нове Владе. У Србији већ три деценије  све иде по устаљеном систему апсолутистичке владавине, нема изненађења, ни било којих новина!?  

            Готово истовремено су били избори и у Црној Гори, за посланике њене скупштине. Очекивало се да ће и овај пут бити поновљена иста апсолутистичка прича која траје три деценије. Неочекивано се десило чудо невиђено. Победила је опозиција са само једним гласом више, али је то за црногорске прилике прави подвиг. У победничкој ноћи, при-ликом проглашавања победе, пријатно је изненадио високо академски политички дискурс победника најбројније политичке групе универзитетског професора Кривокапића. Такву престижну политичку културу нисмо на нашим просторима гледали више од тридесет година. У једном кратком новинарском портрету написано је да кад се каже за неког у Црној Гори да је господин, онда је то Кривокапић... Убрзо је конституисан и црногорски парламент, без отпора старе гарнитуре. Спекулисало се да шеф државе неће дати мандат Кривокапићу за састав нове Владе, а он је то учинио на достојан начин. Тако су изборни победници у Црној Гори добили прве три рунде дугог политичког процеса на нај-демократскији начин, какав у Србији нисмо видели готово пола века. Предстоји им тешка политичка борба да успеју, али је и ово досад виђено прави васкрс Његошеве слободарске Црне Горе.

 

            Милан Ливада

 

ОКТОБАРСКИ ДАТУМИ И КРАЈИШНИЦИ

 

368. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 06.10.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ОКТОБАРСКИ ДАТУМИ И КРАЈИШНИЦИ        

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 368. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 28. септембра до 04.10.2020, бележимо сећање на два значајна октобарска датума и однос њихових актера према Крајишницима. Пети и шести октобар су дани када се ова наша емисија припрема и премијерно емитује, па осврт на те датуме има значај актуелности. Ради се о 20. годишњици од 05. и 06. октобра 2000. године, када је оборен режим Слободана Милошевића и прекинута безмало полувековна владавина комуниста у Србији. Други октобарски датум, на који подсећамо, је Дан старих, уста-новљен од Уједињених нација, које су позвале све државе света да се са пажњом односе према својој настаријој популацији....

            Петооктобарска револуција, како је помпезно назван овај насилни преврат и жал што се није десио и шести октобар, ваљда реваншизам према комунистима, теме су које се распредају пуне две деценије. Срби у политици не могу да се отресу опседнутности рево-луцијама, које су у својој суштини насиље. Све револуције у Србији су изневериле соп-ствене програме и очекивања народа. Ми вршњаци свих српских револуција, као што је аутор овог осврта, добро памтимо обећања и остварења комунистичке револуције. Српски комунисти су током своје владавине у економији створили средњеразвијену европску земљу, мада им то нико не признаје, али су потпуно занемарили српско национално питање, због чега и данас имамо тешке последице. Прононсери петооктобарске демократ-ске револуције су ту економију опљачкали и распродали, па смо сад најсиромашнија земља Европе, у ствари колонија. За демократе српско национално питање уопште није постојало, па имамо парадокс да се у нашем окружењу све државе национално хомогени-зују, а Срби се и даље деле. То се најтрагичније одразило на судбину српског крајишког народа којег су сви српски владари одбацили и издали...

            У недељи коју посматрамо био је и Дан старих. Државни званичници који су се "службено" огласили причали су како се тобоже брине о старима, јер смо ми међу држава-ма са најстаријом популацијом у свету. Свакоме ко иоле познаје српску стварност свака званична прича о бризи о старима звучи отужно, с обзиром на ниво сиромаштва великог дела становништва. Уз то, у актуелној пандемији вируса корона, круже приче које нису без основа, да су глобалисти смислили и пустили корону са намером да поморе већину свет-ског становништва, а на првом месту су стари људи, којих је много и дуго живе. Замислите само какав је осећај стараца и старица, који су на крају животног пута, а знају да постоје  моћници којима се жури да их што пре пошаљу на онај свет!? Хоћемо ли доживети моде-рни масовни лапот, или је ово што се дешава само ујдурма светских моћника који демон-стрирају своју злу намеру да могу да се поигравају с ким им се прохте!

            Било како било, присуствујемо можда највећем злочиначком подухвату против целокупног човечанства. Шта ће бити причаће ко све ово преживи.

 

            Милан Ливада

 

СРБИ - НАЈВАЖНИЈИ СЛОВЕНСКИ НАРОД У 9. ВЕКУ

 

367. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 29.09.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

СРБИ - НАЈВАЖНИЈИ СЛОВЕНСКИ НАРОД У 9. ВЕКУ       

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 367. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 21. до 27. септембра 2020, одступићемо од актуелних тема нашег доба, међу којима доминира пандемија корона вируса, и подсетити на непознате, а вредне изворе о најстаријем помену Срба на Балкану и Српској Крајини. Том темом смо се почели бавити у 358. Недељној хроници... Извор података нам је недавно објављена књига Српске земље пре Немањића Марка Алексића, археолога. Најстарији помен Срба на Балкану потиче из Анала франачког краљевства за 822. годину, утврдио је истраживач и писац Алексић, чије је дело за кратко време доживело три издања.

                        Крај 8. и почетак 9. века на европском простору, пише Марко Алексић, обележила су франачка освајања. Када је 822. године велика франачка војска пошла из Италије у Панонију, словенски кнез Доње Паноније Људевит, чија се област пружала у деловима данашње Славоније, је напустио своју земљу и склонио се код Срба, који су, како је том приликом забележио франачки хроничар, "народ који држи велики део Далмације". Људевит је убио једног од српских кнезова, код кога је био примљен, а затим овладао његовим градом. Било је доста покушаја да се установи  где се налазио овај град и територија српског кнеза који је пружио уточиште Људевиту. Најчешће се тражио на простору Босне, мада се помишљало и на Срб, недалеко од извора Уне у Лици, у коме се још почетком 14. века помиње "српски стол и суд као у стара времена".

             Ова вест из франачких анала, како Срби држе велики део Далмације, у складу је са описом византијског цара  Константина Порфирогенита  о областима које су они насели на простору античке провинције Далмације и које су заиста заузимале њен велики део. То  одговара и нешто каснијим подацима о положају српске државе, која се такође пружала на простору античких граница провинције Далмације. Територија ове некадашње царске про-винције простирала се од Посавине до Јадрана и од Подриња до Истре. Околност да Срби владају великим делом овако широке територије указује да су представљали једну од нај-важнијих словенских заједница на том подручју, коју франачки писац назива народом.

            Остаци словенских насеља датованих у раздобље 7-9. века откривени су на више локалитета у околини Добоја и Подрињу. Међу тим стаништима раног средњег века издва-ја се веће насеље у Батковићу код Бијељине. Тамо је откривено преко 50 кућа и других објеката као што су велике пећи за топљење руде и радионице за прераду метала. Такође су на крајишким просторима, из раног средњег века, пронађени вредни и скупоцени  археолошки налази, међу којима су примерци оружја и друге војне опреме.

            Писани извори и археолошки налази потврђују да су Срби, на крајишким просто-рима били присутни више од 12 векова, што се уопште не изучава и невреднује.

 

            Милан Ливада

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО НЕВИЂЕНО

 

366. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 22.09.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО НЕВИЂЕНО   

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 366. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 14. до 20. септембра 2020, у осврту на историјску изборну победу опозиције у Црној Гори, по националној и државној историји Србији најближој држави, тај догађај смо означили као чудо невиђено. Пошто је апсолутистичка владавина једне лично-сти трајала 31. годину, било је превладало уверење да је тај режим необорив. Таквом миш-љењу допринео је арогантан став, како самог врховног олигарха, тако и његовог окружења, који су код "удварања" институцијама Европске уније, говорили: - Само нам кажите, коли-ки број гласова грађана Црне Горе треба да обезбедимо, за било које чланство у неком од ваших органа, учинићемо то прецизно у процентима!? И онда, кад је црногорска владајућа режимска гарнитура била самоуверена да је необорива, у изборној ноћи се десило чудо невиђено. Владајућа Демократска партија социјалиста јесте појединачно освојила највише гласова, али је изгубила власт.

            Мислећи људи се слажу у оцени и доживљају ове мирне и достојанствене промене власти, да је то био васкрс Његошеве слободарске Црне Горе, после чега би могао да уследи препород црногорског друштва. То су наговестили говори победника после саопштења резултата гласања у изборној ноћи.  Више од четрдесет година, након сврга-вања једнопартијског комунистичког режима и владавине вишепартијског система, нисмо чули тако одмерене, разумне, промишљене и помирљиве говоре политичких победника. Можда је у приоритетима ангажмана нове црногорске власти највреднија она одредница да неће бити реваншизма. Дај Боже да је то први корак у превазилажењу антагонизама и стварању хармоније, како у црногорском, тако и овде у српском друштву. У оба случаја, и српско и црногорско су конфликтна друштва до крајњих граница. Ту узајамну нетрпе-љивост генерисале су владајуће гарнитуре у обе државе. Уместо да опозиција критикује власт, што је њена демократска улога, власт је брутално ружила опозицију! Питање је сад: Да ли је дошло време да почне измирење и наговештај друштвене хармоније?

            Треба рећи да је ова изборна победа црногорске опозиције само прва добијена рунда политичке и друштвене борбе за складне друштвене односе, уместо сталног потпи-ривања сукоба и нетрпељивости, до непријатељстава. Следи тежи и мучнији део докази-вања да нова власт може да одоли свим искушењима и утре путеве истинском демократ-ском преображају црногорског друштва. Без обзира шта буде ова изборна победа је, бар на кратко, пробудила веру у народу да се власт може освојити на леп начин, као и наду народа да ће имати нормалну државу. Ми у Србији можемо само да жалимо, што наша опозиција није имала мудрости и снаге, да у овдашњим изборима, победи не само актуелну власт, него исте политичке гарнитуре које се, као и у Црној Гори, више од три деценије смењују у органима српске власти.

 

            Милан Ливада  

КЊИГА - ТРАЈНИ СПОМЕНИК ДОСЕЉАВАЊУ КРАЈИШНИКА У БАНАТ

 

365. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 15.09.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

КЊИГА  - ТРАЈНИ СПОМЕНИК ДОСЕЉАВАЊУ КРАЈИШНИКА У БАНАТ    

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 365. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 07. до 13. септембра 2020, поводом 75. годишњице од доласка прве групе Крајишника у Банат (14. септембра 1945.), пишемо о књизи која је као трајни споменик овековечила тај догађај. Три дана пре емитовања ове емисије, у средњо-банатском селу Честерег, у суботу 12. септембра, на рукометном игралишту због забране великих окупљања у пандемији коронавируса, одржана је промоција књиге Миленијумске тајне Честерега, аутора Милорада Савића. Тиме се Савић, сада новинар у пензији после рада у новосадском Дневнику и Тањугу, на импресиван начин одужио своме родном селу, у које су доселили његови родитељи.

            Преносимо из књиге фрагмент о досељавању: - При одређивању редоследа тран-спорта, првенствено се водило рачуна да се у Војводину први доселе, а свакако пре зиме,  они који су највише страдали у рату, који у свом завичају не би имали где да презиме. После четворогодишњих ратних страдања, преживели борци НОР-а и удовице погинулих бораца, оставили су Босанску крајину и првим организованим возом кренули 08. септем-бра и после шест дана путовања 14. септембра 1945. године стигли у нови завичај. У Чест-ерег се у тој колонизацији доселило укупно 327 породица, са 2.022 члана. Из 148 насеља са подручја 20 срезова Бањалучког округа најбројнији су били колонисти из среза Кључ са 96  породица. Следили су Сански Мост са 56, Босански Нови (32), Босанска Дубица (24), Пискавица (21), Котор Варош (16), Бања Лука (12), Приједор (12) и Прњавор са 10 породица. Истовремено је у тзв. унутрашњој колонизацији, из суседних банатских села у Честерег је пресељено 28 борачких породица и самохраних мајки. Тако је у испражњене куће подунавских Шваба настањено 15 породица из Банатског Карађорђева, из Алек-сандрова 10 и по једна породица из Српске Црње, Руског Села и Башаида...

            Антологијску документарну вредност, у Савићевој књизи, има фотографија веће групе крајишке босоноге деце, која су 14. септембра 1945. године, првим досељеничким возом стигла у Честерег. Фотос је сопственим фото-апаратом направио Мирко Тепавац, ондашњи секретар Среског комитета Комунистичке партије у Зрењанину, а потоњи шеф дипломатије друге Југославије. Фотос је на првој, насловној страни књиге.

            Споменута књига и њено представљање у Честерегу, навело је аутора ове хронике да код аутора емисије Завичај - Слободна Крајина, који је на фејзбуку администратор групе Примишље и Примишљанци, инсистира да та група колективно направи монографију о нашем Примишљу. Само што ће садржај бити не о насељавању већ о одсељавању.

 

            Милан Ливада  

 

СРБИ - СТРАНЦИ И ИЗБЕГЛИЦЕ У СРБИЈИ

 

364. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 08.09.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

СРБИ - СТРАНЦИ И ИЗБЕГЛИЦЕ У СРБИЈИ   

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 364. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 31. августа до 06. септембра 2020, поводом 25. годишњице од пада Републике Српске Крајине 04. августа 1995, завршавамо преношење фрагмената  из књиге Дневник ратног хирурга аутора Миодрага Лазића. Овај часни човек и његово дело доспели су у жижу јавности у априлу ове године након упокојења од коронавируса у Нишу. Био је један од ретких српских ратних добровољаца у ратовима у Републици Српској Крајини и Републици Српској.

                У овој хроници смо издвојили размишљања и закључке аутора Лазића под наслов-ом Срби - странци и избеглице у Србији. Ево извода како је то написано у Дневнику ратног хирурга: - Питам се шта је са многим мојим пријатељима  из Крајине, јесу ли живи? У моју кућу, код моје породице у Нишу, смештена је једна крајишка породица, моји пријатељи с којима сам се дружио 1991. године у Двору. Муж, жена и двоје деце стигли су до мога ста-на, до јединог уточишта, са завежљајем, са неколико крпица. Ту су већ неколико месеци.          

            Двадесет и трећег августа 1995, кад сам посетаио Ниш, седео сам с њима. Седели смо, причали. Која је њихова перспектива, ко су они, шта су? По њима, више нико и ниш-та. Странци, Срби избеглице у Србији. Очајни су, не виде излаз. Годинама нешто градили њихови "ђедови", очеви, они саградили, стекли, а сада остали са неколико крпица. Како почети испочетка? И колико је таквих породица растурених широм Југославије? Колико људских судбина, колико изгубљених живота? Колико очаја, колико јада? Како поново живети? То је питање које све њих окупира. А усташе, ево им Крајине! Узеше тај простор, али нема ко тамо да живи. Остадоше пусти простори, резерват, шуме,  ливаде и спаљене зграде и лешеви српских стараца који не могоше кренути за колоном очајника. Остадоше пусти градићи, пуста поља, јер неће хрватски народ да се врати, не жели да живи доле. Отераше Србе који су и пре овог рата живели ту и представљали деведесет одсто укупног становништва. И сад мисле да тамо доведу свој народ. Тешко је то.

            Ја, који сам вечни оптимиста, мислим да смо Крајину изгубили "за веке векова". А морали смо је бранити! И 1991. сам рекао и сад верујем: "Србија се брани у Крајини!" и Крајина је увек бранила Српство. Видећемо у наредних годину-две да ли је то тачно? Надам се да грешим, а страх ме је!

            Мислим да нам је света дужност, нама окупљеним око Емисије - Слободна Крајина, који баштинимо сећање на нашу родну Крајину, да са дужним пијететом одамо признање и захвалност покојном хирургу Миодрагу Лазићу што је написао истину о борби и страдању српског крајишког народа. Тиме се придружуио генералу Секулићу, такође Србину из матице, који је ратовао са нама и написао књигу Истина се не може вечито сакривати!

 

 

            Милан Ливада