ОКО 200 КРАЈИШКИХ УДРУЖЕЊА НА САЈМУ ЗАВИЧАЈА

 

504. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 13.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ОКО 200 КРАЈИШКИХ УДРУЖЕЊА НА САЈМУ ЗАВИЧАЈА        

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 504.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У недељу 11.02.2024., дакле два дана пре термина емитовања Емисије Завичај, у Мастер центру Новосадског сајма одржан је пети и најмасовнији Сајам завичаја. Треба одмах рећи да ово окупљање има магнетну привлачност за прогнани крајишки народ, при чему првенствено мислимо на злехуду судбину Републике Српске Крајине (РСК). Томе је у баштињењу културе сећања посвећена и ова емисија. Међу око 200 удружења, која су овај пут учествовала на презентацији својих остварења, запажен је био број штандова Срба Крајишника, који у највећем броју данас живе у Војводини, чиме су постали двоструки завичајци Крајишници Војвођани. Аутор овог осврта приметио је покоји штанд исписан хрватским називом удруга, па ми се чини да су то Срби који су остали да живе на вековним огњиштима, али нисам питао да ли је то тако.

            По мом утиску код наших људи се може уочити двоструко осећање. Задовољни су, са једне стране, што се у оваквим приликама могу видети са рођацима, бившим комшијама и ратним друговима из исконског завичаја. Међутим, види им се мучнина и потиштеност у души, јер су понижени и увређени, пре свега зато што су у бруталном прогону од стране хрватских власти, остављени без заштите. Доласком у матицу већина бораца је остала обесправљена, јер им није признато учешће у рату, а њиховим комадантима јесте! Друго, на многим телевизијама су бестидно клеветани. И, треће, у војвођанским паланкама и селима уопште нису братски примљени, па им се тако у такозваном стамбеном збрињава- њу додељују сметилишта за нова станишта.

            У церемонији отварања манифестације појавила су се и три министра у Републичкој Влади - у техничком мандату. Оценили су да је Сајам завичаја изванредан облик за башти- њење културе сећања и националног идентитета Срба на целом простору бивше заједничке државе Југославије. Зато ће убудуће у суфинансирању ове манифестације, рекоше, учество - вати и Републичка Влада, што је велико признање и прилика да се Сајам ... унапреди. Видео сам после сва три министра у посети штанду Хероја са Кошара. То је побудило велику пажњу бројне публике, као и фоторепортера и сниматеља.

            И на крају можемо да закључимо да је овогодишњи Сајам завичаја у Новом Саду означио битан подстицај баштињењу и завичајне културе, која је готово  у потпуности била запостављена. Вреди подсетити и на хришћанску поуку да је завичај простор на којем је Бог човеку подарио живот. А велики српски писац Милош Црњански, који је завичајно са војвођанског простора, записао је да је завичај простор који човек одабере за живот. Тако је већина прогнаних Крајишника одабрала његов завичај за своје друго станиште.

 

            Милан Ливада

ПЕТ ВЕКОВА КРАЈИШКИХ СЕОБА ИЗ ГОРЊЕ У ДОЊУ КРАЈИНУ

 

503. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 06.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ПЕТ ВЕКОВА  КРАЈИШКИХ СЕОБА ИЗ ГОРЊЕ У ДОЊУ КРАЈИНУ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 503.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У минули четвртак - 01. фебруара Нови Сад је обележио Дан града. Тај датум пред-ставља обновљено сећање на 01. фебруар далеке 1694. године, када је ондашња Српска Атина, добила ново име које и данас носи. То је повод да наше двоструке завичајце Крај-ишнике Војвођане подсетимо на пет векова крајишких сеоба из Горње у Доњу Крајину. Та тема ме заокупља пуних шест деценија. Као новинар истраживач, са дипломом Факултета политичких наука, примењивао сам у скупљању веродостојних података и научне методе које сам изучавао на студијама. Све то ме уверило да су око две трећине људи, у актуелној структури становништва Војводине, крајишког порекла.  

            Споменутог дана, пре 275 година када су Новосађани, као грађани откупили своју слободу за 80 хиљада форинти, понели су титулу слободног краљевског града. Тај чин је означио да Аустријска царевина у потпуности преузима државно уређење и на простору Доње Крајине. У то доба Српска Крајина на простору Далмације, Кордуна, Лике, Баније и Славоније, функционисала је у пуном капацитету као Војна Крајина, чврсто повезана са Бечом. Променом статуса је почело велико досељавање и снажан економски развој Новог Сада. За наш крајишки свет занимљиво је да зна, да  је тада и из исконског завичаја наших предака, кренуло велико досељавање на простор Доње Крајине и овде у Нови Сад. Војна  граница отада се протезала од Далмације до Бање Херкулане у Румунији. Чували су је наши делеки преци, као граничари. Међу новим насељеницима била је и велика породична задруга Дунђерских. Они су се развили у велике предузимаче и снажну династију Дунђерских. Њени чланови су постали водећи у развоју пољопривреде и индустрије како у Новом Саду, тако и у више градова широм Војводине. Тако је Српска Крајина око три века функционисала, као јединствен државно правни субјект у границама Аустроугарске, на потесу од Далмације, преко Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Војводине, тамо до Темишвара и Бање Херкулане у Румунији.

            Безмало целу деценију, овде у Новом Саду сваке године Удружење Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина, у спомен на последње досељавање прогнаног српског крајишког народа баштини културу сећања. Организује се респект-абилна културна манифестација Дани Српске Крајине у Српској Атини која је масовно посећена. По нашем уверењу ово је једна од малобројних, можда и једина велика група Срба Крајишника која кобну крајишку прошлост није препустила варварском забораву, већ настоји да остави неки траг памћења о нама и нашим прецима - многострадалном српском крајишком народу.

 

            Милан Ливада  

               

КРАЈИШНИЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ШКОЛСКУ СЛАВУ СВЕТОГ САВУ У МАНАСТИРУ БЕОЧИН

 

502. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 30.01.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КРАЈИШНИЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ШКОЛСКУ СЛАВУ

СВЕТОГ САВУ У МАНАСТИРУ БЕОЧИН

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 502.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Део нашег прогнаног крајишког народа, везаног за Удружење Отаџбински покрет -  док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду, укључио се можемо рећи у пуном капацитету у прославу Школске славе Светог Саве, минуле суботе. Председник овог удружења Драгомир Лалић, у улози кума предводио је своју крајишку групу на свечаној литургији у фрушкогорском манастиру Беочину. Интересантно је да одавање почасти најзначајнијој личности српске историје Светом Сави на овој локацији траје 27 година. У Манастиру Беочин нису пре тога посебно обележавали школску славу на Савин-дан. Кад је група Крајишника, у разговору са игуманијом Екатарином и Владиком бачким, понудила да они преузму организацију обележавања тога празника - то је са одушевљењем прихваћено. И тако од 1997. године до данас Крајишници на Светог Саву међусобно прихватају и предају кумство на манастирској литургијској свечаности. Тога дана кумови дарују манастир, поклањају пакетиће деци која рецитују песмице посвећене Светом Сави. Након светосавске беседе Владике сремског кумови приређују послужење.

            Тако се, захваљујући предузимљивости Лалића, наставља баштињење културе сећања на велике датуме из српске прошлости. Пре овог догађаја, под његовим воћством, уочи Никољдана у Новом Саду је одржана традиционална културна манифестација  Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2023. На тај начин Крајишници чувају памћење на Светог Николу 19.12.1991. године, када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Колико знамо Лалић је у Новом Саду био први и једини који је са нашом црквом приредио долазак Божића бате. Та свечаност је ове године изостала јер је био болестан. Штета је што у принципу у деловању удружења грађана готово цео посао падне на председника. Остали водећи чланови ускачу у организовање на његов позив. Други проблем је што беспарица гуши ова удружења. Рецимо, у Бусијама, насељу у предграђу Београда које је у већини настањено са прогнаним крајишким народом,  успешно се развио КУД "Ћирило и Методије", који је побрао бројна признања за уметничка достигнућа и остварења. Сада беспарица прети да заустави даље напредовање тога КУД-а. Надлежни државни органи минимално, а чешће нимало не учествују у суфинансирању културно - уметничких програма крајишких удружења. Све у свему препреке за садржајнији ангажман су све веће, а показало се да је овај облик грађанског самоорганизовања насушна потреба избеглог крајишког народа.

 

            Милан Ливада

МАЊАК САОСЕЋАЈНОСТИ СА СТРАДАЛИМ СУНАРОДНИЦИМА

 

501. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 23.01.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

МАЊАК САОСЕЋАЈНОСТИ СА СТРАДАЛИМ СУНАРОДНИЦИМА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 501.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            За наше прогнане Крајишнике, као и за целу Србију, свеколика новогодишња, божићна и друга славља трајала су више од месец дана: од Светог Николе 2023. до Српске Нове године 2024. Почели су 16. децембра минуле године најуспелијом, деветом по реду, културном манифестацијом: Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2023. Тиме Удружење Отаџбински покрет- док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду баштини културу сећања на Светог Николу 19.12.1991. године када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. У осећању двоструких завичајаца Крајишника - Војвођана по регионалној одредници, који су сада држављани Србије, присутна је била тешка мучнина и разочарење, због мањка саосећајности грађана и државних органа у решавању њихових најтежих проблема.

            Рецимо, три деценије није решен статус већине бораца у Војсци Републике Српске Крајине. Многи су, можда и већина од њих, поумирали у беди и сиромаштву од ратних рана, инвалидитета и бола због страдања њихових породица. Изостала је емпатија народа из матице, а посебно запослених у државним институцијама који одлучују, а требало је са-мо мало људскости да њихови сународници брутално прогнани из Српске Крајине имају бар минимално достојанство живљења. Посебно су криве надлежне институције задужене за збрињавање избеглица из дијаспоричног српског народа. Држе се "као пијан плота"  тобожњих правних прописа и праве велике грешке у трошењу страних и домаћих донација. Да споменемо само да локалне самоуправе, које дају земљишта за изградњу кућа, одреде за плацеве ђубришта, што прогута новац за уређење, па "срећним добитницима" увале полузавршене зграде, а они не могу да их заврше.  

        Просто је невероватно колико се трагедија у овом нашем времену обрушило на Србе, ма где били, а на Србију посебно. Који дан после споменуте културне манифестације, чији су ораганизатори били људи из исконског завичаја - Вуковара, стигла је отуда поразна вест. Група хулигана, која иначе терорише преостале Србе, претукла је групу дечака до непрепознатљивости, само зато што су чули да неко од њих говори екавицом. На Косову готово свакодневно убијају децу, хапсе и осуђују невине људе, отимају земљу сељацима и српске манастире, купују оружје од Американаца да наоружају своју војску, са намером да протерају целокупно српско становништво. Притисци на државу Србију се повећавају из дана у дан што уноси немир и неспокој у српски народ. Лакше би се све то подносило уз више саосећања свију према свима, уместо нетрпељивости једних према другима.

            Милан Ливада

!!! 500. БРОЈ НЕДЕЉНЕ ХРОНИКЕ ЗА ЕМИСИЈУ ЗАВИЧАЈ СЛОБОДНА КРАЈИНА !!!

ЕМИСИЈА ЗАВИЧАЈ - СЛОБОДНА КРАЈИНА

Ч Е С Т И Т А   ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ!!!

ХВАЛА ЗА ОГРОМАН ТРУД, ПРЕДАНОСТ И ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ, ДРАГИ МИЛАНЕ!

ДА НАМ ПОЖИВИШ ЈОШ ДУГО У ЗДРАВЉУ И КРЕПОСТИ! 

500. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 26.12.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

500. БРОЈ НЕДЕЉНЕ ХРОНИКЕ

ЗА ЕМИСИЈУ ЗАВИЧАЈ СЛОБОДНА  КРАЈИНА

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је 500. број Недељне хронике од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Није мала ствар написати пет стотина Недељних хроника за Емисију Завичај Слободна Крајина која се ближи свом хиљадитом броју. То је резултат беспрекорне сарадње двојице Примишљанаца: потписника ове хронике са творцем споменуте Емисије Савом Смољановићем. Сећам се да сам у првој хроници записао: - да смо се нас два Примишљанца упутили у чудну авантуру. Испало је да безмало две деценије трајемо у још чуднијем амбијенту трагично подељеног српског друштва, како пре разбијања заједничке државе Југославије, тако и после конституисања самосталне и суверене државе Србије.

            Да ова наша мисија, у баштињењу културе сећања на трагичан нестанак родног нам крајишког завичаја, није била узалудна констатовали смо заједно на једној свечаности у Новом Саду. Било је то 16. децембра у знак сећања на Светог Николу 19.12.1991. године када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Девета је година како у контину-итету тај за нас историјски датум обележава Удружење Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина под називом Дани Српске Крајине у Српској Атини. Никад толико прогнаних Крајишника, са целог простора Србије од Суботице до Косовске Митровице, није дошло на ову славу. Било их је до 350 на простору  за 150 људи. Тиме су потврђени стихови народног песника: - Ој Крајино иако су пуста, твој те народ не пушта из уста. Промовисан је и први број новог часописа Глас Српске Крајине у Војводини, на чијим страницама ће бити тематика којом је заокпљено ово удружење двоструких завичај-аца Крајишника Војвођана.

            И на крају реч две о тренутној трагичној подељености у политичкој сфери нашег друштва. Те деобе су индуковали комунисти током њихове владавине када су стално потенцирали да нема помирења са четницима. Необјашњиво је да у актауелним изборима није могла да буде остварена сарадња и јединство, како владајуће са опозиционим група-цијама, тако и међу бројним опозиционим странкама - а опстанак државе је у питању!? Кад нема сагласности око животних државних и друштвених питања - очигледно је да међу носиоцима власти и претендентима на њено освајање нема одговорности за будућност, него преовлађују себични интереси за сопствени успех. Докле тако?!

 

            Милан Ливада

НИКАД ТОЛИКО КРАЈИШНИКА НА ДАНУ И СЛАВИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

499. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 19.12.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

НИКАД ТОЛИКО КРАЈИШНИКА

 НА ДАНУ И СЛАВИ  СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 499. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле суботе, 16.12.2023, прогнани Крајишници, мотивисани баштињењем кул-туре сећања, обележили су Дан и славу Српске Крајине IX традиционалном културном манифестацијом - Дани Српске Крајине у Српској Атини - 2023. - у организацији Удру-жења Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина - из Новог Сада. Први утисак код свих на овом догађају у познатом новосадском СПЕНСУ био је велики број окупљених Крајишника. У амфитеатру и пратећем простору, који најбоље функцио-нише кад је 150 људи у њему, било је око 350 наших Крајишника - никад толико на Никољданској слави. Манифестација представља сећање на Светог Николу 19.12.1991.  године када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Са посебним одобравањем примљен је промотивни број часописа Глас Српске Крајине у Војводини, на чијим страна-ма је и биће тематика којом је заокупљено ово удружрње двоструких завичајаца Крајишни-ка Војвођана. Током извођења програма и непосредно после кад смо колеге и ја са  органи-заторима анализирали : - откуд толики одзив, од Суботице до Косовске Митровице, наших Крајишника, од деце до старих, озарених радошћу, спонтанопшћу и искреношћу што су могли да дођу? - једнодушно смо се сложили у закључку да је то зато што овакав облик културе сећања на крајишко питање баштини само ово удружење.

            Текућа година на измаку натоварила је на леђа предводнику Отаџбинског покрета... Драгомиру Лалићу тешко бреме горчине, мучнине и разочарења у људе на местима где се одлучује о судбинама Крајишника Војвођана - онима који су у грађанском рату у Хрват-ској од 1991 - 1995. године били борци у Војсци Републике Српске Крајине. Има их без-мало тридесет хиљада, а није им за то признат ратни стаж или било какве принадлежности. А све су то безгранично добили високи официри, углавном крајишког порекла који су пос-лати из Београда да командују са ВСК. Близу две деценије Лалић је један од главних пред- водника да се реши то "ратно питање". Чак је водио иницијативу, пред минуле изборе, да формира крајишку партију која би, уколико би њени посланици ушли у парламент, водила политичку борбу за остварење борачких права. Добио је зато благо речено жестоке крити-ке, у којима су предњачили наши крајишки аутошовинисти. Са клеветама са којима су нас-тупали могу се дисквалификовати оном старом политичком фразом да нас нико неће тако жестоко оштетити као мангупи из сопствених редова. Тај порок у редовима српских виших слојева није од јуче. Апострофирао га је Вук Стефановић Караџић у студији Срби сви и свуда, написаној 1836. у Бечу, парафразирам: - Виши слојеви Срба мрзе свој народ, а понизни су према бечким господарима... Нажалост, такву ситуацију гледамо и у актуелној  трагичној српској стварности!?

 

            Милан Ливада

ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ ПРОТИВ СРБА КРАЈИШНИКА

 

498. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 17.10.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ ПРОТИВ СРБА КРАЈИШНИКА  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 498. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле недеље од 09. до 15. октобра 2023. године забележили смо како неки свет-ски лидери упозоравају да свет гори у ратном насиљу. Аутору ове хронике одмах се пред очима појавила асоцијација о тридесетогодишњем рату против Срба из Српске Крајине. Анлитичари који прихватају тезу да је ово Трећи светски рат враћају нас на средину седа-мдесетих година 20. века када је амерички председник  Буш старији посетио Папу у  Вати-кану. Зашто баш Папу? По мишљену аутора истинске историје, зато што Ватикан води хиљадугодишњи рат против православља! После обарања комунизма у СССР-у у америчку агенду је унето уништење православља. Како им се чинило да то иде споро брзо су се Папа и Буш усагласили да треба убрзати рат против Срба и Руса. Одлучили су да се иде на разби -јање Југославије и подчињавање Срба у новој констелацији међународних односа.

            Хрвати који су стално радили, нарочито они у емиграцији, на разбијању Југославије  једва су дочекали да Србима нанесу нови геноцид, раван ономе у Другом светском рату од 1941-1945. године. Хрватске ратне припреме под инструкцијама НАТО експерата темељ-ито су обављене. Наоружавање паравојних хрватских и српских формација у почетку се  обављало на истоветан начин из залиха још увек легитимне Југословенске народне армије - причао је аутору ове хронике пријатељ са студија у Загребу. Срби су одмах у свеколикој иконографији и ратној пропаганди препознали симболе НДХазије из 1941. године. Зато су на Светог Николу 1991. године у Книну прогласили Републику Српску Крајину. Током не-пуних пет година ратовања српски крајишки народ је тешко страдао у грозним масакрима у Медачком џепу, на Велебиту, Пакрачкој пољани и бројним другим стратиштима. Завршни геноцид у југозападном делу Српске Крајине десио се у августу 1995. године када је насилно прогнано више од 200 хиљада њених становника са вековних одњишта. Тако су Срби Крајишници постали прве жртве у НАТО агресији за уништење православља. Рат против њих наставња се и после три деценије у оспоравању елементарних права, за која би морала да се заложи матична држава, уместо да их бестидно на разне начине клевеће.

            Минуле суботе и недеље гледао сам на Супер стар телевизији две епизоде из серије Олуја. Не могу а да не замерим ствараоцима што су за наслов и филма и серије узели неп-ријатељски назив њихове оружане акције кобне за Србе Крајишнике. То је иначе раширен манир у српском јавном дискурсу да користе хрватску терминологију. Јако су ме потресле те филмске слике из избегличке колоне. Непријатељ старце, рањенике, жене и децу без душно убија на тракторским приколицама и коњским запрегама са несхватљивом мржњом.

У целини ово филмско остварење заслужује све комплименте јер представља специфично сведочанство о хрватској србофобији. Рат у Украјини је показао несхватљиву русофобију  тзв. међународне заједнице, која је смислила формулу о златној милијарди која треба да опстане, а сви остали - милијарде људи - да буду поморени!? Откуд толико мржње?

            Милан Ливада    

 

 

 

КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ДАЛЕКЕ 1836. И АКТУЕЛНЕ 2023. ГОДИНЕ У СТАЊУ СРПСКЕ НАЦИЈЕ?!

 

497. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.10.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ДАЛЕКЕ 1836. И АКТУЕЛНЕ 2023. ГОДИНЕ

У СТАЊУ СРПСКЕ НАЦИЈЕ?!

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 497. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле недеље од 02. до 08. октобра 2023. године забележили смо мучне утиске са једног предавања, после којег се аутор овог прилога запитао: - Каква је разлика између далеке 1836. и актуелне 2023. године у стању српске нације?! Ради се о предавању проф. др Милорада Пуповца, некако чудно формулисаном: - Постајање мањином: Једно хисторијско и биографско искуство - одржаном 04. октобра у Огранку Српске Академије Наука и Уметности у Новом Саду. Предавање је било на академској висини, јер Пуповац важи за врхунског професионалца у свеучилишном свету. Међутим, уместо објективне научне критике два геноцида Хрвата над Србима: у Другом светском рату од 1941-1945. и у грађанском рату од 1991-1995. године, у било којој форми, није било ни речи, пошто се предавач видљиво трудио да не каже баш ништа, што би била замерка Хрватској. То је  поготово Србима Крајишницима, који су породично, као и аутор овог текста тешко пост-радали у оба геноцида, несхватљиво!? Зато по завршетку предавања, и поред солидне посете људи са академским звањима, није било ниједног питања или реаговања, него је уследило напуштање свечане сале у тишини и колективној недоумици.

            Аутор ове хронике одмах се сетио квалификације оваквих понашања, коју је записао Вук Стефановић Караџић 1836. године: - Српски виши слојеви стиде се свога народа, а понизни су према бечким господарима... Оцена је из чувене Вукове студије Срби сви и свуда написане 1836. у Бечу. Нажалост, та књига је била потиснута у дубоки заборав. То је доба када су Срби на Западу увелико били потчињени Аустријском царству, највећој државној творевини у ондашњој Европи. На другој страни, у нашој матици се десио Први српски устанак 1804. предвођен Карађорђем. На основу Вукових прича познати немачки историчар Леополд Ранке написао је књигу Српска сељачка револуција у којој је одао при-знање устаницима за ослобођење из вишевековног ропства под Турцима. Србија је оства-рила запажен напредак у економском и друштвеном развоју, а Вук је извршио реформу српске ћирилице - писма и језика на бази народног говора.

            Нешто много личи актуелна политичка и међународна ситуација, данас и овде, на ону понизност српских националних предводника, интелигенције и виших слојева, коју је Вук записао пре 184 године. Безмало три деценије траје понижавање и незапамћено страда -ње српског народа од НАТО агресије и  изасланика европских институција. Дотле његове владајуће гарнитуре, надлежне државне и друге институције и организације не показују емпатију и одлучност да се напаћени народ колико толико заштити. Али је понизност према страном фактору потпуна и манифестује се у сталним уступцима. Докле тако!?

 

            Милан Ливада           

 

 

 

 

 

 

 

КОРДУНАШИ У КЉАЈИЋЕВУ У МИСИЈИ ЈАЧАЊА ИДЕНТИТЕТА

 

496. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 03.10.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КОРДУНАШИ У КЉАЈИЋЕВУ У  МИСИЈИ ЈАЧАЊА ИДЕНТИТЕТА 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 496. Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минуле недеље од 25. септембра до 01. октобра 2023. године забележили смо како су Кордунаши, у великом бачком селу Кљајићеву, у сарадњи са нашим Србо-Америка-нцима, припремили високовредан културни догађај у мисији јачања сопственог идентитета у свесрпском амбијенту. У месном Дому културе приређена је масовна свечаност поводом отварања изложбе о лику и делу Саве Мркаља, првог модерног реформатора српске ћири-лице. Аутор изложбе је Светозар Данчуо, рођен у истом кордунашком селу Сјеничаку, где и велики Мркаљ, а сада живи и ради у Чикагу. Поклопила су се ове године два кључна датума из Мркаљева живота: 240 година од рођења и 190 година од упокојења. Данчуо је то обележио, може се рећи без иоле претеривања стручном изложбом и тиме допринео да се из заборава на овај начини валоризује вредност Мркаљевог књижевног дела, а поготово реформе српске ћирилице.

            Утисци свих учесника овог великог скупа из сфере културе сећања били су да је спомен на великог, а потиснутог у дубине заборава, Саву Мркаља у потпуности успео. Већина присутних је први пут са експоната изложбе и стручних беседа сазнала колико је велико књижњвно и реформистичко дело њихов земљак до 27 године живота створио. На универзитету у Пешти стекао је докторску титулу из филозофије и математике, говорио је шест језика и написао збирку антологијских песама и списа. Његово култно дело Сало дебелога јера либо азбукопротрес појавило се 1810. године у Будиму. То је та прва реформа ћириличног писма којим и данас пишемо. Уместо признања и похвала Срби су се на Мркаља обрушили негаторским критикама. Тако је наш кордунашки геније, уместо подршке и даљег напредовања у стваралаштву, другу, краћу половину свога живота од 23 године проживео у сталном оспоравању и понижењу. Тиме су се Срби тешко огрешили према Мркаљу. У Кљајићеву је речено да се, нарочито у последње две деценије, појавило доста књига високо компетентних аутора, које представљају његову потпуну валоризацију и рехабилитацију. Ваљало би да се после свега и Мркаљ нађе у Кући Вука и Доситеја у Београду. У Кљјићеву ће на основу иницијативе за споменутог скупа постојати Дом култ-уре "Сава Мркаљ", као трајно сећање на великог ствараоца српског рода.

            Ово је био други скуп из сфере културе сећања одржан у септембру у Кљајићеву. Први је био коју недељу раније, а односио се на Спомен на српска страдања у славу Свет-их Српских Новомученика Јасеновачких. Под тим називом је уписан у календар Српске православне цркве. Накана је да се у Кљајићеву подигне споменик Србима са Кордуна који су страдали у два геноцида који су починили Хрвати у Другом светском рату од 1941. до 1945. и у грађанском рату од 1991. до 1995. године. То је племенити заокрет у култури сећања да се поштују њихове жртве као највиша светиња, уз парастосе .

 

            Милан Ливада  

 

СРБО-АМЕРИКАНЦИ У МИСИЈИ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА

 

495. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 26.09.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

СРБО-АМЕРИКАНЦИ У МИСИЈИ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 495.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минуле недеље од 18. до 24. септембра 2023. године забележили смо како наши Србо-Американци шире мрежу у мисији културе сећања. Причао ми је о томе у последње време често творац ове емисије Сава Смољановић, како се крајишка удружења грађана повезују са нашим људима у Европи и Америци. Истовремено сам исту причу још раније слушао од пријатеља и сарадника Вукашина Вујичића из Банатског Карађорђева. Он је био одушевљен понудом групе Србо-Американаца, да ће они родну кућу академског сликара и писца Љубомира Кокотовића преуредити и адаптирати у спомен пункт на њега и колониза-цију Личана у овај део Баната. Када сам их питао шта ми треба да урадимо рекли су да сре-димо правна питања и да Месна заједница донесе одлуку да са захвалноћу прима понуду и да ће са задовољством одрадити свој део посла. Кад су недавно из Америке питали докле смо стигли? - испоставило се да месно руководство у Б. Карађорђеву није баш ништа пре-дузело да овакву сарадњу прихвати! - вајка се Вукашин. Српска посла, рекли би ми.  

            А онда сам неочекивано позван да учествујем у једном од заједничких подухвата Срба из Америке и овде заинтересованих! Телефоном се јавио из Чикага Светозар Данчуо и питао: могу ли да будем уводничар на отварању изложбе, којом обележавамо 240 година од рођења и 190 година од упокојења Саве Мркаља, у Кљајићеву 30. септембра 2023. у 18 часова? Симпатично ми је звучао разлог позива, па сам прво питао: зар ти то, драги колега као аутор изложбе, њену презентацију овде у Војводини, организујеш из Америке?  Да, ја пишем и плакате и бринем о низу других детаља - одговорио ми је. Потом сам се захвалио на поверењу и додао да сам на ТВ Нови Сад снимио Мркаљев портрет и том приликом, на неки начин био иницијатор да Матица српска, 2010. године фототипским издањем књижи-це Саве Мркаља Сало дебелога јера либо азбукопротрес, обележи 200-годишњицу (1810 - 2010) изласка из штампе овог знаменитог дела које је у великој мери допринело Вуковом коначном реформисању српске ћирилице.

            Када се у Будиму, у септембру 1810. године, појавила књижица Сало дебелога јера либо азбукопротрес, аутора Саве Мркаља, он је тада имао само 27 година, говорио је шест језика, на универзитету у Пешти је стекао докторску титулу из филозофије и математике, написао је збирку антологијских песама и списа. Зар тај млади човек, наш Кордунаш, није био геније!? У ондашњем историјском и друштвеном амбијенту, уместо признања и пох-вала свог народа, Мркаљ је другу, краћу половину свога живота од 23 године проживео у сталном оспоравању и понижењу. Јесте он имао здравствене тегобе, али су оне биле зане-марљиве према вредности дела која је подарио Србима. Уз наклоност и разумевање окру-жења вероватно је могао продужити своје битисање у уметничком стваралаштаву. Међу-тим, ондашњи српски прваци, као и ови данашњи, не подржавају своје великане, већ им завиде и спречавају их у напредовању. Можда се баш на Мркаљевом случају и зачела она злурада максима да се успех код Срба не прашта!?

 

            Милан Ливада

 

О ЈЕДИНСТВУ, СЛОБОДИ И ЗАСТАВИ СА УКУСОМ ГОРЧИНЕ

 

494. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 19.09.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

О ЈЕДИНСТВУ, СЛОБОДИ И ЗАСТАВИ СА УКУСОМ ГОРЧИНЕ 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 494.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле недеље од 11. до 17. 09. главни догађај од свесрпског значаја десио се минулог петка, 15. септембра 2023. године. У Нишу је, на највишем државном нивоу, обе-лежен Дан српског јединства, слободе и националне заставе, у знак сећања  на 15. септем-бар 1918., последње године Првог светског рата, када је Српска војска извршила пробој Солунског фронта. Тек је четврта година како су Владе Србије и Републике Српске на заједничкој седници одлучиле да овај историјски датум за српство са пијететом заједно обележавају. Да је у Срба било иоле културе сећања, одавно би се одавала пошта храбрим Солунцима, али је све препуштено забораву - а заборав је варварство. Да одмах кажемо да је највећа вредност те ратне победе била, што су сви Срби на Балкану и делу средње Евро-пе живели у једној држави, првој Југославији, али са два народа који ту заједницу нису хтели! Значи, од самог почетка велике противречности су пратиле ту велику државу.

            Беседници на великој свечаности у Нишу, мотивисани културом сећања на заслуге солунских победника, са дужним пијететом су истицали да је српски народ најзаслужнији за све српске победе. Не нагласише притом да су ти јунаци у борби за слободу свога народа масовно изгинули на европским бојиштима. Са више емпатије се требало поклон-ити и одати пошту српским жртвама. То је тај српски заборав, раван варварству. Наш нобеловац Иво Андрић је записао, парафразирано речено, да је српска жртва светиња. Да нема саосећања са српским жртвама и њиховим најближима, уверљиво сведочи чињеница да ни до дан данас није донета, а вероватно никад ни неће Резолуција о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу и другим логорима у Југославији током Другог светског рата.

            Нажалост, актуелно геноцидно насиље над Србима траје безмало три и по деценије. Уз садејство НАТО-а на почетку последње деценије 20. века почео је рат против српског крајишког народа, који је 1995. године прогнан са вишевековних огњишта. Други пут је исти тај народ бомбардован у НАТО агресији на Југославију  1999. године. Зар то није геноцид? НАТО је и сад присутан у Србији, посебно у лажној држави Косову. Траје вели-ки притисак да се Србија одрекне себе и Косова.

            На споменутој свечаности указано је на неке парадоксе у српској историји. Речено је да је прошло 145 година од ослобођења Ниша од  Турака. Косово готово граничи са Нишом и на њему је војни одред Турске, који тобоже штити српски народ, над којим тамошњи режим спроводи невиђени терор са намером да Србе протера са Косова, иденти-чно ономе што је учинио са Србима Крајишницима. То је рат против православља, који у Европи траје хиљаду година, код нас 35 година, одакле се пренео на Русију. Јер сатанисти и глобалисти мисле да могу да раде шта хоће, да униште милијарде људи, а остане само њихова златна милијарда, у 50 њихових држава. 

 

            Милан Ливада

 

КРАЈИШНИЦИ СУ ЗА УЗВИШЕНИЈУ КУЛТУРУ СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

 

493. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 12.09.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 КРАЈИШНИЦИ СУ ЗА УЗВИШЕНИЈУ  

КУЛТУРУ СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 493.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Протекле недеље од 04. до 10. септембра учествовали смо и забележили једно пле-менито и покајничко настојање респектабилне  групе наших Крајишника да у Кљајићеву уздигну на узвишенији и садржајнији ниво културу сећања на жртве геноцида како у стар-ом тако и овде у новом завичају. У нашој Хроници  емитованој прошлог уторка 05. септем-бра, њен творац и уредник Сава Смољановић објавио је најаву догађаја о којем пишемо. Млада госпођа Јована Миљевић, високо позиционирана на политичко друштвеној функци-ји заменице градоначелника Сомбора, која предводи споменуту групу, објаснила је који су мотиви њиховог ангажмана. Аутор овог текста, прихватио је Савину сугестију да као један од беседника на Скупу поводом Спомена на српска страдања у славу Светих Српских Новомученика Јасеновачких одржаном минуле суботе, 09. септембра у Кљајићеву напра-ви пригодан извештај за радио емисију, што и чиним.  

            Трећа је година заредом како се ови скупови сазивају. За свако је поштовање и при-знање што је за полазиште овог ангажмана одабран 13. септембар који је у календару Срп-ске православне цркве (СПЦ) уписан као Свети мученици Јасеновачки. Тим гестом су наши Кордунаши, над којима је током Другог светског рата Независна Држава Хрватска починила најбруталнији геноцид у историји, а потом колонизовани у Кљајићево, објавили да је нужно поштовати СПЦ, православље и да све жртве геноцида треба да имају исти третман. Јер, борци Кљајићева дуго баштине културу сећања, али у споменичком пункту у центру села доминирају симболи са звездом петокраком. Носиоци иницијативе о којој говоримо настоје да се на супротном делу сеоског центра изгради спомен чесма и поставе  плоче на којима ће бити имена страдалих у усташком геноциду којих нема међу борцима. Било би пригодно, да се рецимо на том месту једном годишње приреде парастоси, на којима би се поименице читала имена страдалих из књиге Петра Зинаића Геноцид на Кордуну и околици 1941 - 1945. Била би тиме исправљен грех из прошлости према жртвама

            Једини српски нобеловац Иво Андрић је записао: - да је људска жртва светиња. Заборав жртава је варварство. У том најосетљивијем делу људског сензибилитета Срби као најстрадалнији народ, поред Јевреја, нису имали достојанствен однос према жртвама ратних страдања. Нису показали истинску емпатију према масовним цивилним жртвама и саосећање са патњама њихових рођака. Благопочивши патријарх српски Иринеј указивао је да се у томе угледамо на Јевреје. Најтежи је грех српских владара што парламент Србије ни до дан данас није донео Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941 - 1945. године. Последњи покушај је био пре који месец. Иницијативу је покренула народ-на посланица из владајуће странке Смиља Тишма, која је као дете била у логору Јасеновац. Подржана је од више десетина посланика. Добила је буру аплауза али предлог није прошао

            У конфликтном српском друштву, чије поделе генеришу владајуће гарнитуре, ни у актуелној ситуацији за страдање народа што је тренутно најизраженије на Косову, нема емпатије. Власти се понашају као да заштита народа није њихова брига.  Милан Ливада         

 

 

ВРХУНСКИ УСПЕСИ СРПСКИХ СПОРТИСТА ШИРОМ СВЕТА

 

492. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 05.09.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ВРХУНСКИ УСПЕСИ СРПСКИХ СПОРТИСТА ШИРОМ СВЕТА   

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 492.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            После дуже паузе у јулу и августу, ову прву хронику у септембру, посветили смо врхунским успесима српских спортиста, међу којима су и наши Крајишници, на борили-штима широм света, од Америке, преко Европе, до Кине. Почињемо са финалном утакми-цом женских одбојкашких репрезентација Србије и Турске на завршници Европског прве-нства у Бриселу у минулу недељу 03.09.2023. године. Водила се два и по сата маратонска,   потпуно равноправна и величанствена борба између  српских и турских девојака. Два пута, са 1:0 и 2:1 водиле су Српкиње, да би у петом сету Туркиње за нијансу биле боље и побе-диле са 15:13. Тако је Турска освојила златну медаљу и прво место, а Србија сребро и дру-гу позицију на овогодишњем европском шампионату. У игри су доминирале Тијана Бошковић и Маја Огњеновић, обе су крајишког порекла.

            Идемо до Кине где је Ивана Вулета, на недавном митингу Дијамантске Лиге  трију-мфовала у скоку удаљ - 6:88 м. Ово је Вулетина осамнаеста победа на овим митинзима. Финале ће бити у Америци 16. септембра. У својој колекцији Вулета има 4 освојена Дијаманта, најпрестижнија трофеја када су у питању атлетски митинзи. Ивана је рођена у Зрењанину, крајишког је порекла и одавно је стекла ореол најбоље српске атлетичарке. На  пролетос одржаном Светском првенству у Будимпешти освојила је златну медаљу,  у скоку удаљ од 7,14 метара. То је нови рекорд Србије и најбољи светски резуултат ове године. Иако је са 33 године на крају блиставе спортске каријере, који сама најављује догодине на Олимпијским играма у Паризу, Ивана делује као да је на врхунцу спортских домета.

            На другом делу света, на једном од најпрестижнијих тениских турнира, у Њујорку у ноћи између минулог петка и суботе, 1. и 2. септембра, двојица тенисера из Србије одигра-ли су меч за памћење. Легендарни Новак Ђоковић, најбољи тенисер свих времена, у фури-озној игри која је трајала безмало четири сата, победио је после преокрета нашег Ласла Ђереа са 3:2. Ђере је повео са 2:0 па је Новак, како је касније објашњавао, морао да сам себе уздиже да би успео. У ноћи између 03. и 04. септембра Ђоковић је победио Хрвата Борну са 3:0 у сетовима и квалификовао се у четвртфинале.

            На 19. светском шампионату за кошаркаше, у завршном колу друге фазе такмиче-ња И групе, Србија је минуле недеље победила Доминиканску Републику са 112:79 и пла-сирала се у четвртфинале међу осам најбољих репрезентација. Играо је и давао кошеве наш Крајишник Гудурић. Био је дете из избегличке колоне 1995. године. У целини се виде-ло да више немамо снажан тим. Против слабијих играју добро, а против Италије су водили са 16 поена разлике и изгубили. Као да имају комплекс од те репрезентације од које су три пораза узастопно доживели.

            У актуелној суморној стварности српског друштва спортисти су једини који доносе ведрину у промоцији Србије широм света. То је за свако поштовање, које изостаје.

 

            Милан Ливада          

 

КАД СРБИ ЗАБОРАВЕ СВОЈЕ ВЕЛИКАНЕ (2)

 

490. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 04.07.2023. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КАД СРБИ ЗАБОРАВЕ СВОЈЕ ВЕЛИКАНЕ (2)

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 490.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            У минулој недељи од 26. јуна до 02. јула 2023. године, настављамо да по други пут бележимо неке од погубних последица варварског заборава Срба према битним документ-има и делима својих великана, од значаја за битисање српске нације и државе. Реч је о кап-италним делима Милоша Ст. Милојевића о разбијању српског националног корпуса на Балкану и просторима Аустроугарске. У прошлој хроници пренели смо неке битне комент-аре аутора својих Историско етнографско географских мапа Срба и српских земаља у Турској и Аустријској царевини. У овој Хроници издвајамо на мапама обележене просторе на којима Срби од давнина живе и њихово преверавање у народности својих окупатора.

            Предани истраживач и родољуб Милош Милојевић боравио је на свим просторима које су настањивали Срби у другој половини 19. века и прецизно бележио све битне под-атке о географском простору и националностима људи који ту живе. Тако се средишња линија ондашње ПРАВЕ (СТАРЕ) СРБИЈЕ, по Милојевићу, протеже од Обровца и Задра (на југо-западу) до дубоко испод Скопља и Прилепа (на југо-истоку). У 22 нахије и њихов-их 3948 села и 44 вароши и варошице, свију вера и народности у укупно 347.973 куће, по ауторовој рачуници, кад се тај број помножи са 5 (што је усвојени метод у статистици и опште у науци) на том простору је живело укупно 1.839.865 душа. Међутим, по тврдњи Милојевића, у 192.553 куће православних Срба треба помножити са више од по 10 душа, онда сами православни Срби, без мухамеданаца и римокатолика, надмашују све вере и народности скупа узете у око 40.000 кућа. А кад би се узели и Срби мухамеданци и римо-католици уједно са православним Србима, онда све остале народности и вере живе у свега 86.774 куће. На мапи су на овим просторима обележени и ови становници: Србо-Маћедонци, Србо-Рашани и Србо-Бугари. Рашка се на мапи простире од Пећи и Приштине до реке Марице на југо-истоку.

            Простори испод Беча до Будима и Пеште и од Марибора до Печуја означени су као Бела Хрватска. На простору од Трста и Љубљане до Марибора настањени су Србо-Словенци. Од Задра у полукругу до Загреба и даље до Блатног језера означена је Црвена Хрватска, настањена Србо-Хрватима. Тако је Милојевић у 19. веку, у својим истраживањи-ма дошао до податка да су окупатори српства, насиљем и другим методама, превели у друге народности и вере 2.500.000 Срба. Видели смо да се код Милојевића појављују Срби

мухамеданци и Срби римокатолици, Србо-Хрвати, Србо-Словенци, Србо-Маћедонци и други. То је у 20. веку, посебно у током комунистичке владавине, проглашено за велико-српски хегемонизам. Промовисане су нове нације: македонска, црногорска, муслиманска...

Дехристијанизација Срба наставља се и у 21. веку. Докле тако?!

 

            Милан Ливада