КРАЈИШКА БУЂЕЊА И ТУМАРАЊА

192. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  20.12.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КРАЈИШКА БУЂЕЊА И ТУМАРАЊА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 192. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 12. до 18.12.2016. године новинарски осврт који следи насловили смо Крајишка буђења и тумарања. Буђења зато што су се у суботу, минулог викенда, десила два догађаја која наговештавају да прогнани Крајишници покушавају да нешто чине сами за себе. У Београду је одржана Скупштина Републике Српске Крајине, на којој је као што приличи беседио председник Владе РСК у прогонству. Било је то у подне, а увече је у Новом Саду био организован Свесрпски сабор, поводом 25. годишњице усвајања Устава и проглашења РСК. Уз сву наклоност и подршку носиоцима ових иницијатива, јер боље је чинити нешто него ништа, са жаљењем смо понели утисак да су то тумарања у дефинисању правих намера. Прижељкујемо да су то почетне "дечје болести", мада се бојимо да нису, јер знамо узајамне крајишке размирице. Посебно је мучан утисак што су медији у Србији, готово у потпуности, игнорисали ове крајишке скупове. Од силних званица са свих нивоа власти, политике, науке, културе и цркве на Свесрпском сабору су биле друге и треће гарнитуре званичника, нико од прворазредних. Такав подцењујући однос упућује да се наши Крајишници морају оријентисати на мобилизацију сопствених снага и памети, а оне нису баш издашне.
На другој страни, у истом дану, широм Хрватске се десила права експлозија "говора мржње", како су га српски медији ублажено назвали. Била је то страшна харанга на остатке остатака тамошњих Срба са повицима "Убиј, убиј Србина" и "Србе на врбе". Недавно су једне од водећих престоничких новина објавиле како смо огуглали на то расистичко насиље. Званични Београд на све то узвраћа да хоћемо сарадњу са Хрватском! Чему се онда Крајишници могу надати у неким пробуђеним чежњама за повратком у завичај!
Наравно да споменуто насилничко дивљање није побудило челнике Свесрпског сабора да се, како је то уобичајено, солидаришу са својим сународницима бар вербално! Величали су неодмерено овај свој Сабор, да је други, да ће се наставити и слично. Да ли не знају или не признају да већ десет година траје Свесрпски сабор у манастиру Крушедол,  чији су носиоци Крајишници. То је тај крајишки синдром међусобне неподношљивости, па како онда да имају резултата у било ком ангажману?!

Милан Ливада

МОЗАИК АПСУРДА НА ПОЛИТИЧКОЈ И ЖИВОТНОЈ СЦЕНИ СРБИЈЕ

191. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  13.12.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

МОЗАИК АПСУРДА НА ПОЛИТИЧКОЈ И ЖИВОТНОЈ СЦЕНИ СРБИЈЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 191. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 05. до 11.12.2016. године новинарски осврт који следи насловили смо Мозаик апсурда на политичкој и животној сцени Србије. Било их је више, а споменућемо само неке. Седмицу је обележила скупштинска дебата о најважнијем закону - буџету и његово усвајање. Владајућа већина је егзалтирано истицала како је то у историји најбољи буџет и са индигнацијом одбацивала критике опозиције да се терет кризе пребације на грађане. Још је трајала дебата, а у Нови Сад је стигла шокантна вест из Министарства просвете да за минули новембар нема новца за плате на новосадском Универзитету, чиме је потврђена тачност опозиционих критика.
Још су апсурдније похвале Србији за њен напредак, изречене на сусрету високих државних делегација у Швајцарској. Та алпска земља је најбогатија, а наша држава је најсиромашнија у Европи. Швајцарац је 80 пута богатији од Србина. А у говору њиховог званичника изгледало је као да су Србија и Швајцарска једнако богате. Како се осећамо ми обични људи, како нас назива наша власт, кад чујемо такве хвалоспеве жалосној српској стварности у којој битишемо данас и овде.
И, најзад, нешто што вечито траје, а тиче се наших српских крајишких осећања. Шефица државе Хрватске се јавно извињавала што се у дечјим пакетићима нашла чоколадица из суботичког "Пионира"?! А њихов Тодорић држи у Србији рекоше 40 одсто трговине! Хрватски премијер Пленковић за постављену таблу у Јасеновцу са нацистичким поздравом "За дом спремни!", каже само да је то деликатно питање?! Реаговања из Србије су, као и увек, била више него млака, чак помирљива! Рече високи званичник да се хрватска роба и даље несметано продаје у Србији! Хрвати могу да раде шта их је воља, јер Србе не дотиче злочин геноцида и најсрамније историјско понижење нането прогоном Срба Крајишника, што би ваљда требало да се односи на целу нацију?!

Милан Ливада

КРАЈИШКА ТУМАРАЊА КРОЗ ПАРТИЗАНСКИ И ГРАЂАНСКИ РАТ

190. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  06.12.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КРАЈИШКА ТУМАРАЊА КРОЗ ПАРТИЗАНСКИ И ГРАЂАНСКИ РАТ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 190. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
Пре тематског садражаја указујемо да је ово 190. јубиларна Недељна хроника. Редовно се емитује у Емисији Завичај. То потврђује доследност и истрајност ова два гласила у бележењу крајишке прошлости и стварности данас и овде.
У недељи од 28. новембра до 04. децембра 2016. године новинарски осврт који следи насловили смо Крајишка тумарања кроз партизански и грађански рат. Он је наставак рефлексија на скуп Крајишника у Београду одржан 27. новембра у Скупштини Новог Београда. У прошлонедељној хроници указали смо, по нашем уверењу и станови-шту, на непримерен однос савременика на минуле ратове: партизански и грађански! Нама је несхватљиво да ни после 75 година потомци крајишких партизана, од којих је још можда тек покоји у животу, нису рекли ни речи пијетета према суровом страдању бораца и српског крајишког народа у Другом светском рату у НДХазији. Они су, на тобоже уприличеном меморијалу крајишким бригадама, као у најтврђим годинама титоизма величали ратне победе 6. личке, 7. банијске и 8. кордунашке, посебно над четницима, и то у престоници Србије! Усташе нису спомињали и њихове најмонструозније злочине у људској историји над голоруким српским народом! Кажемо голоруким, јер су те бригаде формиране тек после масовних бруталних покоља над Србима у Хрватској, а на споменутом меморијалу говорници их и не спомињу, него величају неки хрватски корпус!
Ништа бољи нису били актери грађанског рата из '91! Ни њих се не дотичу сурове, а узалудне, погибије мобилисаних бораца у Војску Републике Српске Крајине, а поготово страдање крајишког народа и Срба у хрватским градовима! Патње избеглица нитко није ни споменуо! Врхунац цинизма је кад тобожњи представници прогнаних говоре како нико није одговорао за злочине над Крајишницима?! У ствари, они тиме само понављају фразе које се чују са електронских медија у престоном Београду, који преносе званичне ставове.
То су погубна крајишка тумарања кроз партизански и грађански рат. Ти ратови су збрисали Србе из Хрватске, са тенденцијом да у потпуности нестану. Има већ довољно доказа да је овај последњи рат договорен, чиме је сатирање и затирање Српства на крајишком простору које је трајало током 20. века, најзад окончано! Зато сви они који говоре да Хрватска ништа није учинила, да својим грађанима српске националности додели какву такву сатисфакцију, грубо обмањују јавност, чиме и даље понижавају изманипулисане, ојађене и понижене Србе Крајишнике.

Милан Ливада 

ДВА КРАЈИШКА ВИЂЕЊА ПАРТИЗАНСКОГ И ГРАЂАНСКОГ РАТА

189. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  29.11.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ДВА КРАЈИШКА ВИЂЕЊА ПАРТИЗАНСКОГ И ГРАЂАНСКОГ РАТА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 189. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 21. до 27. новембра 2016. године новинарски осврт који следи наслов-или смо Два крајишка виђења партизанског и грађанског рата. Он је рефлексија на скуп Крајишника у Београду одржан 27. новембра у Скупштини Новог Београда. Био је то ранијих година меморијал крајишким бригадама: Шестој личкој, Седмој банијској, Осмој кордунашкој и Дванаестој славонској, које су војевале у Другом светском рату. Овога пута то је названо меморијалом неком хрватском корпусу. Посебно је био несхватљив садржај говора презентера о историји Шесте личке. Ређани су бројеви и датуми, а ни једне речи пијетета није било о жртвованој младости њених бораца и стравичном страдању српског крајишког народа од усташког зулума. Врхунац неспоразума у тој беседи било је истицање борби против четника тамо у НДХ-азији и овде у Србији, а уопште не спомену борбе против усташа.
То је било становиште на коме су јасно уочљива два крајишка виђења партизанског  и грађанског рата на нашем крајишком простору. Показало се да заробљеници идеолошком индоктринацијом титоизма и после седам и по деценија размишљају и говоре исто. Нека им буде! Треба им рећи да постоји друго крајишко виђење, којем припада и аутор овог осврта, које је по нашем уврењу шире од њиховог. Господо генерали и други заступници вашег погледа само да знате да је мој покојни отац био носилац "Партизанске споменице 1941." и да му је зато породица језиво страдала у усташким покољима на Кордуну. Као његов потомак завршио сам Факултет политичких наука и пола века сам новинар у водећим војвођанским медијима Дневнику и Телевизији Војводине. То наводим као доказ да сам ваљда компетентан за просуђивање валидности наших историјских прича. Ваша казивања су исконструисана историја, мој пледоаје је за историјску истину.
Актери грађанског рата из '91 љутитим, повишеним тоном су претили како ће они писати историју дешавања у Крајини, а не неки писци Дневника и којекави други. Господо земљаци Крајина је једнако наш завичај, као и ваш, немате монопол на истиниу. Пишите ви ваше погледе, али немојте претити онима који друкчије мисле и пишу, а били су као и ви, актери крајишких ратних збивања. Можете ли да прихватите такав демократски амбијент у нашем битисању овде и данас? Може ли рецимо књигом на књигу?
Једино су извођачи културно уметничког програма били на висини задатка.  


Милан Ливада

Емисија "Завичај" - 579 - 22. новембар 2016.

Слушаоци синоћ нису могли пратити емисију путем интернета, па је могу преслушати одложено.
Кликни на линк испод и преслушај скраћено издање.

emisija-zavicaj-579-22-11-2016-skraceno

НЕ МЕЊА СЕ ОДНОС ПРЕМА КРАЈИШНИЦИМА

188. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  22.11.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕ МЕЊА СЕ ОДНОС ПРЕМА КРАЈИШНИЦИМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 188. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 14. до 20. новембра 2016. године забележили смо игнорантски однос према крајишким избеглицама. У 187. Хроници критиковали смо државне идеологе што не спомињу допринос крајишких српских ратних добровољаца победи Српске војске у Великом рату. На жалост не мења се однос, ни после 100 година, према крајишким ратницима, сада избеглицама у сопственој држави!
        Средином новембра на телевизији, овде у Новом Саду, смо поново видели пригодну свечаност, у репрезентативном холу лепог здања Бановине, како колоквијално зову зграду Скупштине Војводине. Високи званичници Покрајине уручили су кључеве сеоских кућа за десетак избегличких породица. При том су највише хвалили себе и своје институције, које тобоже брину о незбринутима. Крајишке избеглице су у стању високе социјалне потребе дуже од четврт века. Обично говорници заврше позивом избеглицама да се увек могу обратити “својој Скупштини” за помоћ!
         У прошлом броју Гласа... опширно смо писали какве се све махинације примењују према овим несрећним људима. Добили смо похвале од колега новинара са телевизије, који прате ту тематику. Суштина је обмана у томе, што су из света стигле, и још увек стижу, значајне суме новца за збрињавање избеглица. Разни комесаријати и други, задужени за решавање избегличких невоља, у сфери обезбеђивања крова над главом, покупују по селима старе трошне куће, за по коју хиљаду евра. Ко прихвати сматра се трајно решеним, а ко одбије брише се са листа незбринутих. Велики је то цинизам власти према најугроженијим поданицима.

    Милан Ливада

31. број Гласа

Ево и 31. броја Гласа, којег читаоци могу прочитати у цјелости овдје на блогу, тако што се кликне на страницу "31. број".

За који дан биће постављен и 32. број.

Желим Вам пријатно читање и хвала на вјерности!

Уредник

ШТА БИ КРАЈИШКИ ДОБРОВОЉЦИ БЕЗ ДОКТОРА МИЦИЋА?!

187. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  15.11.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ШТА БИ КРАЈИШКИ ДОБРОВОЉЦИ БЕЗ ДОКТОРА МИЦИЋА?! 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 187. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 07. до 13. новембра 2016. године забележили смо један светски догађај и понашање Србије у њему. Било је то обележавање Примирја у Великом рату, које се десило 11.11.1918. године. Србија се тек пре две три године сетила тога историјског датума и њене улоге у рату у којем је изгубила трећину становништва. Истовремено је то готово половина од три милиона Срба погинулих у ратовима у 20. веку. Ниједна генерација у Србији, у том трагичном веку, није прошла без рата. Да ли се званична Србија са дужним пијететом односи према својим жртвама рата? На овакво питање намеће се одговор из наслова књиге генерала Секулића, написане после НАТО агресије: "Србија мртве не броји"!
Равнодушност и маћехински однос према својим страдалим ратницима осетио се и овогодишњег 11.11.2016. године. У официјелном државном обележавању изведена је почасна паљба, полагани венци на спомен-обележја, држани "хладни" бирократски говори... Понешто људске топлине било је у медијским, пре свега телевизијским подсећањима на страшну српску голготу. Чудни су били историчари који су тражили велике речи за историјски значај битака српске војске, за њене победе, а језива страдања војника безосећајно су означавали као велике губитке. Оне који су својом вољом дошли и несебично се жртвовали за српску ствар називали су општом одредницом добровољци. Нико не превали преко језика допринос Срба Крајишника, без чијег учешћа не би ни било тако значајних ратних добитака.
Однос српске војне команде према крајишким ратним добровољцима др Милан Мицић, и сам крајишког порекла, окарактерисао је тешком квалификацијом: "Трошили су их на најтежим задацима"! У дану о коме говоримо прикзана је на телевизији битка за Кајмакчалан, у јесен 1916. године. То су биле најсуровије и пресудне крваве борбе Срба са Бугарима за победу на Јужном фронту. Нико не спомену да су у Дринској дивизији и чувеном одреду Војводе Вука међу победницима најмасовнији и најборбенији били Срби Крајишници. Зато смо овај осврт и насловили: - Шта би крајишки ратни добровољци без доктора Мицића?! Он је једини, колико знамо, најпотпуније и најобјективније, маниром врсног историчара, описао у више књига, учешће и допринос крајишких ратних добровољаца у јединицама Српске војске у Великом рату. Те књиге се запажено рекламирају, у збиркама посебно важних научних и популарних дела, посвећених Великом рату, поводом обележавања његове стогодишњице. Сви Крајишници дугују Мицићу велику захвалност што је из заборава на светло дана изнео наш допринос настајању модерне српске државности данас и овде. То нам је омогућило да се осећамо као своји на своме, никако као неки "дођоши" на готово. Штета је што у крајишком духу не постоји распрострањено интересовање за сопствену историју да се што шире упознају са садржајем Мицићевих књига!

Милан Ливада            

У ЗНАКУ АКАДЕМИКА СРБОЉУБА ЖИВАНОВИЋА

185. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  01.11.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

У ЗНАКУ АКАДЕМИКА СРБОЉУБА ЖИВАНОВИЋА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 185. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 24. до 30. октобра 2016. године наша група заокупљена крајишком тематиком била је у потпуности посвећена 61. Међународном сајму књига у Београду. Имали смо двоструки разлог за то. Прво, прерасло је у традицију да Крајишки културно историјски центар (ККИЦ) има штанд на највећој културној манифестацији у Србији. Овај пут је наступио са 160 наслова. Друго, имали смо високог госта академика Србољуба Живановића, научника и истраживача светске репутације. Посебно је за нашу крајишку ствар значајно да је овај дивни човек био непосредни истраживач Јасеновца, аутор књига о резултатима тих истраживања и челник међународних комисија за истину о најзлогласнијем расистичком логору у свету. На основу ових околности Мирко Радаковић може да буде задовољан и поносан, што није с разлогом ни скривао. Потребно је стално понављати да је овај облик ангажмана, за трајан спомен на нашу Крајину, створен и да егзистира захваљујући Радаковићу и његовом Крајишком привреднику.
Троструко је, за нас, било значајно гостовање академика Живановића. Он је најкомпетентнији да оцени вредност садржаја књига које издаје ККИЦ. Тако је за књигу "Светац"- Може ли Алојзије Степинац да буде светац др Момчила  Диклића, на промоцији на Сајму  26. октобра, изрекао бројне комплименте. Аутор се захвалио и истакао да му је била посебна част да проф. др Живановић говори о његовом делу. Три дана касније, 29. октобра, такође на промоцији Зборника радова о Републици Српској Крајини, Живановић је казао да је то висококвалитетна књига, са непроцењиво драгоценим садржајем, издвајајући  неке научне текстове. Том приликом је део професоровог  излагања био посвећен сећању на личност и вредновање књига покојног Дане Ластавице, чији се рад налази у Зборнику.
Изражавамо захвалност и поштовање цењеном академику Србољубу Живановићу за гостовање у програмима нашег наступа на Сајму књига. Он је наш човек, има српско и држављанство Велике Британије, живи у Лондону. Иако је у деветој деценији живота, три пута је током ове године долазио у Србију. Увек је спреман да своје драгоцено и јединствено високостручно знање подари српским институцијама. На жалост само је делимично тај непроцењиви дар прихваћен у српском роду. Тако се и у случају овог великог Србина у људскости и научним остварењима понавља злурада пракса да се у Србији успех не прашта!

Милан Ливада

БАШ САНДИНО ЗА КРАТКО БЕЈАШЕ

184. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 25.10.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

БАШ САНДИНО ЗА КРАТКО БЕЈАШЕ  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 184. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 17. до 23. октобра 2016. године бележимо беспоштедне међукрајишке политичке обрачуне у престоници. Повод је искључење Санде Рашковић Ивић из Демократске странке Србије (ДСС). Насловили смо тај осврт Баш Сандино за кратко бејаше алудирајући на ону колоквијалну узречицу када за нешто добро а краткотрајно кажемо: "Ала наше за кратко бејаше"! Санда је успела, као легално изабрана председница, да ДСС из ништа поврати у парламент, са посланичким клубом. Показала је да ће се принципјелно и демократски одлучно борити за прави политички амбијент. Убрзо ју је сустигло кобно српско проклетство да се у Србији успех не прашта!
Нас у овом случају интересује крајишка страна ствари. Један од Сандиних мотива за улазак у високу политику је био да брани од тешких клевета њеног оца Јована Рашковића. Он је, као што знамо, био вођа Срба Крајишника у грађанском рату у Хрватској. Сурово су га са те позиције потиснули његови Крајишници, баш они које је он произвео у политичаре!? Најсрамније лажи и клевете у Београду изрицане су на Јованов рачун баш од политичара крајишког порекла! У позадини Сандиног потискивања из политике такође стоје моћници пореклом са наших крајишких простора! Тако се, на жалост, и на случају породице Рашковић поновила она злокобна подметачина српских непријатеља "Србе на Србе"! Најпрљавију улогу у том међусобном међукрајишком обрачунавању имали су српски комунисти. Та међукрајишка зла коб, узајамна нетолеранција и нетрпељивост развиле су се до пароксизма и аутошовинизма! Рецидиви тих лоших карактеристика крајишког менталитета функционише и у ово  наше турбулентно време. Зато не можемо доћи до значајнијег заједништва у било ком ангажману!

Милан Ливада    

ПРОПАГАТОРИ СЛУГЕРАЊСТВА

183. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 18.10.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ПРОПАГАТОРИ СЛУГЕРАЊСТВА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 183. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У седмици од 10. до 16. октобра 2016. године бележимо агресивност пропагатора слугерањства у јавној сфери државе Србије! Ово је нешто сасвим супротно од забележеног у 182. хроници. Да подсетимо да је недавно први интелектуалац Србије, што је примерен назив за актуелног председника САНУ и професора БУ, самокритички рекао да се осећа као хуља зато што не може ништа да учини да се спречи одлазак младих стручњака из земље. То нас је понукало да се јавно запитамо: "Кад ће неко од српских политичара да каже да се осећа као хуља за лоше стање у друштву у свим секторима?"
Зашто не може да буде такве самокритике и код политичара одговорио је делимично један медиј са националном фреквенцијом! Већина учесника у тв емисији агресивно је позивала српске власти да се према главним чланицама НАТО алијансе понашају у стилу "слуга сам покоран!" Били су то професори са приватних и страних факултета и посленици медијске сфере! Њима није довољно што је та Алијанса у нечувеном вишемесечном бомбардовању уништила српску привреду и од нас направила колонију најсиромашнију, не само у Европи! Ти пропагатори слугерањства галаме како ми, дакле садашње државно воћство, не може баш ништа да учини без западних држава! Заиста, има ли таквог самопонижења, аутошовинизма и самопорицања истовремено игде другде! Обично новинари, који за себе мисле да су медијски асови, у таквим емисијама поспрдно говоре о српском народу!
У том контексту је и јавно оглашавање о последицама трагедије бивше Републике Српске Крајине. Самопроглашени тобожњи заштитници интереса Срба Крајишника, брутално прогнаних са петовековних огњиша, у иступању о неком питању из те сфере кажу како Хрватска ништа не чини да то реши?! У ствари, они само понављају истоветне  фразе које слушамо са тв екрана и читамо у новинама. Порука је, дакле, то није наше него њихово питање! Докле је такво заглупљивање страдалог крајишког народа довело изрекао је један избеглица: "Они су све то започели, нисмо ми, па нека и решавају!" Многи лажно ангажовани Крајишници, за мизеран лични ћар, не презају да грубо обмањују своје сународнике!

Милан Ливада
   

МОГУ ЛИ КРАЈИШНИЦИ САМИ ОДЛУЧИВАТИ О СВОЈОЈ СУДБИНИ?

181. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 04.10.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

МОГУ ЛИ КРАЈИШНИЦИ САМИ ОДЛУЧИВАТИ О СВОЈОЈ СУДБИНИ?   

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 181. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У седмици од 26. септембра до 02. октобра 2016. године бележимо упитаност: Могу ли Крајишници сами одлучивати о својој судбини? Повод је референдум у Републици Српској, о Дану државности 9. јануару тога ентитета, у Босни и Херцеговини. Мада се ради о релативно малој групацији Срба  о том њиховом подухвату изјашњавале су се на политичко дипломатске начине и две најмоћније силе света Америка и Русија. Кључна ствар је да нису имали подршку матичне државе Србије, али ни спречавање разним блокадама, као што је то чинио својевремено Слободан Милошевић. Било како било остао је горак укус о међусрпским неспоразумима који нас одавно прати кроз синтагму српске неслоге.
Издвојио сам осврт на овај догађај као Србин Крајишник који памти време, у коме је доминирао споменути Милошевић, као вођа свих Срба. Тада је вођа крајишких Срба у Републици Српској Крајини Јован Рашковић говорио исто што и Милорад Додик  данас  као председник Републике Српске - да самобитност крајишких Срба мора да буде њихово дело! Подршка матице се подразумева по свим историјским, међународно правним и уопште правним искуствима, што за српску ствар на жалост не важи! Рашковића су грубо смакнули, а после Милошевићеве блокаде РС се окренула Хрватској, па је РСК остала без било чије подршке и доживела голготу библијских размера?!
Пошто је референдум у потпуности успео наставило се политичко и правно насиље бошњачког ентитета на Републику Српску. Грубо се клевеће српски ентитет и оспоравају сви његови раезултати, пошто БХ руководство напростао хоће да РС нестане! Србе у БиХ чекају тешка искушења у опредељењу да одбране своју самобитност и да сами одлучују о својој судбини. На жалост, делимично их саплићу њихови сународници, што су наша српска посла, пошто су нам српски изроди кроз историју наносили тешка зла. Нека им је Бог на помоћи!

Милан Ливада  

180.

180. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 27.09.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

БОГ НАМ ДАО, А СВЕ НАМ ЈЕ ЏАБА...

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 180. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У седмици од 19. до 25. септембра 2016. године бележимо да је ово 180 недеља како Глас Крајине у Војводини успешно сарађује са Емисијом Завичај. То је наш заједнички значајан јубилеј у истрајавању да памтимо и остављамо писане трагове о судбини нашег исконског завичаја - Крајине. Пошто ова јубиларна хроника треба да се емитује на Крстовдан одабрали смо тему о српском немару према божанственој природи и насловили је Бог нам дао, а све нам је џаба. Толико смо је загадили да се гушимо у отпаду. Требало би да се због тога стидимо и пред Богом и пред људима.
Било је ових дана овде у Војводини на надлежним званичним пунктовима говора да ће најтеже бити да се отвори Поглавље 27 у процесу уласка у Европску Унију. То је еко-логија, тотално запостављена сфера привређивања и друштвеног битисања, иако је главна опсесивна преокупација свих владајућих српских гарнитура у последњим деценијама да Србија постане чланица ЕУ. Пошто у овом хроничарском бележењу посматрамо крајишко војвођанску ситуацију, дакако у контексту свесрпских (не)прилика, морамо рећи да крајишки удео у том лошем маниру није мали. Јер, међу Војвођанима је око две трећине људи крајишког порекла. Рекоше надлежни да рециклирамо само 5 одсто смећа и тиме губимо око 300 милиона евра.
Посебно је у овој сфери индикативан пример Новог Сада. У његовом северо-источном предграђу, поред аутопута на Коридору 10, упадљиво је огромно брдо свакојаког смећа, које се изгледа повећава. Раније се понекад градска власт знала похвалити како она једина у Србији има на тој локацији Фабрику за рециклирање отпада. Према споменутом отпадном брду не би се рекло да она ради! Баш лепа слика за Европљане који пролазе аутопутем! Уз то Нови Сад све упадљивије пропагандно рекламира своје надметање за европску престоницу културе. Где је ту култура еколошког битисања?!

Милан Ливада  

179.

179. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 20.09.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ЧЕТИРИ КРАЈИШНИКА У ВОЈВОЂАНСКИМ ПРЕВИРАЊИМА  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 179. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 12. до 18. септембра 2016. године забележили смо улоге три Крајишника у војвођанским политичким превирањима. Повод је промоција књиге - дневника Сведок - Антибирократска револуција у Војводини др Стојана Бербера, хирурга,  писца и политичара. Аутор живи и ради у Сомбору, а представљање његова дела било је 13. септембра у Градској библиотеци у Новом Саду. Зашто? Зато што је аутор целу последњу деценију 20. века био високи политички функционер у партијским и покрајинским органима власти. Водио је свакодневно дневник сопствених активности, што је касније прерадио у споменуто дело. Бербер је пореклом Крајишник, из Далмације, а у Сведоку позитивистички приказује смену власти у једнопартијском систему Савеза комуниста. Тријумфалистички су то назвали антибирократском револуцијом, мада се радило о насилној смени старог руководства, проглашеног за аутономашко, другим члановима из истог Савеза комуниста. Високо место међу тим новим владарима припало је и Стојану Берберу.
Из нашег крајишко војвођанског угла повезујемо, у овом осврту, учинак још три виђена Крајишника. Они су много значили у раздобљу које је Бербер рушио и бојио најцрњим дисквалификацијама. Тешке и неразумне клевете су упућиване Личанину Јовану Дејановићу, бившем председнику Општине Нови Сад. Он је, у два мандата, највише урадио да овај град урбанистички и архитектонски постане модерна варош. Упоредо је економски напредовао да је просек примања запослених био хиљаду долара. Нешто мање је био клеветан, јер је већ био у пензији, Личанин Никола Кмезић који је, такође у два мандата, као председник Извршног већа Војводине најзаслужнији за снажан економски препород. Покрајина је тада била најразвијенији део Србије, по европским мерилима средњеразвијена регија са три и по хиљаде долара националног дохотка. У ружењу бивше власти најагресивнији су били Крајишници. Тако низак степен политичке културе Банијац академик Славко Боројевић, чувени селекционар за пшеницу, мудро је осудио примедбом да је "овај народ овде нас лепо примио, а ми смо укали и букали"! Алудирао је, у првом реду, на понашање велике масе протестаната испред Бановине. Тако колоквијално зову лепо здање покрајинских органа власти, које је високо на листи светске културне баштине УНЕСКА. Каменицама су полупани многи прозори и причињена друга штета, уз примитивне погрде и псовке на рачуне бивше власти. У ондашњој комунистичкој пропаганди говорено је и писано да протестанти "ни травку нису згазили, нити иједне ружне речи узвикивали"!
Свака власт себе приказује у најлепшем светлу, а дрвље и камење сваљује на претходну, што смо назначили у овом кратком осврту. Данас, четврт века после приказаног превирања, од средње развијене регије постали смо најсиромашнији руб Европе. Тако је поразна била економска и друштвена деструкција у српском друштву! Крајишници су и те како били учесници у свим тим процесима.
Милан Ливада

     

178.

178. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 13.09.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

У ЗАГРЕБУ МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ХОЛОКАУСТУ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 178. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 05. до 11. септембра 2016. године забележили смо међународну конференцију о Холокаусту у Загребу. Медији су, као и увек кад се ради о страдању српског крајишког народа, оскудно извештавали о том, за нас Крајишнике, невероватном догађају. Деловало је нестварно да у престоници негдашње марионетске НДХ-азије, на 75. годишњицу настанка њеног, у свету најмонструознијег концентрационог логора Јасеновац, светско православно и српско свештенство, као и најеминентнији стручњаци, расправљају о холокаусту. Треба додати да се то десило када је у данашњем Загребу, престоници Републике Хрватске, увелико обновљена усташка иконографија. Никакве директне  користи, сами Крајишници као највећи страдалници, од закључака тога међународног скупа неће имати. Од нас су сви моћници дигли руке још од геноцида у Јасеновцу, а ни данас нико нигде не спомиње било какву сатисфакцију за брутално етничко чишћење крајишког простора '95. године. Међутим, постоји неки општи значај што је таква међународна конференција ипак одржана.
Јасеновачки мученици представљају у историји наше православне цркве важну и посебну категорију као жртве нацистичког режима, рекао је Патријарх Васељенски Вартоломеј, на отварању конференције о Холокаусту, која је одржана у Српској православној гимназији "Катарина Кантакузина Бранковић" у Загребу. - Жртва српских новомученика као и свих мученика Цркве је апостолска - нагласио је Вартоломеј, подсетивши да је српска земља напојена крвљу кроз векове , па све до недавно, на Косову (Политика, 10.09.2016.). Мада су то само две реченице истргнуте из контекста беседе првог православног поглавара у свету, потомци и рођаци јасеновачких и других крајишких жртава су му захвални што су дошле са највишег световног места на Васељени. Сматрамо вредним упозорење директора центра "Симон Визентал" у Јерусалиму Ефраима Зурофа да Србија не треба да ћути на очигледну обнову усташке иконографије у Хрватској. Додао је да се морају очувати неокрњена сведочења о нацистима и њиховим помоћницима. Званична српска политика се определила на ћутање о хрватским провокацијама и клеветама. Из поруке Патријарха Српског Иринеја медији су издвојили опет само оно да морамо опростити, чак "и жртве да опросте својим мучитељима", што је основа свих његових иступања. Ми из круга жртава питамо се да ли постоји  иједна од божанске, људске и судске правде за недужно ликвидиране и њихове живе наследнике?!  

Милан Ливада

177.

177. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 06.09.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕШТО О СРПСКИМ НЕСПОРАЗУМИМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 177. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 28. августа до 04. септембра 2016. године забележили смо нешто о српским неспоразумима! То нешто је, како би рекао Домановић, у стилу размишљања једног обичног српског вола. Повод је што власти у Београду нису подржале референдум у Републици Српској, али и даље свесрдно подржавају Републику Српску. У политичким и дипломатским анализама такав поступак се оцењује као избалансиран и, штавише, мудар став. У осећањима Крајишника из бивше Републике Српске Крајине овај, и сваки сличан, неспоразум изазива мучне и болне рефлексије.
Приликом крвавог грађанског рата и распада бивше заједничке државе Југославије, почетком последње деценије 20. века, Срби у Хрватској су имали неку неодређену подршку из Београда. Еуфорично су митинговали, са иконографијом ондашњег врховног олигарха из престонице, и створили, како су говорили, своју државу. Тадашњи вођа крајишких Срба Јован Рашковић, заговорник аутономије, истицао је да жели да опстанак и безбедност буде њихово сопствено дело. Можда би он у тој накани, бар делимично, и успео да није брутално смењен и прогнан од оних које је створио, што су на жалост стара "српска посла"! Друкчија су била размишљања Рашковићевих опонената, који су се ослањали на подршку званичног Београда. Временом се, од те почетне подршке из матице, став према РСК хладио и потпуно нестао. Са ове временске дистанце знамо да је рат био договорен између водећих олигарха Хрватске и Србије. Конфузији у самој РСК одлучујуће је допринело њено некомпетентно политичко и државно руководство. Кобни неспоразум избио је на видело кад је, на самом почетку слома Републике Српске Крајине, њен шеф Мартић упитао Милошевића: "Шта да ради?", а овај му одговорио:"Убиј се!", мада је баш Мартић био његов избор! Целокупно то замешатељство најбоље је оценио генерал Секулић, кад је у књизи Истина се не може вечито сакривати записао да је то најсрамнији поступак Србије у њеној историји према делу свога народа. Мора се додати да је Секулић из матице отишао у Крајину зато што је постојала писмена одлука да ће се Крајишницима помоћи. Првог дана агресије Војска РСК, према тврдњи Секулића, имала је горива за четири сата, а муниције само за дан ратовања!
Кад данас посматрамо и упоређујемо како Србија дочекује исламске избеглице, а како је онда дочекала избегле Крајишнике, имамо пуно разлога за тугу и потиштеност. Зато хроничарски бележимо кобне српске неспоразуме, данас и овде, јер је српски крајишки народ био њихова тешка жртва!

Милан Ливада   

176.

176. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 30.08.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

УМЕСТО О КЉАЈИЋЕВУ ПРИЧА О "СРПСКОМ ВОЗУ"?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 176. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 22. до 28.08.2016. године забележили смо причу о "Српском возу"  уместо о Кљајићеву. Доживео сам нешто немогуће за нормалан свет, али је то на жалост српска стварност  средином друге деценије 21. века. На Велику Госпојину (28.08.2016.) дошао сам у рано пре подне на Железничку станицу у Новом Саду, пошто сам претходно телефоном од њихових Информација добио обавештење да имам жељену везу до жељене дестинације. Поново сам на шалтеру Информација питао: "Иде ли воз од Врбаса до Сомбора, наравно преко Кљајићева?" "Иде, иде" - самоуверено је одговорио железнички службеник. То је казао званичник железнице, који мора да даје тачна обавештења! Уз то Нови Сад конкурише за "европску престноцу културе" па и саобраћајна култура мора да буде на том нивоу. На благајни сам купио "новинарску карту" која кошта само 200 динара. Аутобус је четири-пет пута скупљи и неудобнији, зато воз има предност.
Кренули смо који минут пре 10 сати и спикерка преко озвучења рече: "Добро дошли драги путници 'Српски воз' вам жели удобно путовање!" Помислио сам: "Баш лепо, иако је права летња жега, воз је климатизован, кренуо је брзином 80 километара на сат, око подне сам у Кљајићеву, где ме на станици чека Илија Радичанин, сарадник, пријатељ и домаћин". Стали смо у Кисачу, првој станици после Новог Сада, и никако да кренемо даље! Појавили су се машиновођа и кондуктер и рекли да је теретни воз испред нас ударио у трактор и да се враћамо у Нови Сад. Стајали смо око сат времена и по промењеној одлуци железнице ипак идемо у Врбас! Међутим, воз је ишао на неким релацијама испод 20, па 30 и једва 40 километара на сат, толико је пруга лоша. Давно је минуло подне кад смо стигли у Врбас, а ја сам тада требао бити већ у Кљајићеву! Питао сам отправника возова: "Иде ли воз за Сомбор?" "Тек вечерас, ако га буде", одговорио је изненађено. Додао је да до аутобуске станице има пола сата хода по 30 летњих степени. Био је коректан када је рекао да ми на благајни могу вратити новац за купљену карту. А воз за натраг имам одмах. Позовем мобилним Илију, који је још био на кљајићевачкој станици, пожалишмо обојица што се нећемо видети, а смо били сагласни да се вратим.
На благајни ми је млад човек рекао да му треба сат времена да испише све папире о повратку цене карте од Врбаса до Кљајићева! Одустао сам, наравно, одмах од захтева за повраћај новца и пожуривао благајника да ми испише "новинарску карту", да ми не побегне воз. Код плаћања више од 180 динара упитао сам: "Како то да је од Новог Сада до Кљајићева, то је око 100 километара, карта 200 динара, а овде за мање од 50 километара толико?" "Оно је путнички, а ово је брзи воз" - објаснио је. А онда је тај брзи воз милио пругом чак испод 20, па 30 и 40 километара, да је изгледало нестварно кад је пред новосадском станицом ишао 80 на сат.
Тако је "Српски воз" спречио да будем код наших Кордунаша на обележавању Дана Кљајићева. А симбол њиховог доласка пре 70 година су били "возови без возног реда"!

Милан Ливада

175.

175. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 23.08.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАКО СУДИТИ О МИЛОШЕВИЋУ?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 175. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 15. до 21.08.2016. године забележили смо несвакидашњу конфузију у свесрпском политичком амбијенту, првенствено у владајућим структурама! У питању је реаговање на закаснелу вест да је Хашки суд признао да Милошевић, Савезна Република Југославија (СРЈ) и Србија (РС) нису били криви за рат у Босни и Херцеговини (БиХ). Реч је о Слободану Милошевићу, "вођи свих Срба", у последњој деценији 20. века. За "вођу свих Срба" уздигли су га: Прво, његово агресивно, идолопоклоничко политичко окружење и, друго, громогласна, недемократска политичка и медијска пропаганда. На почетку разбијања бивше заједничке државе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) Милошевић је био председник Србије, а потом председник СРЈ, коју су чиниле Србија и Црна Гора. Са те позиције, након завршетка грађанског рата и интервенције тзв. међународне заједнице, грубо су га, на превару, ухапсили његови политички противници и ондашњи владари у Београду и испоручили Хашком Трибуналу. Нови српски вођа рекао је тужитељки Карли дел Понте: "Водите га и невраћајте га!" Под тешким оптужбама за етничко чишћење и ратне злочине у БиХ, након вишегодишњег суђења и ускраћивања да оде у Русију на операцију срца, Милошевић је нађен мртав у затворској ћелији.
Десет година касније, у пресуди Радовану Караџићу, Хашки суд је индиректно признао да Милошевић није био део удруженог злочиначког подухвата и да су оптужбе против Србије, СР Југославије и њега биле погрешне и лажне. За нормалну државу, њене органе и званичнике, као и за политичке прваке бројних групација, то је требао да буде сигнал да се поведе промишљена и утемељена политичка и медијска кампања, за скидање тешке љаге са српске државе и нације. Тако се враћа пољуљани углед и достојанство државе и нације. Тешко смо, ни криви ни дужни, лажно оклеветани и смишљено проказани у целом свету, посебно у Европи, од чега и данас трпимо последице. Уместо тога, од неких министара, лидера партија, вајних политичких аналитичара и медијских посленика чули нове клевете и оптужбе, не само на покојног Милошевића, него на рачун националне и државне политике. Наставља се несхватљиво самопорицање и аутошовинизам, својствени ваљда само нама Србима.
Што се тиче погледа аутора овог осврта он је негативан на Милошевићев однос према Републици Српској Крајини. Има још много критичких примедби на његову аутократску владавину и бруталан обрачун са политичким неистомишљеницима. Међутим, ништа не може да буде изнад круцијалних државних и националних интереса, ни у понашању сваког државног поданика понаособ, који гаји патриотска осећања и поштовање према своме роду. Нажалост, у српском друштву је постало модерно поспрдно говорити о своме народу, што је јако видљиво у владајућим круговима и њиховом окружењу. Докле тако?!

Милан Ливада 

174.

174. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 16.08.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

СИРОМАШТВО НАРОДА НЕ ДОТИЧЕ СРПСКЕ ВЛАСТИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 174. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 08. до 14.08.2016. године забележили смо маћехински однос српских власти према сиромаштву широких народних маса. Током избора нове-старе Владе и у вишедневној парламентарној дебати то није ни споменуто. Наравно да владајући врх то големо сиромаштво не дотиче, јер је преокупиран политичким борбама за опстанак на власти, али ни опозиција беду не спомиње. Асоцира такво понашање на нека давна времена, тамо у Француској, кад је свемоћна владарка, на упозорење да народ нема хлеба, одговорила да једе колаче, јер јој је стварност била непозната! Раније су, нарочито у честим изборима, владајуће гарнитуре у Србији истицале паролу да им је циљ бољи живот! Кад је и врапцима на грани постало очигледно да су широке масе српског народа постале најсиромашније у Европи, не спомиње се више та обмањујућа парола, нити званичници о томе говоре.
Цинично су неке Владине институције, на критику да је током овог лета поскупело свињско месо, одговориле да је то уобичајено! Баш их брига што њихови сиромашни поданици скупље плаћају свакодневну храну него богати Европљани. Штавише актуелни српски владари громогласно пропагирају, као спасоносно решење, долазак страних инвеститора. Пружају им велике повластице, а они српског радника плаћају двадесет хиљада динара месечно. Са толиком платом човек не може да прехрани ни сам себе. Где је ту онда породица и друштвени стандард?! Према томе владајући систем, боље рећи голема политичка класа, ствара амбијент сиромаштва у српском друштву и робовско-поданички менталитет код увређених и понижених, рекао би Достојевски.
У целокупном колоплету свесрпских недаћа најгоре је избеглом српском крајишком народу. Недавно су у Влади Војводине, овде у Новом Саду, делили помоћ избеглим и расељеним. Рекли су том приликом да у Покрајини има још тридесет и једна хиљада таквих, чији је статус нерешен. Све у свему агонија се наставља!

Милан Ливада

173.

173. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 09.08.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ИЗВИЊЕЊЕ  ЗА  ОКРЕТАЊЕ  ЛЕЂА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 173. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 01. до 07.08.2016. године забележили смо нека реаговања поводом 21. годишњице сећања на најцрње дане у невеселој историји Срба Крајишника. Врхунац је свакако било државно обележавање у Бусијама. То је потпуно ново, модерно, приградско, београдско насеље, на сремској земљи, у којем су куће изградиле претежно избеглице из бивше Републике Српске Крајине. Сматрамо да је крунска изјава на тој манифестацији, у том избегличком насељу, пред око 20 хиљада окупљених Крајишника, извињење са највишег државног места што су у Србији многи окретали леђа од њих у данима када су прогнани са вековних огњишта, а дуго и после. Иако са закашњењем и само у назнаци, ипак је то признање погрешне политике матице према делу сународника у дијаспори. Поготову сада када гледамо како држава брине о муслиманским избеглицама са Средњег Истока, а како се односила према избегличким колонама српског крајишког народа.
Чудно је да се, ни после две деценије, не тражи повраћај огромне имовине прогнаних, па то није споменуто ни на овој државној манифестацији! Само је близу 34 одсто земље било и грунтовном власништву Срба, а колико је тек било кућа, станова, стоке и сваке друге имовине. Једино је шеф Републике Српске узвикнуо: "Вратите нам отету имовину!" и дадао да су они у РС вратили 80 одсто имовине другим националностима. Такође се, стално умањује број прогнаних. Увек се говори само о 250 хиљада Крајишника етнички очишћених у "Олуји"! Ваљда се мора говорити о свима из целе Хрватске, који су пред нечувеним насиљем морали да побегну, а то је онда више од 700 хиљада. Јер, последњи попис становништва у заједничкој држави 1991. године показао је да је у Хрватској било безмало милион Срба, а по попису 2011. свега се око 180 хиљада изјаснило да су српске националности! Зашто толико и такво самопорицање !?
Још је чуднија она мантра, која се стално понавља у медијима, казују је званичници и обични људи, а чула се и у Бусијама, како нико за толике злочине није одговарао и да Хрватска ништа не чини на сатисфакцији оштећенима!? Личи то на негдашње братство-јединство џелата и жртава у Југославији, а данас је изговор онима који би на том плану требали нешто да чине, а не чине ништа!
У време овогодишњих датума везаних за крајишку голготу сведоци смо жестоког политичко-пропагандног рата на релацији српско-хрватских односа. Уствари, из српских надлежних државних институција само се одговара на хрватске дисквалификације српске политике. Сећамо се да претходних година на исто такво понашање званични Београд није реаговао! Појавили су се и овога пута вајни политички аналитичари, који саветују да Србија треба да се повуче из оваквих полемика и да пустити Хрватску да ради шта хоће! Заиста, тешко је разумљива толика количина српског аутошовинизма!

Милан Ливада

172.

172. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 02.08.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

СА ПОШТОВАЊЕМ И ЗАХВАЛНОШЋУ 

О ЛИЧНОСТИ И ДЕЛУ ДАНЕ ЛАСТАВИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 172. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 25. до 31.07.2016. године забележили смо на Огњену Марију, 30. јула, комеморативни скуп у Београду посвећен Дани Ластавици, који је напустио овоземаљски живот 08. јуна о.г. Одабран је баш овај велики српски народни светац, пошто су хрватске усташе у геноциду над Крајишницима, на тај дан правиле највеће злочине, а Дане је био истраживач и писац о свему томе. Комеморација је била у клубу "Ћирилица", који се налази поред Храма Светога Саве и Народне библиотеке Србије, што је догађају дало посебан осећај.
Са поштовањем и захвалношћу су окупљени говорили о личности и делу нашега Дане. Показало се да је племенита идеја Мирка Радаковића наишла на одобравање и прихватање од бројних сарадника и поштовалаца покојног Ластавице. И то у духу оне мудре изреке Лукијана Мушицког: "Ко ће нас уздићи, ако сами себе напустимо?" Смисао је да сви ми из тог круга: из удружења грађана и институција на трибини - научном скупу урадимо валоризацију стваралаштва Дане Ластавице. После свега сви су изгледи да ћемо ту намеру успешно довести до краја. Поготово после главне беседе на комеморацији др Момчила Диклића. Он је био рецензент свих Данетових књига, према томе најкомпетентнији је познавалац његова стваралаштва, уз то му је и земљак, Личанин. Врсни историчар млађе генерације Диклић категорички је поентирао оценом да су сва оспоравања бесмислена, да истраживање и написане књиге његовог земљака о геноциду имају непроцењиви значај и вредност. Додао је да је поносан што је Ластавицу познавао и са њим сарађивао. И други су изрекли ласкаве и објективне оцене о заоставштини претече овог облика ангажмана којему су многи данас посвећени.
Све у свему, све иде у добром правцу да оријентационо у октобру буде одржан репрезентативан скуп о валоризацији стваралаштва Дане Ластавице. Тиме ћемо оставити трајни белег о његовој личности и делу.

Милан Ливада

171.

171. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.07.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

РАПОРТ СА СРПСКО-ХРВАТСКЕ ГРАНИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 171. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 18. до 24.07.2016. године подносимо кратак рапорт са српско-хрватске границе. "Извиђање" је обављено у суботу, 23.07.2016, са групом новосадских пензионера, у Горњем Подунављу, на левој обали Дунава, где највећа европска река чини чудне меандре. Равно преко пута, на десној обали, налази се хрватско насеље Батина, у подножју повећег брда на чијем је врху је велики споменик борцима Батинске битке. Тај ратни белег је и повод за овај рапорт.
Правио сам о тој битки документарне емисије на Телевизији Војводине. Према томе ово је непосредно сведочанство о историјском, политичком и медијско-пропагандном приказивању тока Другог светског рата. На том чистом брисаном простору, у јесен 1944. године, јединице руске Црвене армије, у ослобађању овог дела Европе од немачке окупације, форсирале су Дунав. Војнички задатак је био да се освоји брдо поред Батине, у којем су били укопани Немци и усташе. Са Русима су, у садејству биле јединице Народно-ослободилачке војске Југославије, на брзину мобилисане, необучене, ненаоружане одговарајућим оружјем за такве битке. Батина је освојена уз велике руске, а нарочито наше, губитке у људству. Због разлаза бивше совјетске и југословенске комунистичке политике целокупна прича о ослобађању овог дела бивше Југославије била је фалсификат. У тв емисијама о Батинској и другим биткама уверио сам се да су њихови актери причали да је наша војска све урадила, а Руси су спомињани успут. Тако је рађено да не испадне да су нас Руси ослободили - било је званично државно објашњење.
Данас, 72 године после те крваве битке, посматрајући чудне меандре Дунава, наметнуло ми се питање: Како то Хрватска данас од Србије тражи део територије коју је наводно Дунав "одузео", а Србија не тражи трећину њене територије која је вековима била грунтовно власништво Срба Крајишника?! Кад се човек аналитички, озбиљно и поштено замисли над тим парадоксом, мора са индигнацијом да прихвати несхватљиво сурову стварност да смо сами себи највећи непријатељи! Јер, нико и не покушава, од надлежних државних органа и институција у Србији, да објасни зашто не тражимо своје?! Што је кога брига за историјско понижење Срба Крајишника?!

Милан Ливада    

30. број

Јубиларни, 30. број ГКуВ, можете прочитати овдје на блогу, ако кликнете на страницу
"30. број"
Желимо Вам пријатно читање!

Уредник

КАКО ВРЕДНОВАТИ СТВАРАЛАШТВО ДАНЕ ЛАСТАВИЦЕ

170. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 19.07.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАКО ВРЕДНОВАТИ СТВАРАЛАШТВО ДАНЕ ЛАСТАВИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 170. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 11. до 17.07.2016. забележили смо једну пажње вредну иницијативу. Потврдили смо је на 40. дневном парастосу у цркви и на гробу Дане Ластавице, у Сремским Карловцима, у суботу 16. јула. Било нас је, том приликом, на окупу шесторица поштовалаца његове личности и дела, који смо се прикључили породици у одавању поште покојнику. Остаје да се види какав ће резултат да буде од тог завета?!
Шта су мотиви и садржај овога хтења? Једноставно жеља да се валоризује значај полувековног ангажмана и дела из завичајне историје, што нам је у аманет оставио Дане Ластавица. Он је претеча активности којима су данас посвећена споменута шесторица и бројни други наши сународници у удружењима грађана, пореклом са српског крајишког простора. Иницијатор овог подухвата је Мирко Радаковић, челник Крајишког привредника. Успео је да заинтересује два личка удружења Цетинске долине и Госпићана, у којима је Дане био члан, да буду носиоци овог ангажмана. Још се размишља шта је рационалније да се организује: трибина, округли сто, научни скуп... Неважно је за који ће се облик определити, битно је да се одржи и да потом буде публикован Зборник радова, са компетентним оценама о стваралаштву Дане Ластавице.
Значајна је ово накана у амбијенту српског друштва које не мари за своје крајишке сународнике страдале у геноциду у Хрватској. Дане се управо том тематиком деценијама бавио. Најзначајније му је дело Концентрациони логор у Госпићу, који је претходио Јасеновцу, а у официјелној историографији уопште није истражен и о њему се није знало. Дане је имао правно образовање, студирао је заједно са неким високим хрватским послератним политичарима, био је на руководећим местима у ондашњем СУП-у у Госпићу, што му је омогућило приступ поверљивим подацима. Жалосно је, али то су већ позната српска посла, да негирају вредност његових дела вајни научници и докторанти, јер су рађена без важеће научне апаратуре и методологије?! Упркос свим препрекама Ластавица је предано радио и за нашу трагичну крајишку историју оставио дела непроцењиве вредности. Пошто је изостала одговарајућа валоризација стваралаштва Дане Ластавице од надлежних државних органа и институција биће значајно да то остваре његова крајишка удружења. Само да не остане на иницијативи!

Милан Ливада

КОРДУНАШКА ВЕРНОСТ ТРАДИЦИЈИ

169. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.07.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КОРДУНАШКА ВЕРНОСТ ТРАДИЦИЈИ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 169. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 04. до 10.07.2016. забележили смо кордунашку верност традицији. Наиме, у суботу 09. јула у Кљајићеву, највећем кордунашком селу у Војводини, обележили су јулске празнике. Спојено је у томе сећање на 04. и 07. јул 1941. године, на дане устанка против Хитлерове фашистичке окупације земље. За наше Кордунаше Бачване ту су још две годишњице: 75. годишњица од отпора геноциду НДХ-азије и 70. годишњица од насељавања са Кордуна у Кљајићево. Треба одмах рећи да ово велико бачко село, са више од пет хиљада становника, не настањују само Кордунаши. Други по бројности су пореклом из Босне и Херцеговине, а мањим делом и из других крајева бивше заједничке државе Југославије. Међутим, убедљиво су доминантни Кордунаши, по чијем народном хероју Милошу Кљајићу је њихово ново станиште добило име.
На свечаности су положени венци на споменике: Милошу Кљајићу и борцима 8. Кордунашке ударне бригаде и свим учесницима народноослободилачке борбе. Евоциране су успомене на ратну прошлост. Илија Радичанин, борац из последњег грађанског рата, био је испред Савеза бораца Кљајићева задужен за практичну организацију обележавања. Задовољан је како је све протекло, а посебно одзивом мештана и гостију из Сомбора и комшијских села, са којима блиско сарађују. Жали што нико није дошао из Београда и Новог Сада. Е, везано за ову последњу Илијину опаску има једна непријатна околност. Аутор ове белешке је био позван и спремио се да оде код својих земљака. Изненадио сам се кад су ми на новосадској железничкој станици рекли да воз имам тек у 9:58, а свечаност је почињала у 11 часова. Знао сам из досадашњег искуства да возови на релацији Врбас - Сомбор нередовно саобраћају. Рече ми Илија, сутрадан после свечаности обележавања, да ће Железнице Србије изгледа ту пругу потпуно затворити. Тиме ће нестати и она симболика о "возовима без возног реда" која је подсећала на колонизацију после Другог светског рата.
Тако ће државним мерама које сиромаше обичан народ наши Кордунаши остати без пруге која им живот значи. У Кљајићеву се настанило више од две хиљаде крајишких избеглица прогнаних 1995. са вековних огњишта. То је, иначе, онај део бачке равнице на којем се завршава огромни потес најплодније земље у Европи и свету. Сада на њему живе најсиромашнији Европљани. Некад је то био најразвијенији део средњеразвијене европске Србије и Војводине. И ово је непобитна потврда да у незаустављивом сиромашењу најгоре пролази наш српски крајишко-војвођански народ.

Милан Ливада

ОДЛАЗАК ДАНЕ ЛАСТАВИЦЕ

166. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 14.06.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ОДЛАЗАК ДАНЕ ЛАСТАВИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 166. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 06. до 12.06.2016. забележили смо одлазак из живота, у 88. години, једног  од најактивнијих посвећеника завичајне историје - Дане Ластавице. Са дужним пијететом породица, најближа родбина, пријатељи и неколицина нас, његових сарадника и поштовалаца, испратили смо га 10. јуна, на православном гробљу у Сремским Карловцима, на вечни починак. Уместо под Велебитом, у родној Лици коју је толико  волео, Дане Ластавица почива у Срему, на падинама Фрушке горе. То је последица насилног ратног прогона српског крајишког народа.
Новинарима је најтежи задатак писање некролога колеги по перу. Дане није био професионални новинар, него предани аматер, истраживач и писац наше трагичне завичајне крајишке историје. Средином прве деценије 21. века био сам новинар документариста у Телевизији Војводине у Новом Саду. Дознао сам да се настанио као избеглица у Сремским Карловцима и да има више написаних књига о страдањима његове родне Лике, и целе Крајине, у Другом светском, и последњем грађанском, рату у Хрватској. Снимио сам, са комплетном тв екипом, ауторски портрет Дане Ластавица - актер, сведок и писац завичајне историје. Дане је своје казивање почео на локацији поред сремскокарловачког гробља, на коме сада почива, подсећањем: "Припадам оној трећини Срба из Хрватске која је прогнана. Био сам борац против геноцида над трећином побијеног крајишког српског народа. Сведок сам насилног покрштавања оне треће трећине Срба..." Имао је 14 година када је гледао како му усташа, први комшија, убија оца на правди Бога. Био је на списку за бруталну ликвидацију најугледнијих функционера Срба у Госпићу 1991. године. У последњи час му је, срећом, стигла дојава шта му се спрема. Сео је у ауто и побегао у Срем, да спасе живу главу!
У Госпићу, и родном селу поред тога града, запаљене су обе куће Дане Ластавице. Говорио је да му је више жао силне документације, коју је сакупљао 50 година, него кућа! У обимној књизи Концентрациони логор Госпић... открио је да је ово стравично стратиште настало пре Јасеновца. У његовом саставу је било више десетима злогласних јама, а спомиње се само Јадовно. Написао је обимно дело о партизанском устанку у Лици, које је остало необјављено. У њему је приказана истина које нема у званичној верзији ратних догађаја... Све у свему Ластавица је оставио драгоцено аутентично сведочанство о ратним страдањима српског крајишког народа. Није га поколебало у писању истине ни слабо интересовање Крајишика за сопствену судбину. Није одустајао да сведочи истину иако је било неизвесно, а и даље је тако, да ли ће, пре свега органи српских власти и научне институције, користити његова сазнања и резултате истраживања које је оставио у књигама. Сви ми из круга његових пријатеља и поштовалаца дубоко ценимо његов предани ангажамн и одајемо му пуно признање за опус који нам је оставио у аманет. Нека почива у миру Божјем!

Милан Ливада

КУЛТУРА СЕЋАЊА НА КРАЈИШКИ НАЧИН

164. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 31.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КУЛТУРА СЕЋАЊА НА КРАЈИШКИ НАЧИН 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 164. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 23. до 29. маја 2016. године бележимо нека обележја у култури сећања на крајишки начин. Повод за ову белешку је 10. јубиларни Крајишки црквено-народни свесрпски сабор  Крушедолска звона,  одржан 28. маја 2016. у порти манастира Крушедол, на Фрушкој гори. Прва историјска паралела, која је аутору пала у очи, је 530 година од доласка чувене српске династије Бранковића у Срем и 25 година од доласка великог броја српских крајишких избеглица на сремски простор. Сеобе и деобе су, дакле, зла судбина Срба у полумиленијумском раздобљу. Друга битна одредница је да је сабор означен као свесрпски, што је свакако добра жеља и намера, али не још као реалност. Организатори су посегли за узором из даље прошлости. То је било доба када су, у временима владавине Аустроугарске, избегли Срби из матице на црквено-народним саборима износили захтеве за своја права. Сада, у ово наше доба, то чине крајишке избеглице, у контексту свесрпског питања. Добро би било да ова активност има свеопшту свесрпску подршку у култури сећања, што у крајишкој свести и савести још не постоји.
Шта је то култура сећања?! По тумачењу социолога култура сећања је целокупни поглед на свет који  сваку друштвену заједницу држи на окупу . У том погледу мора да постоји сагласност чега та заједница треба да се сећа. У избору ваља бити сигуран шта то треба да обележава и вредносно уздиже као сопствени догађај од конститутивног значаја. Крајишки догађај који је у фокусу наше пажње је нешто нечувено на европском простору. Српски крајишки народ је доживео злочиначко етничко чишћење 1995. године из петовековног завичаја, што се никада није десило ниједном другом европском етносу, од новостворене Хрватске, после распада заједничке југословенске државне заједнице. У највећем су броју крајишке избеглице ново животно станиште нашле овде у Војводини, захваљујући помоћи земљака који су раније дошли. Тај егзодус је кључни догађај у култури крајишког сећања. Као што су расути широм Србије тако избегли Крајишници различито поступају у обележавању сопствене трагедије. Нема братских разговора међу различитим крајишким групацијама, на шта их је упозорио патријарх српски Иринеј, поводом два протестна митинга у Бањалуци, само недељу дана раније. Веза између ова два догађаја је председник Републике Српске Милорад Додик који редовно долази на Крушедолски сабор. За такве крајишке нарави још је значајнији давни позив бившег српског патријарха Павла када је рекао: - Будимо људи иако смо Срби! Алузија је јасна: у људском и братском дијалогу нема проблема који се не може успешно решити. На жалост у досадашњој пракси превладавају нетрпељивости, због којих нема значајнијих резултата у ангажману крајишких удружења грађана. Најболније је то у области хуманитарног рада, јер готово да нема удружења која помажу најугроженијим крајишким избеглицама. Могу ли Крајишници ту своју ману временом превази остаје да се види.

Милан Ливада  

ВОЈВОДИНА ДУНЂЕРСКИХ И ОВА НАША САВРЕМЕНА

163. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 24.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ВОЈВОДИНА ДУНЂЕРСКИХ И ОВА НАША САВРЕМЕНА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 163. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 16. до 22. маја 2016. године бележимо неке, чини нам се, најбитније делиће из велике приче о најчувенијој предузетничкој војвођанској династији Дунђерских. Мада се њихова појава и учинак мере вековима целовита прича о њима није испричана, нити ће икада бити написана. Ову белешку је аутор сачинио након једнодневног излета, 21. маја, групе пензионера из Радио Телевизије Војводине из Новог Сада. Походили су дворце Војводине међу којима доминира "Фантаст" велепоседника Богдана Дунђерског у Бечеју. Ништа мање није значајан дворац велепоседника Лазара Дунђерског у Кулпину.
Прича о Дунђерским сеже у 19. век када се њихов предак Аврам из Гацка доселио у околину Суботице. Остаће вечна тајна откуд им почетни капитал, од којег су постали тако моћни. Поента је у њиховом великом пословном успеху, да су уз огромне поседе плодне војвођанске земље, иначе најплодније у Европи, створили моћну индустрију, у којој је била запажена производња аутомобила и авиона. Захваљујући предузетништву Дунђер-ских Војводина је била најразвијенији део у новоствореној првој Југославији, после Првог светског рата 1918. године. Селили су војвођанску индустрију у Словенију (ТАМ у Марибору); у Хрватску (Творница  дувана у Ровињу, Бродоградилиште у Пули); у БиХ (авионска индустрија у Мостару, бројни млинови широм Босне и друго). У безмало полувековној комунистичкој владавини изграђене су бројне значајне фабрике широм Покрајине. Несхватљиво је да су нове демократске владајуће гарнитуре у последњих четврт века ту индустрију готово у целости уништиле?! Споменутог дана, у вожњи аутобусом од Бечеја до Кулпина, видели смо дим из само једног фабричког димњака у Врбасу! Некада је "шума" високих фабричких димњака парала плаво војвођанско небо. Уместо снажне индустријско пољопривредне регије, што је била, Војводина се срозала у малтене у колонију страног капитала.
Велику мучнину у осећањима изазива такво економско и друштвено пропадање код оних који пола века новинарски прате прилике у Покрајини, као што је то случај са аутором овог текста. Неки наши Крајишници у прошлости су чуда створили. То је била Војводина Дунђерских и других њима сличних предузетника. При крају 20. века Србија је била средње развијена европска држава, а Покрајина њен најразвијенији део. Ови данашњи Крајишници наши савременици, не да нису такво драгоцено наслеђе са поштовањем сачували и унапредили, него су га страшно девастирали. Тако сада, рецимо у Бачкој, на најплоднијој земљи у Европи живе најсиромашнији људи!

Милан Ливада

554. - 17. 05. 2016.

Емисија ЗАВИЧАЈ - 554 - 17. маја 2016. - Кликни овдје и ПРЕСЛУШАЈ

КРАЈИШКЕ МЕТОДЕ БОРБЕ ЗА ВЛАСТ

162. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КРАЈИШКЕ МЕТОДЕ БОРБЕ ЗА ВЛАСТ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 162. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 09. до 15. маја 2016. године бележимо неке, по нашем мишљењу, битне рефлексије о крајишким методама борбе за власт. Повод су два одвојена, истовремена протеста у Бањалуци, који су били 14. маја. Посматрамо их у троуглу Београда, Бања Луке и Книна, као седишта бивше Републике Српске Крајине. Видимо у тим односима бедне крајишке методе борбе за власт. То су она српска посла у којима доминира злурада максима "што горе то боље" и аутошовинизам на делу. У ситуацији када се дешава оно хамлетовско бити или не бити у Републици Српској, власт и опозиција не разговарају братски: шта да се ради? - него митингују и међусобно се оптужују! Главни опозициони лидер грубо је јавно одбацио позив српског патријарха Иринеја да несугласице отклоне баш у братском дијалогу и одбрусио да црква на треба да се меша у политику! Такво ирационално поступање, у унутарсрпским односима у беспоштедним борбама за власт, прорекли су пророци Тарабићи наслућујући да ће се Срби чудно понашати, да ће ударити брат на брата?!
Ово чудно дешавање у српском амбијенту враћа наша сећања на трагични слом Републике Српске Крајине. У расплитању истине о томе згрожени смо шта је чинио свој своме у том судбоносном времену. Ондашња крајишка политичка и војна власт, што је било очигледно и онда а поготово сада са дистанце, није била дорасла том историјском времену и задатку који је требала да обави. Од власти у матици и у Републици Српској "била је пуштена низ воду". Да ли је она, бар делимично, била свесна свега тога? Тешко је то рећи, а није ни важно, јер знамо исход. Несхватљиво је да су у унутрашњим политичким односима доминирале несугласице и тешка трвења између тобожње власти и опозиције! Шеф државе и премијер нису диванили међусобно?! Многи Крајишници, који су из Војводине добровољно отишли у тамошњи рат или су били мобилисани, причали су да су се, у њиховим родним местима, према њима нељудски понашали... Много је било ружних ствари које смо сами себи чинили! Крај знамо.

Милан Ливада

ВЛАДИКИНО УПОЗОРЕЊЕ

161. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 10.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ВЛАДИКИНО УПОЗОРЕЊЕ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 161. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 02. до 08. маја 2016. године бележимо директно и озбиљно упозорење владике далматинског Фотија о "српском питању у Хрватској". У интервјуу београдској Политици, поводом овогодишњег Васкрса, он је указао да ће Срби у Хрватској постати прошлост, уколико изостане насушна помоћ из њихове матице. Мада је овакво предвиђање на жалост, већ постало сушта истина, ретко смо га могли јасно чути од црквених велико-
достојника, а поготово од предводника владајућих кругова у матици.
Образлагао је владика Фотије да је добро да Хрватска и Србија имају добре односе, али би било још боље да матична држава Србија прати стање унутар српске заједнице и да својим политичким и економским механизмима помогне њеном опоравку и очувању. То би у првом реду били: повратак избеглог становништва и почетна економска помоћ, како би људи могли остати и живети овде, где су вековима живели православни Срби. Без таквог дугорочног плана, наставио је владика, ми овде можемо полако постати прошлост, што свакако не би било добро ни цркви ни народу. Свештеници у Далмацији најчешће имају сахране, мало крштења и венчања. Ако о овом проблему не будемо сви мислили, неће бити добро, указао је владика.
Добро је да је владика говорио тако отворено и да је то објављено у значајним новинама. Нама, који те српске крајишке прилике пратимо из новинарског угла више од пола века, све то личи на крик напуштених и остављених у непријатељском окружењу. Јер, стање ствари у српској матици данас и овде је такво да она не може да помогне ни сама себи у свеопштем пропадању, а камоли дијаспори, која је уз то уопште ни не занима. Влада Србије је укинула Министарство за дијаспору, чиме је показала што о томе мисли. Србија се уопште не односи са поштовањем и захвалношћу према силној помоћи која јој пристиже из дијаспоре. Да није тих дознака из иностранства стање у најсиромашнијој држави у Европи било би још јадније и несрећније. Врхунац овог немара према прогнаним Крајишницима огледа се у изјавама српских политичара како Хрватска ништа не чини да реши њихове проблеме. Понашају се у стилу: "Бриго моја пређи на другога" и бестидно обмањују избегли српски народ, а баш ништа не предузимају од онога на шта је циљао владика далматински Фотије!

Милан Ливада

Емисија ЗАВИЧАЈ - 552 - 03 05 2016

Емисија ЗАВИЧАЈ - 552 - 03 05 2016

О ЈАСЕНОВЦУ БЕЗ НАЈКОМПЕТЕНТНИЈЕГ ПОЗНАВАОЦА

160. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 03.05.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

О ЈАСЕНОВЦУ БЕЗ НАЈКОМПЕТЕНТНИЈЕГ ПОЗНАВАОЦА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 159. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 25. априла до 01. маја 2016. године, направили смо осврт на дебату у Српској Академији Наука и Уметности о Јасеновцу, "највећем српском граду под земљом". Десило се то умовање уочи овогодишњег Васкрса, поводом 75. годишњице формирања најстравичнијег геноцидног логора за Србе, Јевреје, Роме... Готово да није било публицитета о томе. Видели смо само на телевизији кратке извештаје и на основу тога бележимо наше чуђење што невидесмо најкомпетентнијег познаваоца Јасеновца.
Сваки помен Јасеновца Крајишници, међу којима је и аутор овог осврта, доживљавају са посебним сензибилитетом. Међу брутално умореним недужним Србима било је највише крајишке деце, жена, стараца и људи. Уводничар и председник САНУ академик Костић рече, што је телевизија апострофирала у извештају, да није толико важан број страдалих, колико потреба да се утврде узроци и исходиште таквог грозоморног зла. Много је директнији и одређенији био академик Крестић, што је и разумљиво јер је беседио историчар, а не техничар, који су најбројнији у Академији! На основу кратког тв фрагмента даде се закључити да је Крестић пледирао да се већ једном говори директно и отворено о Јасеновцу, а тек после свестраних анализа закључи о могућностима суживота...
Телевизија не приказа да ли је у дебати учествовао најкомпетентнији познавалац тога концентрационог логора академик Србољуб Живановић. Тај Србо Енглез је, као млад патолог из Новог Сада, још 1964. био у југословенском тиму, који је истраживао Јасеновац. Публиковани су ти подаци тек 1990. године. Живановић је троструки академик из наука које најпотпуније доприносе сазнањима о геноциду. Води Међународну комисију за истину о Јасеновцу са седиштем у Лондону, јер је британски држављанин. Блиско сарађује са господином Зурофом, челником института "Симон Визентал". Најзаслужнији је што је Република Српска донела Декларацију о геноциду, о којој ће се изјаснити Руска Дума, парламент Јерменије и други. Зар је могуће да његова знања не требају ни српским академицима?! Политичари су већ одбили његове понуде! Заинтересовани за однос према најболнијем питању српске историје, не могу да свате да српске власти , па и научне институције, не маре за беспримерна страдања сопственог народа?!

Милан Ливада

Емисија Завичај 551 - 27.04.2016.

551 - 27-04-2016

"ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДРУГОВИ ДА СМО СВИ МИ ВОЛОВИ?!"

159. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.04.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

"ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДРУГОВИ ДА СМО СВИ МИ ВОЛОВИ?!"   

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 159. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 18. до 24.04.2016. године, осврт на резултате парламентарних, покрајинских и локалних избора насловили смо упитаношћу: "Да ли је могуће другови да смо сви ми волови?!" Тако је, наиме, гласио наслов драме новинара и писца Јована Кесара, приказиван у позориштима, у оно тврдо социјалистичког доба, 70. година минулог века. Алудирао је аутор на поступање званичне државне пропаганде, која је непримерено све величала, а слабости политичког и друштвеног система су биле очигледне. Тако је било и прекјуче на изборима у Србији. Официјелна политичка пропаганда, исто као и негдашња социјалистичка, громогласно виче да је сјајно, иако сви објективни показатељи сведоче да је горе него икад, па власт која је све то произвела добија нови мандат! Показали су то тв снимци: бирачи у редовима чекају да гласају и "у камеру" казују репортерима да је стање све горе и да ништа не очекују од ових избора, а на крају су гласали за оне које оговарају?! То је жалосно стање располућеног српског друштва у којем је, у овом случају, половина бирачког тела гласала за бившу власт, ваљда зато што јој је добро? Она друга половина, која аргументима доказује да је стање лоше, тек делимично излази на изборе говорећи како нема за кога да гласа?! Због тако велике апстиненције половине бирачког тела опозиција је у малим групама ушла у парламент, разједињена до међусобног непријатељства. Зато се од ње и не може очекивати неки значајнији учинак у будућности.
Где су у свом том замешатељству били наши крајишки бирачи, гледајући из угла који ми посматрамо? У горој подељености од оне у матици српског друштва, Срби Крајишници су у већем броју били уз власт, која за крајишку ствар ништа не чини, јер то питање за њу више не постоји! Из опозиције су једино српски радикали спомињали неке могућности, за какву такву сатисфакцију, за изгон српског крајишког народа из Републике Српске Крајине. Зато је добро да су "прошли" у српски парламент. Бар ће они спомињати незапамћену историјску неправду нанету Крајишницима.

Милан Ливада 

550. Емисија ЗАВИЧАЈ

Теме и прилози:

Обиљежена стота годишњица од завршетка искрцавања Српске војске на Крфу,

послије Албанске голготе

Коментар аутора и поређење: 

Како су Грци дочекали Србе, а како Србија Србе Крајишнике

Милан Ливада: Недјељна хроника

Крајишки привредник на Новосадском салону књига

У Загребу поново повампирење усташтва

Оскрнављен споменик антифашизма

Акција "Србијо, спаси Мартића" се наставља

Кликни на линк испод и преслушај скраћено издање емисије

550. Емисија ЗАВИЧАЈ